3
Jedna od čestih aktivnosti predsednika Srbije jesu napadi na sudstvo i sudije. Sudije i tužioci u današnjoj Srbiji osećaju politički pritisak koji dolazi sa televizijskih ekrana sa kojih nezadovoljan predsednik želi da obara i menja njihove odluke. Predsednik u tu svrhu koristi govor mržnje, uznemiravanje, prejudiciranje, zastrašivanje, narušavanje autoriteta...
Na taj način predsednik Republike Aleksandar Vučić krši Ustav Srbije koji u članu 149, stav dva izričito zabranjuje „svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije“, kaže Tanasije Marinović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
On smatra da time predsednik narušava načela podele vlasti.
„Tu ustavnu zabranu moguće je povrediti javnim izjavama i nastupima predsednika Republike kojima se ometa pravda i to napadima na ličnost sudija ili iznošenjem stavova o krivici, odnosno nevinosti određenih lica koja su ili bi mogla biti predmet predistražnih, istražnih i sudskih postupaka“.
Kako sve to izgleda u praksi vidi se u studiji „Odgovornost predsednika Republike za povredu ustava – Zabrana uticaja na vršenje sudijske funkcije„, Tanasija Marinkovića, čije delove i komentare prenosi N1.
Neposredno narušavanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva ostvaruje se napadima na rad i ličnost samog sudije. Rečnik predsednika Republike je takav da odgovara pojmovima govora mržnje i uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja, što su oblici diskriminatornog ponašanja. To ponašanje može biti usmereno na određenog imenovanog sudiju, na celokupno sudstvo i na određene neimenovane sudije.
Tanasijević navodi da he neposredno narušavanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva izraženo naročito kada se kritikuje rad ili ličnost određenog sudije, čije ime se javno saopštava i na koga se upire prst odgovornosti za to kako je obavljao javnu funkciju. Predmet takvih negativnih komentara je posebno Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
PROČITAJTE JOŠ
Kao karakterističnu reakciju Tanasijević ističe govor predsednika od 20. januara 2020. godine na sudije koje su, podstaknute izjavom državnog sekretara Ministarstva pravde o uvođenju „eksterne kontrole u pravosuđu“, ukazivale na neustavnost takve mogućnosti. Aleksandar Vučić je poručio sudijama da prekinu da se bave zaštitom Ustava, da ga ne štitite od predsednika Srbije i da se bave time šta oni mogu da urade u borbi protiv najopasnijih mafijaša u Srbiji, ubica i narkodilera. Zatim je dodao da nikada neće odustati od borbe protiv narkodilera i ubica i da ga u tome neće sprečiti „ni Đilas, ni Boško Obradović, niti sudija Majić ni bilo ko drugi“.
„Predsednik Republike je, dakle, insinuirao da se sudije ne bore protiv ubica i narkodilera i da ga čak lideri opozicije i sudija Majić sprečavaju u toj borbi. Potom je Aleksandar Vučić optužio sudije da se kriju iza toga kako ih neko ugrožava i da svoju nesposobnost i neefikasnost kriju time što govore da su politički progonjeni. Konačno, Vučić je direktno prozvao sudiju Majića za to kako je postupao u određenom predmetu „Šta si ti sve Majiću radio, od puštanja na slobodu Gnjilanske grupe i političkog lupetanja svakodnevnog i je l’ te pomerio neko? Pa nije niko. Pitam kako je moguće da oni koji su ubijali Srbe na KiM budu oslobođeni, i kako ove narko dilere i ubice ne gonite… To ću svaki dan da pitam i neka se ljute“.
Prema Tanasijevićevim rečima takvim neargumentovanim napadima na određenog sudiju, insinuiranjem njegove nestručnosti i vređanjem njegovih nastupa u medijima – stvara se mržnja u javnosti prema tom sudiji i on se pokušava uznemiriti i poniziti ne bi li se odvratio od obavljanja svoje funkcije kako ju je do tada činio.
„Takvim postupanjem, pogotovo kada ono dolazi od najviše instance u državi, zastrašuju se i sve ostale sudije jer im se šalje poruka da treba da presuđuju i javno govore kako političke vlasti to od njih očekuju“.
U pomenutoj izjavi predsednika Republike, uznemiravanje i ponižavajuće postupanje nisu usmereni samo na jednog sudiju – sudiju Majića, već i na druge sudije kojima odnos prema sudiji Majiću treba da posluži kao primer.
„Štaviše, predsednik Republike je optužio sve sudije, odnosno one koje brane Ustav, a to je opet funkcija svih sudija, da se ne bore protiv ubica i narkodilera i da su nesposobni i neefikasni te da zloupotrebljavaju svoje pravo da javno govore o političkim pritiscima na nezavisnost sudstva. Takvim izjavama predsednika Republike narušava se autoritet sudstva u javnosti, što je u suprotnosti sa brojnim ustavnim, konvencijskim, zakonskim i podzakonskim zabranama. Osim toga, time se, kao što smo napomenuli, izražava očekivanje da sudije treba da presuđuju i javno govore kako političke vlasti to od njih očekuju“, tvrdi Tanasijević.
On ističe da se predsednik služi govorom mržnje, uznemiravanjem i ponižavajućim postupanjem prema sudijama i kada ih poistovećuje sa političkom opozicijom. Tako je izjavio da ne želi da razgovara sa liderima opozicije, obrazlažući taj svoj stav time što ih smatra za „lopove“, a onda je u nastavku tog dijaloga sa samim sobom dodao:
„A zašto nisu u zatvoru, to je teško pitanje. Zato što su celokupan pravosudni sistem oni postavili“.
Tom izjavom predsednik Republike je, tvrdi Marinković, narušio autoritet i nepristrasnost celokupnog sudstva, ali i tužilaštva, izričito navodeći da su celokupan pravosudni sistem postavili „lopovi“.
„Iz toga proizlazi da se sudije i tužioci nezasluženo nalaze na svojim funkcijama i da su nestručne i nesavesne jer bi, u suprotnom, „lopovi“ bili u zatvoru. Ta izjava je posebno zanimljiva i zbog toga što ukazuje na to da predsednik Republike doživljava sudije kao produženu ruku opozicije, odnosno kao svojevrsne političke protivnike“.
Marinković kaže da istinska hajka narodnih poslanika na sudije i sudijsku nezavisnost nisu bili tek njihovi izolovani stavovi, što se moglo zaključiti po reakcijama predsednika Republike na salve uvreda koje je na račun sudija izrekao tadašnji gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević.
Sadašnji ministar odbrane povodom prvostepene oslobađajuće presude bivšem ministru Predragu Bubalu, obratio se sudijama sledećim rečima:
„Gospodo sudije, pitam vas ono što se narod Srbije pita svakoga dana: kada ćete početi da sudite po zakonima Republike Srbije, pravu i pravdi, a ne po sumi novca koju dobijate od dosovskih osvedočenih lopova. Gospodo sudije, rekao bih poštovane, ali mi moj obraz i naš narod ne da, jer kako da budete poštovani dok najveće lopove oslobađate njihove očigledne krivice, a narod pravite ludim“.
Ova izjava je kako kaže Marinković direktno inspirisana ranijim napadima Aleksandra Vučića koji je ovom prilikom umesto da osudi tako nešto ili se uzdrži, podržao Vučevićev nastup.
„On je potvrdio da je gradonačelnik „rekao istinu“, mada „ne za sve sudije – većina sudija su časni ljudi“ i dodao: „Sada nas ubeđuju da niko nije kriv za lopovske privatizacije, da se niko nije obogatio na grbači naroda i da su ti koji su uzeli milione evra sada čistunci“.
Na vršenje sudijske funkcije je moguće uticati napadima na određene sudije i onda kada se one ne imenuju, ali se iz okolnosti predmeta može zaključiti na koga se ti napadi odnose.
„Takva izjava predsednika Republike kojom se daje za pravo neargumentovanim kritikama na račun pojedinih sudija ima za posledicu ne samo stvaranje mržnje prema tim sudijama u javnosti već i njihovo zastrašivanje prilikom vršenja sudijske funkcije u budućnosti. Osim njih, zastrašuju su i sve ostale sudije koje bi se drznule da presuđuju suprotno očekivanjima predsednika Republike, a posebno one sudije koje su imale da u tom „živom predmetu“ odlučuju u drugom stepenu“, kaže Marinković.
Opširnije pročitajte na N1.
BONUS VIDEO Žestok udar na Anu Brnabić na početku Skupštine: Da je sudstvo nezavisno, vaši ljudi bi bili iza brave
