Zdravko Ponoš je 10 godina stariji od Aleksandra Vulina, a punih deset godina bio je u penziji s činom generala kada je novopostavljeni ministar odbrane Vulin sa 47 godina prvi put obukao vojnu uniformu i položio vojničku zakletvu. To ga ne sprečava da napadne Ponoša da nije ratovao za državu koja ga je za to školovala. Ljubodrag Stojadinović, kolumnista N1 i profesionalni vojnik duže od dve decenije, ocenjuje da su izjave ministra nejasne, neartikulisane i na kraju – nesuvisle.

Potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin je u skupštinskoj polemici napao generala u penziji i nekadašnjeg načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša, optužujući ga da nije učestvovao u ratovima devedesetih. Dok za sebe i to što nije ni služio vojni rok sada kaže – „ja vojsku nisam ni morao da služim“, piše N1.

„Kako objašnjavate to što ste nosili uniformu, a niste bili u ratu? Gde ste Vi svi ovih godina, što niste ratovali? Vama je to bila dužnost! Školovali smo Vas samo za jedno i ništa drugo, da ratujete gospodine generale, da ratujete a ne da se usavršavate“, uzvikivao je Vulin u utorak u Narodnoj skupštini, ne propuštajući priliku da još jednom ponovi da je Ponoš poreklom iz Knina.

PROČITAJTE JOŠ....

Sopstveno propuštanje da služi redovni vojni rok, istih tih devedesetih, Vulin je branio rečima: „Ja sam najgori, ja nisam ni morao da služim vojsku“.

To je novi detalj u Vulinovoj vojnoj biografiji koja je trebalo da počne 1991. godine po završetku srednje škole, ili kada je završio Pravni fakultet u Kragujevcu. Međutim, ministar nije išao u vojsku zbog, kako je sam rekao, visoke dioptrije.

To ga nije sprečilo da kasnije za RTS govori kako je kao dobrovoljac hteo da ratuje protiv NATO 1999. godine, ali da su ga vratili iz Bubanj Potoka jer je njegovog VES-a (vojno-evidencione specijalnosti) bilo previše.

Sa „rupom“ u vojnoj biografiji Vulin postaje ministar odbrane 2017. godine i odlazi na dvonedeljnu vojnu obuku, da bi u martu 2019. Vulin položio zakletvu.

„On o vojsci ne zna ništa“, rekao je Stojadinović za N1 i istakao da je ministar od svoje 15-dnevne obuke napravio vodvilj.

Ipak, to je u saglasju sa onim što se dešava u Rusiji, a kojoj Vulin toliko teži. Jer ni Sergej Šojgu nije služio vojsku pa je postao maršal, napominje Stojadinović.

On ističe da je potrebno svim mogućim demokratskim sredstvima sprečiti Vulina da radi opasne stvari, među koje ubraja uhođenje opozicionih političara i novinara. Dodaje da iz te filozofije prizilazi hajka na predsednika države i ideje da Biljana Stojković preko naroda pokušava da izvrši atentat na predsednika.

„Ne dajem savete, ali moje mišljenje je da bi bilo najbolje da ga Ponoš ignoriše jer je i to vid izkazivanja stava“, kaže Stojadinović.

A kada je u pitanju biografija Zdravka Ponoša, istina je da je on iz Knina, ali je isto tako istina da je Hrvatsku napustio 1986, pet godina pre nego što je rat počeo.

U Zagrebu je pre toga završio Tehničku vojnu akademiju. Iako mu je bilo ponuđeno da ostane da radi kao asistent, Ponoš odlučuje da ode u Beograd i kao inženjer karijeru nastavi u Vojnotehničkom institutu.

To što „nije ratovao“ na način na koji to Vulin zamišlja, ne znači da Ponoš nije učestvovao u ratnim dejstvima.

„Za one koji znaju šta je rat postoje razni rodovi, vodovi i zaduženja. Nisu svi na prvoj liniji fronta. Postoji mnogo ljudi koji radi druge poslove“, kaže Stojadinović i navodi da je Ponoš bio pripadnik za protiv-elektronska dejstva.

Upravo zbog zasluga u protiv-elektronskim dejstavima tokom NATO bombardovanja, Ponoša je posle rata odlikovao Slobodan Milošević. Taj deo Vulin je propustio da spomene. Kao i to na koji način se 1999, kao bliski saradnik Mirjane Marković i istaknuti funkcioner JUL-a, borio protiv „unutrašnjeg neprijatelja“, kad mu protiv spoljašnjeg već nisu dali.

BONUS VIDEO:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare