3
Skupštinski Odbor za odbranu i unutrašnje poslove usvojio je predlog Vlade o izmenama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane, kojim se predviđa da se broj pripadnika u međunarodnim misijama sa sadašnjih 700 poveća na 800. Povećanje se odnosi na učešće u borbenim grupama Evropske unije za upravljanje krizom, za šta bi bio upotrebljen jedan vod Vojne policije, sa pratećim oficirima i logistikom. Ovoj odluci protivi se stranka Zavetnici, koja navodi da bi se slanjem u misije EU Vojska Srbije priklonila na stranu NATO-a.
Srbija u tom procesu učestvuje od 2015. godine, a državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović je objasnio da se u toj „borbenoj grupi Helbruk“, koju čine pripadnici vojski Bugarske, Rumunije, Grčke, Ukrajine i Srbije, uvek može odustati i povući svoje pripadnike ako se proceni da to angažovanje nije u skladu sa državnim i nacionalnim interesima.
On je naveo da je potrebno imati jedinicu Vojne policije koja bi bila spremna da u roku od pet do 10 dana ode na krizno područje.
Odbor je usvojio i predlog za angažovanje Vojske Srbije u mirovnoj misiji UN u Mozabmiku, gde bi, kako je navedeno, otišla „do dva oficira“ VS.
Slanju pripadnika VS u mirije Evropske unije protivi se stranka Zavetnici, a predsednica te stranke Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da bi, ako Srbija prihvati da njena vojska učestvuje u borbenim grupama Evropske unije, to značilo svrstavanje na stranu NATO.
PROČITAJTE JOŠ
Đurđević Stamenkovski je kao neprihvatljiv označila predlog Vlade da se u narednim godinama predvidi slanje srpskih vojnika u misije kojima rukovodi EU, navodi se u saopštenju.
Ona je ocenila da su u pitanju vojne operacije koje funkcionišu pod patronatom NATO i koje nije odobrio Savet bezbednosti UN i navela da je EU od početka rata u Ukrajini formirala četiri nove borbene grupe za istok Evrope.
BONUS VIDEO: Momir Stojanović i Davor Lukač o vojsci na administrativnoj liniji