0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić aminovao je predlog da ponovo bude uvedeno obavezno služenje vojnog roka i to u trajanju od 90 dana, što u političkim prilikama u Srbiji automatski znači da je ta mogućnost realna. Obaveza služenja vojske, međutim, predviđena je i planovima Ministarstva odbrane, a u jednom od njih se navodi da je donošenje te odluke planirano za decembar ove godine.
O vraćanju obaveze služenja vojnog roka priča se najmanje pet godina. O tome je još 2017. govorio tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević, a to su podržavali i njegovi naslednici Aleksandar Vulin i sada Nebojša Stefanović.
Tu mogućnost je svom obraćanju podržao i Aleksandar Vučić, koji je rekao da će predložiti uvođenje obaveznog vojnog roka u trajanju od tri meseca.
“Na nadležnim vojnim organima je da pokažu računicu. Time se stiče obaveznost, time muškarci dobijaju na zrelosti, da nauče šta je rodoljublje, šta je posao, obaveza. Time bismo vratili život u kasarne i u gradove u kojima su kasarne, pospešili bismo siromašnije sredine. Mislim da je to dobar predlog, a na nadležnima i parlamentu je da to prihvati posle argumentovane i ozbiljne rasprave“, naveo je Vučić.
Vraćanje obaveznog vojnog roka pominje se i u dva dokumenta Ministarstva odbrane – u srednjoročnim planovima od 2020 – 2022 i od 2021 – 2023. U ovom drugom se navodi da je u planu donošenje Odluke o ukidanju Odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka, te da je njegovo dostavljanje vladi ili ministru na usvajanje, odnosno utvrđivanje predloga, predviđeno za decembar 2022.
U prvom srednjoročnom planu usvajanje takve odluke bilo je planirano za maj 2021.
Međutim, povratak obaveze služenja vojnog roka povlači za sobom ogromna finansijska sredstva. Bivši ministar Zoran Đorđević je 2017. izjavio da bi donošenje takve odluke u prvoj godini koštalo budžet oko 70 milijardi dinara ili oko 600 miliona evra. Svake sledeće godine, kako je naveo, ti izdaci bi bili manji.
“Toliki novac bi bio potreban kako bi se opremile spavaonice, kupile uniforme, čizme, maske, obezbedila hrana za vojnike, ali i novac za plate podoficira i oficira”, rekao je ministar Đorđević.
Šutanovac: Ne postoji nijedan razlog za uvođenje vojnog roka
Obavezno služenje vojnog roka zapravo je suspendovano u januaru 2011. na neodređeno vreme, u vreme kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac. On za “Novu” navodi da se sva objašnjenja koja se do sada pojavljuju baziraju pre svega na istraživanjima javnog mnjenja, u kojima “građani žele da im neko drugi vaspitava decu, misleći da je vojska obrazovno – vaspitna ustanova iz koje izlaze uređeni, dobri i pošteni ljudi”.
“Prema svim važećim strateškim dokumentima Srbija nije vojno ugrožena, gde dolazimo do zaključka da ne postoji potreba za vraćanje obaveze služenja vojnog roka, pogotovo imajući u vidu da sve zemlje u okruženju imaju profesionalnu vojsku. Ukoliko se promenilo okruženje, ukoliko je Srbija vojno ugrožena, ukoliko je zbog destabilizacije u Ukrajini došlo do neke potrebe da se vojska ponovo organizuje po regrutnom sistemu, neophodno je promeniti strateška dokumenta, definisati koji su to vojni izazovi, rizici i pretnje, a zatim sveobuhvatno pristupiti ozbiljnoj analizi i mogućnosti vraćanje obaveze služenje vojnog roka”, kaže Šutanovac.
On navodi da u ovom trenutku ne vidi ni jedan razlog za uvođenje obaveznog vojnog roka, izuzev činjenice da se izuzetno mali broj ljudi javlja kako za profesionalnu službu, tako i za dobrovoljno služenje vojnog roka.
“Imamo veliki problem sa popunjenošću jedinica i sastava. Mislim da je neophodno da se izvrše adekvatne promene, kako u Ministarstvu, tako očigledno i u Vojsci Srbije i da na pozicije dođu ljudi koji mogu da adekvatno predstavljaju kako Ministarstvo, tako i Vojsku i da motivišu mlade ljude da dobrovoljno i profesionalno pristupe Vojsci Srbije”, ističe Šutanovac.
Upitan da li je moguće da bi nas uvođenje vojnog roka koštalo oko 600 miliona erva, kako je rekao Zoran Đorđević, on kaže da veruje da je ta cifra data paušalno i da je neophodno da se uradi ozbiljnija analiza.
Ponoš: Niko ne zna koliko to košta
Zdravko Ponoš, nekadašnji načelnik Generalštaba VS, takođe smatra da iza te cifre ne postoji ozbiljna računica.
“Niko ne zna koliko je novca za to potrebno. Ne postoji ozbiljna računica – ni bezbednosna ni finansijska, o ovo što je Vučić pomenuo da nema vojske osim minimlane južno od Čačka, da će to da oživi te gradove, to je potpuno baljezgarija. Ne služi vojska da bi zapošljavala. Vojska troši, ne pravi pare”, navodi Ponoš za “Novu”.
On kaže da ne isključuje mogućnost da će se ići u smeru uvođenja vojnog roka, ali da to nema veze ni sa odbrambenim potrebama ni sa bilo kakvom računicom.
“ To služi za pokrivanje nekih drugih tema. Ako izračunaju da to može porekrije neke brljotine, oni će čak i to da urade. Oni su se verovatno uhvatili za glavu u nekom momentu, kada su shvatili da nemaju ratnu vojsku, a nemaju rezervu. Pretpostavljaju da će to tako da nadoknade, tako što će uvesti eventualno služenje vojnog roka. To ništa ne rešava. Oni treba da se pozabave uspostavljanjem sistema aktivne i pasivne rezerve, koja ide uz profesionalnu vojsku. To nisu ni počeli da rade. I sad, zato što 10 godina ništa nisu radili, sad hoće da pokriju tu brljotinu”, smatra nekadašnji načelnik Generalštaba.
On kaže da misli da je ove reče o jednom političkom cirkusu i odvlačenju pažnje.
“Pogotovo za slučaj da bude pravio neki otklon od Rusije, onda mu treba da to iskompenzuje nekim gestom koji ima taj tvrdi nacionalni prizvuk”, zaključuje Ponoš.
Vojni rok u 14 evropskih zemalja
Od oko 40 evropskih zemalja koje imaju oružane snage, ukupno 14 ima neku vrstu vojnog roka. Pojedine zemlje poput Švedske su se odlučile da ga ponovo uvedu, a Moldavija da ga ukine, pokazalo je istraživanje objavljeno u emisiji „Dozvolite“ RTS-a. Kako se navodi, u Evropi vojni rok imaju Finska, Švedska, Norveška, Danska, Austrija, Švajcarska, Litvanija, Estonija, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Grčka, Turska i Kipar.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
