Nije sporno da nam je zemlja izložena pritiscima velikih sila, ali i uticajima multinacionalnih kompanija, nevladinih organizacija, MMF-a,… i obaveštajno-bezbednosnih službi koje deluju u transnacionalnom prostoru. Mnogi se slažu sa shvatanjem predsednika države Aleksandra Vučića da je Srbija pozornica za posrednički rat između Istoka i Zapada. Zbog toga, sve češće, izjavljuje da se, polazeći od političkih, ekonomskih i bezbednosnih interesa Srbije, zalaže za jedinstvenu – srpsku (?) politiku, u koju se stranci neće mešati, za politiku samostalnog odlučivanja, nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i vojne neutralnosti. Ne retko, oglašavaju se i pojedini ministri, ističući da je Srbija suverena država koja donosi odluke u skladu sa svojim nacionalnim interesima. Međutim, realnost ih demantuje.