8
Ugovor o koncesiji Aerodroma “Nikola Tesla” samo je jedan u nizu onih koje ova vlast krije od svojih građana. Na ovom spisku tokom godina vlasti Srpske napredne stranke namnožilo se mnogo sličnih sporazuma, koji su u potpunosti ili jednim delom tajni.
Kao što je pisao list Nova, umesto da bude objavljen Ugovor o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, kako su obećavali premijerka Ana Brnabić i drugi predstavnici vlasti, Vlada Srbije je ponovo produžila trajanje važnosti tajnosti tog dokumenta na dodatnih šest meseci, odnosno do kraja godine. Osim toga, ponovo je proširen stepen tajnosti tog dokumenta pa oznaku „strogo poverljivo“ sada nose i delovi ugovora sa kojih je ona bila skinuta.
Za građane Srbije tajna je i ugovor za Beograd na vodi. To je samo jedan od ugovora koji se gradi uz međudržavni sporazum. Ovo naselje zida se na najatraktivnojoj lokaciji u prestonici, na zemljištu neprocenjive vrednosti, površine od 100 hektara.
Ugovor o gradnji „Beograda na vodi“, zaključen na osnovu sporazuma Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, potpisan je pre šest godine. Prema tom dokumentu, najmanje 50 odsto projekta mora da se završi u narednih 20 godina, a sve mora da bude okončano za 30 godina. Arapska firma “Igl Hils” ima obavezu da uloži 150 miliona evra i obezbedi kredit u istom iznosu, a Srbija da izgradi infrastrukturu, raščisti teren i uloži zemljište od 100 hektara.
Vlada Srbije i avio kompanija Etihad z UAE, potpisali su 2013. godine sporazum kojim je JAT prestao da postoji, a nasledila ju je “Er Srbija”, novoosnovana kompanija sa udelom u vlasništu od 51 odsto koliko ima Srbija i 49 odsto koliko ima “Etihad airways”. Sporazum je, 1. Avgusta 2013. u ime srpske strane potpisao Aleksandar Vučić kao potpredsednik Vlade.
Finansijski detalji nisu bili poznati. Sve do godinu dana kasnije, dok BIRN nije obavio nacrt ugovora između Vlade Srbije i “Etihad airways” i otkrio da je država Srbija za 51 odsto vlasništva u novoformiranoj “Er Srbija” platila višestruko u odnosu na partnera iz UAE.
Od javnosti su skrivani detalji ugovora oko obuke pilota, cene po kojima je Er Srbija iznajmljivala avione od svog strateškog partnera Etihada…
Do pojedinih informacija javnost je dolazila samo zahvaljujući istraživačkim medijima.
Jedan od najskupljih projekata je izgradnja metroa u Beogradu, na kojem će raditi Kinezi, Rusi i Francuzi. Nedavno smo saznali da će nas koštati ne 4,4 milijarde evra, kako je najavljeno, već šest milijardi evra. Detalje još nemamo.
Ono što se zna je da se sve radi na osnovu međudržavnih sporazuma a to znači da neće biti tendera koji obezbeđuju konkurenciju i postizanje najniže cene.
Bivši gradonačelnik Dragan Đilas izjavio je ranije da je prema projektu u vreme njegove vlasti gradnja beogradskog metroa trebalo da košta 2,2 milijarde evra. Ipak, treba imati u vidu da su se u međuvremenu menjale trase i broj linija. To međutim ne može biti objašnjenje za promenu cene sa četiri na šest milijardi evra.
Početak epidemije korona virusa obeležila je trka za nabavku raspiratora i tim povodom sledeća izjava srpskog predsednika.
„Za respiratore, od danas je državna tajna. Ja sam kriv, pišite to, stavljajte u svojim primedbama, u jednom delu političke oligarhije, kako god hoćete. Mi ćemo da se snalazimo, da nabavljamo što je moguće više aparata“, rekao je Vučić.
I do danas je cena respiratora koje je Srbija kupila držana tajna. Sličnu situaciju imali smo i prilikom nabavke vakcina, kada je predsednik dodao još jedno “ništa me ne pitajte”.
Kad je reč o spomeniku Stefanu Nemanji, znamo da je to delo ruskog skulptora i vajara Aleksandra Rukavišnjikova. Znamo i da je izgled spomenika odabran na međunarodnom konkursu 2018. godine koji je raspisao Grad Beograd. Misterija je njegova cena.
„Iznos namenskog transfera Zaključkom Vlade RS od 18. jula 2018. godine, određen je za tajni podatak, sa stepenom tajnosti „poverljivo“ i rokom čuvanja do 2023. godine“, odgovor je grada.
Televizija N1 uspela je, međutim, da dođe do podataka sa carine koji kažu da je spomenik vredan oko devet miliona evra.
Klauzulu o tajnosti nosi i ugovor sa “Fijatom”, a nepoznati su i detalji oko toga na koji način su sklapani i kakvi su uslovi bili za mnoge poslove sklopljene na osnovu međudržavnih sporazuma.
Najvredniji, svakako jeste izgradnja autoputa “Miloš Veliki”, koji je deo sporazuma sa Kinom.
Reč je o deonici Obrenovac – Ljig na koridoru 11. Njegova gradnja počela je još 2010, u vreme bivše vlasti, kada su taj projekat radile srpske firme.
Međutim, zbog lošeg kvaliteta radovi na jednom delu te deonice, koji su građani već platili 75 miliona evra, krenuli su ispočetka. I pruga Beograd – Budimpešta gradi na osnovu međudržavnih sporazuma i to sa Kinom i Rusijom, a projekat se finansira iz kredita ruskih i kineskih banaka.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
