1
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je za N1 Zagreb detaljno objasnio privredni i investicioni plan Evropske komisije za zapadni Balkan.
Autorski tekst prenosimo u celosti.
„Beograd, Podgorica, Priština, Sarajevo, Skoplje, Tirana: šest glavnih gradova zapadnog Balkana, u srcu Evrope. No putovanje i trgovina među njima i iz njih u druge glavne gradove Evrope traju dvostruko duže nego između mnogo udaljenijih gradova. Povezanost je vrlo važna za živote ljudi, preduzeća i privreda regiona, pogotovo sad kad podstičemo oporavak nakon pandemije bolesti COVID-19. Osim toga, razlika u privrednom razvoju između tog regiona i EU mora što pre da nestane; tako će se ubrzati i proces integracije tih zemalja u EU.
To su glavni razlozi zbog kojih je Evropska komisija prošle nedelje predstavila opsežan privredni i investicioni plan za zapadni Balkan. Planom se predviđa mobilizacija do devet milijardi evra za glavne investicije u području saobraćaja, energetike te zelene i digitalne tranzicije kako bi se ostvario održiv rast i otvorila nova radna mesta. Osim toga, njime se želi povećati ulagački kapacitet regiona zahvaljujući novom instrumentu jamstva za zapadni Balkan, s ciljem prikupljanja ulaganja u iznosu do 20 milijardi evra.
Potrebno nam je da zapadni Balkan bude bolje povezan, bilo putem ili železnicom koja spaja glavne gradove međusobno ili ih povezuje s Evropskom unijom, bilo ultrabrzim širokopojasnim internetom. Čvrsto verujem da će to dati snažan i direktan podsticaj trgovini i ulaganjima i tako pomoći u stvaranju stabilnih tržišnih privreda. Nudimo i saradnju u stvaranju privrede utemeljene na znanju pružanjem pomoći malim i srednjim preduzećima, novoosnovanim preduzećima te industriji istraživanja i razvoja. Te privrede moraju biti prilagođene stanovnicima tih regiona: potrebno je rešiti problem neusklađenosti ponude veština i potreba na tržištu rada, a odliv mozgova mora se pretvoriti u cirkulaciju znanja, posebno među mladima.
U okviru plana pokreće se i zeleni program za zapadni Balkan. Zelena i digitalna tranzicija prioriteti su EU za sopstveni oporavak te želimo da podupremo region u skladu sa stvarnim stanjem na terenu kako bi se rešio problem zagađenja i istovremeno stvorile održive poslovne prilike u svim privredama. Naglasak će biti na dekarbonizaciji, čistoj energiji, čistoj životnoj sredini i digitalnoj transformaciji, uključujući uvođenje ultrabrzog širokopojasnog interneta.
Gas, uz obnovljive izvore energije, ima izuzetno važnu prelaznu ulogu u postupnom, ali što bržem prestanku korišćenja uglja. Postupnim prestankom korišćenja uglja mogle bi se u velikoj meri brzo smanjiti postojeće opasnosti za javno zdravlje. Želimo da dovedemo gas na zapadni Balkan kako bi bili dostupni što različitiji izvori energije i smanjila se zavisnost, a kasnije bi se na tom osnovu uvodila dugoročnija, klimatski neutralna rešenja poput vodonika.
Međunarodne finansijske institucije spremne su da podupru naš ambiciozni plan. Ta će podrška biti važna za maksimalno iskorišćavanje ogromnog potencijala regiona tako da se obezbedi najveća korist za građane i privrede.
Komisija putem privrednog i investicionog plana nastoji da istakne i regionalnu dimenziju naše saradnje. Regionalna privredna integracija šest partnera ne znači skretanje s evropskog puta, već stvara direktnu privrednu priliku za rast, savladavanje privredne krize povezane s bolešću COVID-19, modernizaciju privrede u skladu s prioritetima EU i njihovo približavanje unutrašnjem tržištu EU.
Privredni i investicioni plan usko je povezan s reformama. Reforme, posebno u području vladavine prava, i dalje su u središtu procesa proširenja te su potrebne i kao podrška tom planu jer se njima povećava poverenje preduzetnika i stvara bolja klima za ulaganje.
Komisija je zajedno s planom donela i paket za proširenje za 2020, u kojem procenjuje tekuće osnovne reforme na zapadnom Balkanu te našim partnerima daje preporuke i smernice za sedeće korake. Njihovom dinamičnom primenom postići će se dugotrajni rezultati i ubrzati napredak na putu prema EU.
Evropska unija budućnost je zapadnog Balkana. Od prvog dana mandata ove Komisije vrlo je jasno da je zapadni Balkan jedan od naših prioriteta. Neumorno radimo na tome da se region što brže i što više približi EU i pritom nastojimo da postignemo tri cilja: dati novi zamah procesu proširenja, otvoriti pristupne pregovore s Albanijom i Severnom Makedonijom te ubrzati privrednu konvergenciju s EU.
Kad je reč o prva dva cilja, preduzeti su važni koraci: revidirana je metodologija proširenja i države članice donele su odluku da otvore pristupne pregovore s Albanijom i Severnom Makedonijom, koji su započeti u skladu s predlogom revidirane metodologije. Tako se pokazalo da EU podržava svoje partnere i ispunjava svoja obećanja.
I tokom pandemije bolesti COVID-19 podupirali smo region i pružili neophodnu i po razmerama neuporedivu podršku, uključujući hitnu medicinsku pomoć i finansijski paket od 3,3 milijarde evra za pomoć u savladavanju direktnih posledica pandemije.
Novi plan je treći stub tog pristupa. Njime će se podupreti dugoročni socioekonomski oporavak regiona i konvergencija s EU, ali i povećati i unutarregionalna saradnja i trgovina te osloboditi neiskorišćeni privredni potencijal regiona. Važno je napomenuti da će se region konsolidovati kao investicijsko središte za evropska preduzeća te postati vidljiviji ulagačima koji nastoje da smanje udaljenost od tržišta EU i diversifikuju snabdevanje.
Prošle nedelje sam išao na zapadni Balkan kako bih našim partnerima lično predstavio novi privredni i investicioni plan te godišnje procene. Putovao sam u region da bih dobio podršku za sprovođenje plana i jasnu obavezu svih partnera na saradnju i sprovođenje reformi, i zadovoljan sam pozitivnim odgovorom. Na ovome ćemo raditi zajedno kako bismo već u idućih pet godina stvorili novo privredno i socijalno okruženje.“
