Utisak: Žrtvama u slučaju Aleksić status osetljivog svedoka

Gosti večerašnjeg "Utiska nedelje" govorili su o tome kako ohrabriti žrtve seksualnog zlostavljanja, ali i kako drugačije ohrabriti žrtve osim obeshrabrivanjem zlostavljača.

Ima li neke udobnije pozicije nego što ima svaki seksualni zlostavljač, a naročito onaj koji je u poziciji profesora, nastavnika, učitelja, prijatelja porodice, neprikosnovenog autoriteta. Da li smo mu svi zajedno i ceo sistem dali tu mogućnost da se tako lepo ušuška.

O tome su u „Utisku nedelje“ govorili advokat Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović, Miša Đurković sa Instituta za evropske studije i psiholog, reditelj i vanredni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti(FDU) Irena Ristić.

Olja Bećković je podsetila da je FDU, nakon što su se pojavila svedočenja devojka o seksualnim zlostavljanjima, napravio platformu pod nazivom „FDU protiv nasilja“, na kojoj su pozvali da se jave sve devojke i žene koje su imale neka slična iskustva.

Irena Ristić je, odgovarajući na pitanje koliko se do sada devojaka i žena javilo, rekla da će do kraja nedelje imati konkretan izveštaj.

„To će biti dostupno javnosti, uz naravno, poštovanje svih principa poverljivosti, na koje smo se obavezali. To je platforma koja je osmišljena najpre sa idejom da uspostavi snažnu komunikaciju sa našim studentkinjama i studentima, i da ih ohrabrimo da sve vrste nasilničkog ponašanja u obrazovnim praksama prijave i da ih sprečimo“, rekla je Ristić.

Napominjujući da će glumicama koje su doživele seksualno zlostavljanje u školi glume Mike Aleksića sada biti veoma teško da pred njim, na sudu, iznesu svoja svedočenja, Vanja Macanović je rekla da je Autonomni ženski centar predložio promenu sistema svedočenja.

Predlog je, objasnila je ona, da žrtve svedoče preko video linka jer im je teško da se na sudu suoče sa zlostavljačem i da državu ništa ne košta da se žrtvama u slučaju Aleksić obezbedi status posebno osetljivog svedoka.

Macanović je rekla da je Autonomni ženski centar analizirao broj prijavljenih silovanja i da je sa preko 200, koliko je zabeleženo 2000. godine, taj broj pao na 74 i da to ukazuje na pad poverenja u institucije.

Ona je navela da je pta nevladina organizacija, posle slučaja Mike Aleksića, beleži povećan broj prijava seksualnog nasilja na svoj SOS telefon.

„Sada nam se ne javljaju samo devojke, već i žene koje su u prošlosti doživele nasilje, koje je ovaj slučaj ohrabrio da ispričaju to što su držali u sebi jako puno godina“, navela je Macanović

Miša Đirković sa Instituta za evropske studije je rekao da je bio šokiran slučajem Mike Aleksića jer smo odjednom, kako kaže, „videli da je sva beogradska elita slala svoju decu i tukla se ko će da pošalje dete kod njega i to ne samo jedno, nego i drugo dete, a mnogi su znali za te njegove metode“.

„Napravljen je kult ličnosti, bolesna potreba da se uspe i to razara porodicu“, rekao je on, dodajući da se sada „širi jedna opasna priča da osim fizičkog i seksualnog nasilja imate razne vrste psihičkog i finansijskog nasilja što nas vodi ka tome da se ne može utvrditi šta je stvarno nasilje, a šta je zloupotreba nasilja“.

Na pitanje da li je potrebno u škole uvesti seksualno obrazovanje, Đurković je rekao da je potrebno za određene razrede, ali da to ne može da zameni roditelje koji treba da im sve to objasne.

„Na roditeljima je da obuče decu o ovim osetljivim pitanjima, da prepoznaju seksualno nasilje, i da niko ne može da nadomesti nivo poverenja unutar porodice“, smatra on.

Prema mišljenju Irene Ristić uvođenje seksualnog obrazovanja u škole je obavezno i jedna od velikih grešaka je što to nije urađeno pre 4 godine, jer da je tada uvedeno sada ne bismo imali, kako kaže, „ovakav slučaj ekstremene optužbe“ za seksualno uznemiravanje.

„Paket je obustavljen zato što naša sredina nije mogla da dozvoli da roditelji i nastavnici razgovaraju o mogućim različitim seksualnim opredeljenjima, nije dozvoljeno da se govori o homoseksualnosti“, istakla je ona.

Ističući da je izgubljeno mnogo vremena i da su veći problem traume dečaka i devojčica, ona je navela da nije seksualno nasilje samo silovanje, već i kada se neko postavi kao neupitni autoritet i volite ga najviše na svetu, a on vas konstantno izlaže „probijanju svih telesnih granica i te traume se leče decenijama“.

Ristić je rekla da se na FDU sada obrazuje program u kome se studenti edukuju šta su neprihvatljiva ponašanja u obrazovnom procesu i „šta se nikako ne trpi“.

„Imamo društvo u kome se verbalno seksualno nasilje ne tretira kao nasilje, devojčice ne znaju da niko ne sme da komentariše njihov izgled ili kako su obučene. Cico, maco, devojčice – to je seksualno uznemiravanje ili da vam neko ostavlja govornu poštu sa raznim lascivnim porukama, šalje slike, to devojčice koje dođu da studiraju ne znaju i tek onda kada dođe do fizičkog, seksualnog nasilja, tek onda to prepoznajemo kao drustvo, a očekujemo od naših studenata da sami to nauče“, istakla je ona.

Prema mišljenju Vanje Macanović, naša deca deca žive na Internetu i Youtube i sa svim ovim su upoznata mnogo pre.

„Ako iskoristite serije koje deca gledaju i razgovarate o tim temama dajete im poruku da ste tu za njih i da možete o tome da pričate, a ne da misle da ne mogu da vam se obrate zbog stida i straha“, navela je Macanović.