Utisak: Predsednik prekršio Ustav prihvatanjem evropskog plana, sporazum obavezuje Srbiju, pravi momenat da se Vučić razreši

Gosti “Utiska nedelje”, pravni eksperti, složili su se večeras da je usmeno prihvatanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića evropskog sporazuma o Kosovu nedavno u Briselu nezakonito, da je predsednik time prekoračio ustavna ovlašćenja i da ga zato treba razrešiti, s tim što je taj sporazum ipak pravno obavezujući.

Gosti „Utiska nedelje“ bili su profesorka Pravnog fakulteta u penziji Vesna Rakić Vodinelić, advokat Zdenko Tomanović i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić koji su raspravljali o tome da li je Vučić prihvatanjem evropskog predloga priznao nezavisnost Kosova i time prekršio Ustav.

Oni smatraju da sporazum sa kojim su se u Briselu prošlog ponedeljka saglasili i Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti ne samo da nije pravno valjan već je manjkav na mnogo načina, ali imaju različito mišljenje o tome da li naša generacija treba da reši to pitanje, odnosno da li treba da postoji zamrznuti konflikt u narednim decenijama ili treba videti šta je najbolje za srpsku zajednicu na Kosvu, za Srpsku pravoslavniu crkvu i za državu Srbiju.

Prema mišljenju Zdenka Tomanovića, iz dokumenta koji je na sajtu objavila EU, a što su potvrdili i međunarodni predstavnici koji su prisustvovali razgovorima, vidi se da se sporazum o Kosovu više ne može menjati i da se može razgovarati samo o primeni nekih odredbi pa je samim tim  predsednik Vučić prihvatio nezavisnost Kosova u punom značenju te reči od granica, teritorije, suvereniteta, simbola do diploma.

„U kojoj formi je on to uradio pismeno ili usmeno, sa aspekta međunarodnog prava to je potpuno nebitno, prihvatio je nezavisnost Kosova sa svim atributima te državnosti, ali to nije prihvatila država Srbija“, rekao je on.

Vesna Rakić Vodinelić smatra da je sporazum nesumnjivo prihvaćen i da je i sam Žozep Borelj rekao da su se stranke sporazumele da o njemu dalje neće razgovarati.

Ona se nije složila sa Tomanovićem da sporazum ne obavezuje državu Srbiju, jer je kako kaže taj sporazum zaključen i obavezuje našu zemlju  prema Kosovu i trećim licima, prema međunarodnim organizacijama, a drugo je unutrašnje pitanje Srbije da li je Vučić ovlašćen da takav sporazum potpiše.

Dodaje da prema Bečkoj konvenciji sporazume uvek potpisuju šefovi država i predsednici vlade i da je on u Briselu tako i nastupao, čime je obavezao Srbiju.

„Sa stanovišta unutrašnjeg prava može se postaviti pitanje odgovornosti predsednika Republike, sa stanovišta kršenja Ustava, jer spoljnu I unutrašnju politiku vodi vlada, da li je on imao ovlašćenja da vodi dijalog ne znam“, rekla je ona.

Vodinelić podvlači da je sporazum zaključen, a ono što je podložno tumačenju – da li je priznato Kosovo kao nezavisna država tu ima argumenata i za i protiv, ali nije sporno da je Vučić prekršio Ustav Srbije.

Ona je podsetila da je jasno rečeno da će o svakoj odredbi sporazuma da se napravi mapa puta, plan primene svake od tih odredbi sa rokom ispunjenja i da će to biti napravljeno kao aneks uz međunarodni ugovor koji će posle morati da ratifikuje Skupština Srbije.

Govoreći o proceduri opoziva predsednika države zbog kršenja Ustava, ona je objasnila da jedna trećina poslanika u Skupštini ima pravo da pokrene opoziv predsednika tražeći od Ustavnog suda da kaže da li je on prihvatanjem ovog sporazuma prekršio Ustav, ako nije ništa, a ako jeste potrebno je dve trećine glasova da bi se Vučić razrešio u Skupštini.

„Mi imamo institucije koje su nefunkcnione i to važi i za Ustavni sud i za Skupštinu. Ovo je procedura koju predviđa Ustav ali u realnosti, na žalost to se neće desiti“, rekla je ona.

Vodinelić smatra da je ovo dobar politički momenat da se počne raditi na postavljanju pitanja Vučićeve odgovornsoti za kršenje Ustava.

„Do sada se ćutalo na sva njegova kršenja Ustava, ovo dira u nerv veliki broj ljudi i ovo je dobra prilika da se pokrene pitanje njegove odgovornosti u skladu sa zakonom“, napominje Vodinelić.

I Pajtić smatra da ovaj sporazum o Kosovu obavezuje Srbiju, bez obzira da li je pismeno ili usmeno zaključen i u tom smislu može da se postavi pitanje političke i pravne odgovornosti Aleksandra Vučića.

„Imamo profesionalnu obavezu da kažemo da je prekršio Ustav. To bi mogao da pokrene javni tužilac ali u ovakvoj Srbiji to nije moguće“, rekao je on.

Pajtić je istakao da sporazim ima elemente i pravnog a ne samo političkog dokumenta, jer se eksplicitno priznaje međunarodni pravni subjektivitet Kosova.

I sam predsednik je potvrdio da je došlo do zaključenja sporazuma i da će se sada pregovarati samo o implemnetaciji, tako da Bečka konvencija nije argument na koji se mogu pozivati da on nije potpisan jer ipak ima obavezujuću pravnu snagu.

Dodaje da se može govoriti samo u kojim vremenskim rokovima će se sporazum implementirati, a postojanje mape puta znači da je to i pravni a ne samo politički sporazum. Pajtić napominje da je ovim sporazumom Vučić priznao međunarodni subjektivitet Kosova, odnosno, usaglasio se sa faktičkim stanjem koje već postoji jer na Kosovu nema ni s od Srbije.

Navodi i da je razočaran činjenicom da nije traženo nešto više od onoga što je ugovoreno u Briselskom sporazumu. Smatra da je rešenje kosovskog pitanja, pitanje odnosa prema ostatku Srbije jer je ona danas pravno nedovršena država, „ne znamo dokle doseže teritorija, vlast nemamo na 15 odsto teritorije, 1,5 milion Albanaca su prema Ustavu građani Srbije ali da li je to I formalno tako“.

Pajtić smatra da ne treba da ostavimo budućim generacijama nezaokruženu državu. Nismo, kako kaže, „korektni ni prema tim ljudima na Kosovu, ni budućim generacijama.

S druge strane, Tomanović smatra da je Kosovo oteto protivpravnim činom, bombardovanjem, i da ono što je protivpravno stečeno ne može da postane legalno bez saglasnosti ostećenog, u ovom slučaju Srbije.

Da li je Srbija prihvatila nezavisnost Kosova, prema Tomanoviću, zavisi od onoga šta će se dalje odvijati.

„Ukoliko država Srbija i njeni organi, skupština i Vlada, izraze nameru da ne žele da prihvate nezavisnost Kosova i da ne podržavaju usmeno prihvatanje sporazuma, u toj situaciji mogla bi se obarati ta pretpostavka da kada predsednik prihvati tu obavezu to znači da ju je i država prihvatila“, objasnio je on, dodajući da on „govori na terenu prava a ne na terenu naše stvarnosti“.

***