Utisak nedelje: Živimo u stalnoj pripravnosti – ili idu trupe ili crni oblaci, ništa nam se dobro ne sprema

Živimo u društvu koje dobro zna šta je rat, ali ne postoji ta veličina teritorije za koju bi vredelo dati ijedan ljudski život i sve priče o ratu plaše zato što ništa nismo naučili iz prethodnog iskustva, kao da stalno šlajfujemo, ocenili su gosti “Utiska nedelje” pilot i pisac Feđa Štukan, pisac i novinar Branko Rosić i dramaturškinja Minja Bogavac.

Upitan da li se nakon najnovijih vesti sa Kosova, gde su Srbi napustili prištinske institucije, gde će se predsednik obratiti po ko zna koji put naciji, a Aljbin Kurti neće da popusti u svojim stavovima, oseća beznadežno, da li ima osećaj da je sve gotovo, da ništa ne možemo da uradimo, da ništa ne zavisi od nas ili ipak “nešto miriše na rat”, Feđa Štukan kaže da ovde često miriše na rat ali se retko tako nešto desi.

“Rat ljudi zamišljaju kao igricu, u ratu kad osetis miris ljudskog mesa, miris paljevine i baruta drugačije su emocije, javljaju se ogromne količine straha da bi želeo da budeš bilo gde drugo samo ne tu. Klinci rat doživljavaju kao da gledaju film, kao da imaju drugi život, ali je kasno da se vrate nazad”, rekao je on.

Patriotizam i nacionalizam su, kako kaže, bombastične reči, međutim iza svega toga stoji pljačka koju ljudi ne vide, neka dimna zavesa za ogromne količine novca koji tu prolazi, ali na žalost klinci to ne mogu da vide u tim godinama, poneseni su drugim stvarima.

Štukan je rekao o tome govori iz ličnog iskustva jer je upravo kao klinac sa 18 godina učestvovao u ratu u Sarajevu.

“U mojoj glavi je tada bio patriotizam, osećanje pompezno nazvano patriotizam, to je osećanje koje ima svaka životinja a to je teritorijalnost, to je osećanje koje se u nama budi, to dobijamo sa kolena na koleno od naših predaka, domovina je zapišana teritorija, patriotizam nije ništa drugo nego obična životinjska teritorijalnost”, naveo je on.

Da li treba život dati za teritoriju, komad kvadratnog kilometra, upitao je on.

“Ne znam za koju teritoriju treba dati život jedini koji imamo, ali siguran sam da ne postoji ta veličina teritorije za koju bi vredelo dati ijedan ljudski život”, naglasio je Štukan.

Minja Bogavac kaže da kad govorimo o ratu činjenica je da živimo u društvu koje dobro zna šta je rat, sve priče o ratu u takvoj sitauciji je plaše zato što ništa nismo naučili iz dosadašnjeg iskustva.

“Postoje ljudi koji su krvoločni, koji se životinjski lože na rat, ali ne znam što pristajemo na njihovu igru i da ih nazivamo patriotama”, konstatovala je ona.

Misli da u nekim situacijama čovek nema drugu odbranu, ali da je dužnost svih nas da učinimo sve da to toga ne dođe.

Upitan šta mi možemo u ovoj situaciji koju smo izgleda već videli, Branko Rosić kaže da bi neko rekao “pežorativno i glupo Dan mrmota, ali da mu se čini da mi stalno šlajfujemo”.

“Društvo se održava stalno nekom pretnjom. Kod nas se preti i vremenskom nepogodom, i meteorološki izveštaji su isto dramatični i apokaliptični kao što je sve. Mi živimo u stalnoj pripravnosti, trening pripravnosti nam je neprekidan. Patili smo za dinamičnim vremenima, a sada ili idu trupe ili crni oblaci, ništa nam se dobro ne sprema”, rekao je on.

Upitan šta mi tu možemo, Rosić kaže da možemo da konstatujemo otpor prema svemu tome.

“Nemam recept, ignorisati nekako. Jednostavno postoje dve stvari, kod nas se nigde ne gleda u svoj život, nego te vanredne vesti leče tvoj život, neki neuspeh, standard, siromaštvo, negde i vanredne sitaucije rešavaju vanredno razmišljenje o sopstvenom životu. Negde i ta vanredna situacija može da odvrati čoveka od toga da sutra opet mora na biro”, rekao je Rosić.

****

BONUS VIDEO: Sram vas bilo, do vidjenja: Gledalac žestoko napao Olju u Utisku a ona prasnula u smeh!