1
Gosti "Utiska nedelje" ocenili su večeras da opozicija na predstojećim lokalnim izborima treba da izađe u jednoj koloni, kao i da na najavljeno osnivanje Vučićevog pokreta treba da odgovori osnivanjem svog. Pored toga smatraju da je RTS, kao javni servis, ukinuo svoju osnovnu funkciju - istinito informisanje građana.
Glavna urednica novog političkog nedeljnika „Radar“ Vesna Mališić osvrnula se na večerašnje obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kom je saopštio da je datum beogradskih izbora – 2. jun.
„Večeras smo čuli da je predsednik ipak prespavao i da je dobro poslušao šta je ProGlas rekao. Shvatio je da bi izbori 28. aprila značili ulazak u novu krizu, a ima već bagaž o pokradenim izborima. Našao je neku vrstu kompromisa da to bude 2. juna i da se to završi bez puno priče“, rekla je Mališić.
Dodala je da se ne može reći da je ovo pobeda opozicije, već da je Vučić izračunao da je ovo kompromis koji mu ide u korist.
Programski direktor Demostata Zoran Panović ocenio je da je po sredi jedna vrsta taktičkog ustupka.
„Ovo može da se tumači kao neka vrsta uslovnog kompromisa, jer izbora i legitimiteta nema bez opozicije. Očigledno da je opozicija tempirala jučerašnji datum, simbolično, 33 godine od devetomartovskih demonstracija, da ProGlas upriliči manifestaciju za potpisivanje minimalnih uslova za izbore“, rekao je Panović, dodajući da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić istovremeno obilazio Vojno-tehnički zavod u Žarkovu, kao i da takva simbolika nije prihvatljiva.
On je podsetio da je 9. marta 1991. objavljena lažna vest da opozicija sarađuje sa ustašama, nakon čega su usledile demonstracije.
Sagovornik „Utiska nedelje“ podvukao je da će zakazani izbori biti novi, a ne ponovljeni.
Komentarišući predlog novog datuma beogradskih izbora novinar i medijski konsultant Branko Čečen naveo je da je Vučić popustio jer želi da predupredi da važni sagovornici na međunarodnoj sceni počnu da razgovoraju i sa drugim političkim akterima u našoj zemlji.
Odgovarajući na pitanje kako bi preciznije formulisao zahtev o otvaranju medija i RTS, Čečen kaže:
„To znači da urednici i novinari RTS počnu da se pridržavaju osnovnih standarda novinarstva, što oni svakog dana otvoreno i namerno krše. Postoje vrlo precizna pravila o novinarstvu, naročito o tom brzom novinarstvu i pokrivanju izbora. Ta pravila su na klik od nas. U ovako kratkom vremenu možemo da odredimo da prisustvo svih političkih aktera na RTS-u bude jednako, kao i da se uvedu pravila razgovora. Mislim da je pitanje reforme RTS-a u srcu svega ovoga. Mi imamo javni servis kojim država upravlja i koji se plaća iz države da laže građane ili prećutkuje važne stvari u društvu“, kaže Čečen, navodeći da je sve to tužno gledati.
Mališić je navela da ja RTS ne informiše građane i da je ukinuo osnovnu stvar koju treba da radi.
„Kada je cela redakcija NIN-a dala otkaz, to nije bila vest na RTS. Dva dana su se mučili kako da objave tu vest na sajtu i doneli su ‘solomonsko rešenje’ da prenesu saopštenje UNS. Znam da je novinarka morala da pita svog urednika, a on nekoga u okviru kuće da li ta vest može da se objavi“, izjavila je Mališić, glavna urednica novog političkog nedeljnika „Radar“.
To je, kaže Mališić, bio znak da vlast štiti novu vlasnicu NIN-a, Jelenu Drakulić.
Panović kaže da sada, za razliku od devedesetih, RTS nije generator mržnje. On se osvrnuo na period kada je bio u Upravnom odboru RTS-a.
„Ono što sam ja uradio jeste da kada je stigao jedan od dopisa opozicije, da sam ih primio i podržao sve zahteve. Mislim da tu nije moglo nešto da se promeni i digao sam ruke. Nešto do 2. juna može da se promeni samo političkom voljom“, rekao je Panović.
Dodao je da ako opozicija želi da osvoji vlast na bilo kom nivou, to može uraditi ali pod izuzetno lošim medijskim uslovima po nju.
„Neverovatno je da u svakom gradu u našoj zemlji imate po jednu kriminalnu grupu koja živahno sarađuje sa politički najvažnijim ljidima i oni terorišu te gradove i naši građani ne vide ništa o njima na javnom servisu koji plaćaju“, kaže Čečen, podsećajući da se u slučaju „Belivuk“ čekala reakcija francuske policije.
Nakon što je KRIK objavio Skaj prepiske u kojima je otkriveno da su Nebojša Stefanović i Marko Parezanović član BIA imali kodna imena uz još jedno – Oskar, za koje je Stevan Dojčinović naveo da se u javnosti misli da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Čečen je naveo da Dojčinović ima pravo na to.
Gosti „Utiska“ saglasni su da je i ovo bila vest za RTS.
Vesna Mališić se dotakla slučaja glasačke seobe građana Male Krsne u beogradsko naselje Voždovac, rekavši da vlast medijski oblikuje stvarnost, i da se samo Ugo Čavez češće pojavljivao od Vučića u javnosti.
„Vlast je u glavu izračunala koja je to njihova ciljna grupa koja njima treba i šta su njihovi glasači. 700.000 je prošle godine primilo neku socijalu pomoć, od toga je 170.000 stalnih korisnika. To su ljudi koje oni izvode na mitinge, prebacuju iz Male Krsne u Beograd, to su ljudi sa čijim se životima igraju kao da su krompiri“, kaže Mališić, dodajući da je to resurs Srpske napredne stranke.
Prema mišljenju Zorana Panovića, opozicija je uspela u dve stvari.
„Internacionalizovali su pitanje izbora i to u onim institucijama EU u koje mi, još bar formalno, želimo da idemo. S druge strane, uspeli su u još jednom procesu – interiorizaciji, psiholškom mehanizmu, gde su čak pristalice SNS i SPS prihvatile narativ da se nešto muljalo oko izbora“.
Komentarišući predlog da Ana Brnabić predsedava Skupštinom Srbije, Panović je rekao da je to pomalo rigidno.
„Ona je to zaslužila time što je prošla put incijacije SNS i prihvaćena je od članstva kao naprednjakinja u punom kapacitetu“, naveo je sagovornik TV Nova.
Dotakao se i toga da su pojedini članovi SPS ucenjeni kako bi se priključili najavljivanom Vučičevom pokretu, dok Mališić ocenjuje da se pomenuti pokret pravi jer Vučić traži nove rezervoare glasova.
PROČITAJTE JOŠ
„Naspram tog objedinjavajućeg pokreta SNS, pretpostavljam da će opozicija napraviti svoj. Ovog trenutka treba da razmišljaju o tome da ni jedan glas ne bude bačen ili da neko dobije jedan odsto ili 0,5 odsto. Prvi put se dogodilo da su vlast i opoziicja pola-pola i da se bije bitka oko te male razlike. Pretpostavljam da će to opoziciju naterati da se ujedinjuje i da pravi tu veliku koaliciju“, rekla je Mališić.
Panović podseća da su istraživanja pokazala da na birače pozitivno deluje da kada se opozicija ujedinjuje.
Na pitanje da li sveža istraživanja pokazuju da opozicija treba da ide u jednoj koloni, on odgovara:
„Ako vlast napravi taj pokret, onda bi i pokret opozicije bio logičan odgovor. Fokus grupe kažu da bi to bilo bolje. Došlo je do svesti pro-evropskoj opoziciji da bez neke desnice ne može da ima većinu bilo gde“, kaže on.
Mališić je precizirala da bi opozicija na lokalne izbore trebalo da izađe u jednoj koloni.
