3
Nakon što je krajem prošle godine Priština donela odluku da jedina valuta na Kosovu i Metohiji može biti evro, u javnosti se otvorila polemika o tome kako će to uticati na život tamošnjih Srba. I dok traje navodna diplomatska borba protiv ove odluke koja bi na snagu trebalo da stupi 1. februara, guverner Centralne kosovske banke Ahmet Ismailji pojašnjava detalje njenog sprovođenja.
Prvi je javnost o novoj odluci iz Prištine obavestio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je najavio i moguće upade u banke Poštanske štedionice, kao i sprečavanje platnog prometa između centralne Srbije i KiM.
Iako se u odluci iz Prištine eksplicitno ne navodi ukidanje dinara, navedeno je da će jedina zvanična valuta ubuduće na Kosovu biti – evro.
Dok Srbi na Kosovu zbunjeni čekaju 1. februar, zvaničnici iz Beograda najavljuju diplomatsku borbu, a SAD pozivaju Kosovo na preispitivanje odluke, nema naznaka da će u Prištini popustiti.
U izjavi za RTK2 guverner Centralne banke Kosova Ahmet Ismailji navodi da „niko ne može da zabrani davanja ili plaćanja iz Srbije, ukoliko su ona u evrima“ i da ova uredba ograničava upotrebu gotovog novca iz nezakonitih finansijskih ustanova koje nisu licencirane od strane Centralne banke.
„Kao što je predviđeno Ustavom i zakonima, zvanična valuta je samo jedna, to je evro. Građani svih država, uključujući Srbiju, mogu da prime novac preko svojih računa, ali samo u evrima. Nije moguće da neka nelicencirana ustanova izvrši prevoz novca i da se bavi finansijskim aktivnostima. Ko će garantovati kvalitet novca, da on nije falsifikovan, ko će garantovati da su te transakcije izvršene u skladu sa zakonom“, kazao je Ismailji.
On, međutim, precizira da je taj novac potom moguće promeniti u dinare, ali samo u ovlašćenim menjačnicama.
PROČITAJTE JOŠ
„Evri se u ovlašćenjim menjačnicama mogu promeniti u dinare, ukoliko građani to žele, time se kontroliše sav novac u prometu, i on postaje transparentan. Centralna banka Kosova ne kontroliše pojedince, ali nigde u svetu ne postoji sistem gde neregistrovane institucije obavljaju promet“, dodaje guverner CBK.
Ismailji napominje da novac iz Srbije može biti uplaćen i lokalnim samouprava sa većinski srpskim stanovništvom.
„Institucije Srbije treba da direktno kažu građanima, korisnicima sredstava, jer postoji mogućnost da se sredstva transferišu opštinama, u ovom slučaju to su opštine sa većinski srpskim stanovništvom, kada taj novac stigne na račune opština, onda se on može podeliti preko sistema trezora, kao i svaka druga podela. Zakon o javnim finansijama i zakon o lokalnoj samoupravi predviđaju ovakvu vrstu pomoći, kao pomoć koja dolazi iz Srbije, to je transparentno i sigurno finansiranje“, kazao je čelnik CBK.
Na pitanje o pronalasku rešenja za novonastalu situaciju registrovanjem srpske finansijske institucije na Kosovu, poput dogovora o telekomunikacijama, odnosno radu MTS-a, guverner je kazao da je ta mogućnost otvorena.
„To bi bio adekvatan pristup – jedna bankarska ustanova, koja je licencirana od strane Centralne banke. Ne zabranjuje se licenciranje onih (ustanova) koje prepoznaju evro kao zvaničnu valutu, ali i koje rade sa drugim valutama, kao što je dinar. Njima je dozvoljen transport dinara za svoje potrebe, ali oni treba da priznaju da je evro zvanična valuta. Ta finansijska ustanova bi morala da ispuni određene kriterijume, ali bi pomogla zajednici. Zašto da ne! Mi smo imali jednu licenciranu banku, ali ona nije imala tu svrhu, nije korišćena za ovaj proces. Komercijalna banka je bila licencirana, sada je u likvidaciji, mi za to nismo odgovorni“, zaključio je Ismailji.
***
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
