1
Na TV Pink juče ujutru je nastupio Vojislav Šešelj koji je poručio građanima da treba da očekuju, odnosno da nije nemoguće da Rada Trajković završi kao Oliver Ivanović. Da li je slanje Šešelja, da na nacionalnoj frekvenciji šalje ovu vrstu poruka, jedina politika državnog vrha Srbije za koju znamo? Da li je to poruka Radi Trajković ili bilo kome ko se usudi da misli i govori o onome što se dešava na Kosovu i Metohiji, a nije zvanična verzija? O tome, ali i dešavanjima na Kosovu u večerašnjem "Utisku nedelje" govorili su predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije Rada Trajković i vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Hrnjaz.
Boris Tadić istakao je u „Utisku nedelje“ na TV Nova S da je Vojislav Šešelj „trbuhozborac režima Aleksandra Vučića“.
„Čitava koncepcija Vojislava Šešelja je pobedila pobedom SNS-a i Aleksandra Vučića na izborima… Srpska radikalna stranka nije mogla da ostvari tu pobedu, ali SNS, koja se ‘prikrila’ i koja je dobila snažnu podršku dela srpskog društva, ta stranka je dobila svoje utemeljenje i afirmaciju. Apsolutno nemam dilemu da je Šešelj ‘trbuhozborac’ Vučićevog režima i Vučić čini sve da uspostavi Šešeljevu dominantnu politiku u Srbiji samo drugim sredstvima“, rekao je Tadić.
On je ocenio kao „realnu pretnju kada Šešelj najavi nečije ubistvo“, podsećajući da je Šešelj najavljivao i ubistvo nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića.
Tadić je istakao da je stao uz Radu Trajković i dodao da je to obaveza svakog normalnog čoveka u Srbiji. On je pozvao da uz Radu Trajković stanu i drugi predstavnici opozicije, ali i nezavisni intelektualci i novinari.
„Šešelj je pre nekoliko godina u parlamentu meni pretio klanjem. On je morao biti uhapšen istog dana, ali je to legitimizovano. On preti klanjem drugim građanima, sada preti Radi Trajković, to su opasne stvari i to je priroda ovog režima i nije čudo da ovaj režim ima kontakt sa Veljkom Belivukom i sa Šešeljem“, rekao je predsednik SDS-a.
Tadić je istakao da je čitavo društvo u poslednjih deset godina „dramatično kriminalizovano“.
Govoreći o trenutnim dešavanjima na Kosovu, Tadić je rekao da on, da je bio u poziciji Vučića, nikada ne bi uveo Srbe u kosovske institucije i to ocenio kao „crvenu liniju“.
„Ja sam ovu crvenu liniju postavio u razgovoru sa (bivšom nemačkom kancelarskom) Angelom Merkel. Ova vlast nema nikakvu crvenu liniju“, rekao je Tadić i dodao da je „ulazak i izlazak Srba iz kosovskih institucija skeč i teatar“.
Naglasio je da se zalaže za kompromisno i održivo rešenje, a u kom nijedna strana ne može biti ponižena, te dodao i da Zajednica srpskih opština ne obezbeđuje dugoročni opstanak Srba na Kosovu.
„Sporazum koji predlažu Francuska i Nemačka će ova vlast predstaviti kao neku našu pobedu ili će bivša vlast biti optužena što je ova vlast to prihvatila. Ono što smo do sada dobili je ne samo implicitno, nego i eksplicitno priznanje kosovske nezavisnosti i to je poraz srpske politike“, ocenio je Tadić.
„Ja nisam bio za Briselski sporazum jer on je smanjio našu institucionalnu sposobnost… U Vučićevoj politici nemate nikakvu crvenu liniju i vi ne znate ni šta je u njegovoj politici o Kosovu. Ja mislim da će Vučić ići na neku vrstu nemačko-francuskog sporazuma i da će pokušati da izvrši korekciju, ali ono što mene veoma brine je da ćemo mi na kraju ovog ili narednih meseci doći u situaciju da nešto bude potpisano ili prihvaćeno“, dodao je on.
Govoreći o modelu „dve Nemačke“, Tadić je rekao da je on za razliku od kosovskog pitanja bio za sporazum između predstavnika iste nacije i da je on bio privremenog karaktera do ponovnog ujedinjenja Nemačke.
„U osnovi se radi o ovom planu, gde su obe Nemačke bile članice UN-a, a da nisu bile međusobno priznate. Od Vučića se traži da potpiše jedno takvo rešenje, gde nema priznanja, ali u kojem ima razmene oficira za vezu i gde se mi tretiramo kao nezavisni državni entiteti“, rekao je Tadić.
On je istakao i da je i da kosovski premijer Aljbin Kurti vodi „agresivnu politiku kojom ugrožava bezbednost Srba na Severu“.
Predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije Rada Trajković istakla je na početku emisiju, govoreći o pretnjama koje joj je uputio Šešelj, da je za nju važno da večeras bude u „Utisku nedelje“, kako bi pokazala da sve te pretnje nisu nešto što treba bilo koga da ograniči u njegovoj slobodi izražavanja“.
„Neko je poslao Vojislava Šešelja na TV Pink, gde obično i postavljaju te najave ubistava, da najavi mogućnost moje likvidacije. Ja, znate, od Vaše emisije od pre nekoliko godina do danas, idem gotovo mesečno na suđenja sa Milanom Radoičićem, koja se odugovlače, jer me je tužio da sam mu povredila čast i ugled jer sam ga označila kao čoveka za koga sumnjam da je učestvovao u organizaciji ubistva Olivera Ivanovića“, rekla je Trajković.
Govoreći o dešavanjima na Kosovu i izlasku Srba iz institucija, Trajković je ocenila da je „najtužnija pozicija Srba sa severa Kosova“.
„Institucije su potpuno suspendovane i mafija je preuzela vlast nad Severom u dogovoru sa Vučićem. Svi Srbi sa Severa su trenutno pod vlašću najkonkretnije mafije“, rekla je Trajković i dodala da „sve polazi od toga nakon što se Radoičić vratio na Kosovo i slikao se“.
Trajković je ocenila i da podrškom Radoičiću na protestima na Severu, „Vučić direktno humanizuje Radoičića, koji navodno postaje lider nekog oslobođenja, a koji zapravo vodi Srbe sa KiM u nešto što je potpuni nestanak“.
Ona je upitala kome građani srpske nacionalnosti na Kosovu mogu sada da se obrate i prijave požar ili nasilje u porodici, a nakon što su srpski policajci napustili institucije.
„Prisustvo Srbija je neophodno… Vrlo je važno da neko od Srba bude u tim institucijama, jer prosto osećam da je to stanje koje ide ka nečemu što je mogućnost konflikta, Ako Kurti traži da kosovski korpus uđe na sever Kosova, a koji ne može ući bez odobrenja načelnika KFOR-a i četiri gradonačelnika sa Severa, šta čemo sada ako nemamo te gradonačelnike koji su otišli“, upitala je Trajković.
Ona je ocenila da u ovom trenutku izlazak Srba iz parlamenta suštinski znači „i pad kosovske vlade i raspisivanje novih izbora“.
„Raspisivanje izbora u ovoj situaciji je zaista veliki rizik, prosto bezbednosni i za Srbe i Albance. Imate na Severu ljude naoružane, a koji nisu pod kontrolama institucija, imate suštinski bande i da li mislite da pod tim uslovima mogu da se održe izbori“, upitala je Trajković.
Ona je ocenila kako Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić „imaju zajedničko partnerstvo da ruše Briselski sporazum“.
„O francusko-nemačkom sporaz mislim da je to jedna vrsta ultimatuma, ulazak u EU ako na kraju puta priznate nezavisnost Kosova. Ne znam zašto, ali ja ne verujem da će ga Vučić prihvatiti, i on će svoju politiku usmeriti ka Rusiji i to će biti definitivno poraz svih nas“, rekla je Trajković.
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beograd Miloš Hrnjaz, istakao je da je važno da se u situaciji javnih pretnji Radi Trajković reaguje, imajući u vidu davnu, ali i skorašnju istoriju.
„U ovoj konkretnoj situaciji imamo pokušaj dehumanizcije nekih ljudi i stavova i da se time gurnu na marginu disonantni glasovi“, ocenio je Hrnjaz.
On je naglasio da u trenutnoj situaciji na Kosovu ne bi želeo da abolira ni albansku stranku.
„Izrazita nefleksibilnost Aljbina Kurtija u tim pregovorima i određeni konkretni akti takođe doprinose radikalizaciji na terenu… lzlazak je izuzetno radikalan potez i ono što mene najviše brine je da on nosi relanu opasnost za Srbe na severu Kosova“, ocenio je.
Dodao je da smatra da smo se izlaskom Srba iz kosovskih institucija „vratili na jedno opasno stanje koje je bilo ranije“.
Govoreći o francusko-nemačkom predlogu, Hrnjaz je naveo da mu se čini da je aktuelnost ovog predloga bila veća pre nego što su Srbi izašli iz institucija.
„Izlazak iz institucija je doveo u pitanje ovaj predlog, ne samo da smo se vratili mnogo koraka unazad, već nisam siguran da su ovo okolnosti gde je ovo moguće. Pre 5. novembra je bilo realnije potpisivanje takvog sporazuma nego sada“, rekao je on.
„Iako se sve vreme govori da to nije priznanje, ono što izlazi iz ovog sporazuma je da vi imate članove 3 i 4, a gde se navodi da će teritorijalni integriteti biti zaštićeni“, dodao je.
Hrnjaz je ocenio da srpska strana pokušava da „razblaži“ određene elemente sproazuma.
„Ja bih sve vreme imao u vidu opasnosti od odbijanja ovog sporazuma“, rekao je Hrnjaz i dodao da bi na demokratski način trebalo da odlučimo da li smo spremni na tu cenu ili ne.
***
BONUS VIDEO – DNEVNIK – CELA EMISiJA – 13.11.2022.
