0
Ovde nema istorijskog DA, ali bismo mogli imati istorijsko NE koje bi nas uvelo u probleme kakve nismo videli od 2000. godine. Interesantno je gledati kako gotovo identične stavove prema konceptu imaju predstavnici populističkih stranaka opozicije i kako su se ujedinili u interesu da ne dođe do bilo kakvog rešenja. To nam govori da su se na Kosovu trenutno izmešale karte raznih interesa od kojih neki priželjkuju i oružane sukobe, o čemu često pišu mediji iz Moskve, kaže za Danas Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane.
* Šta je javnost mogla da čuje novo u vezi sa politikom prema Kosovu od predsednika Srbije tokom skupštinske rasprave održane u četvrtak i petak?
– Pored zaključka da vlast razume neophodnost daljih razgovora, najveći utisak ostavlja činjenica da su zapadni partneri rešeni da se u pregovorima nastavi sa iznalaženjem rešenja i da su ovoga puta odlučni da dođe do pomaka. Rat u Ukrajini otvorio je mnoga pitanja u Evropi, od bezbednosti, energetske stabilnosti… pa do situacije na Zapadnom Balkanu gde se gorući problem vidi u odnosima Beograda i Prištine. Prvi put je jasno rečeno da će, ukoliko blokiraju dalji napredak, obe strane snositi posledice i to je zvono za uzbunu koje mora da aktivira sve političke činioce u zemlji da na mnogo ozbiljniji način pristupe problemu i iznalaženju rešenja. Naglasio bih i najavu mogućeg uvođenja sankcija Rusiji što bi bila veoma teška, ali po mom sudu ispravna odluka. Čuli smo da predaja nije opcija, ali isto tako status quo je propadanje.
* U kojoj smo, prema vašem sudu, fazi rešavanja kosovskog čvora ili ovo sada više nije faza nego rasplet?
– EU je po pitanju Kosova jedinstvenija nego ikad. Činjenica je da i pet zemalja članica koje nisu, a verovatnije je i da neće, podržati nezavisnost Kosova daju podršku platformi za razgovore što daje novu snagu predlogu i uvodi novu dinamiku u pregovore. Međutim, vremenski okvir nije ograničen tako da postoji puno prostora za aneksiranje predloga, a za očekivati je da se u narednih godinu dana perfektuira i sam sporazum. Sa druge strane, postavlja se pitanje šta je konačan rasplet i tu se u komplikovanom položaju nalazi Priština, što Kurti očigledno prepoznaje i zato daje sve od sebe da opstruiše bilo kakav napredak. Posle odbijanja sporazuma o tablicama, zvaničnici EU, ali i SAD su zauzeli drugačiji odnos prema vlastima u Prištini i po prvi put Srbija nije krivac za stanje na terenu. Slično je i sa odbijanjem Kurtija da formira Zajednicu srpskih opština, a na nama je da iskoristimo taj trenutak i nametnemo rešenja koja su izuzetno važna za Srbe na Kosovu, a koja Zapad neće odbiti.
* Kako ste shvatili Vučićeve reči da je prihvatio koncept fransusko-nemačkog plana i da je spreman da radi na njegovoj primeni?
– Upravo kao što je i rekao, radi se o konceptu, a ne konačnom planu. Prihvatanje koncepta otvara druga vrata i daje mogućnost da se dalje pregovara. U suprotnom, došlo bi do posledica za koje svi znamo da slede, samo neki ne žele to javno da priznaju. Dakle, ovde nema istorijskog DA, ali bi mogli imati istorijsko NE koje bi nas uvelo u probleme kakve nismo videli od 2000. godine. Lično odnose Beograda i Prištine ne gledam kroz takmičenje u kome možemo jedni drugima da uzmemo više, već kroz iznalaženje rešenja koje će napraviti okvir za dalji napredak u odnosima, pre svega građana koji žive na Kosovu. Interesantno je gledati kako gotovo identične stavove prema konceptu imaju predstavnici populističkih stranaka opozicije i kako su se ujedinili u interesu da ne dođe do bilo kakvog rešenja. To nam govori da su se na Kosovu trenutno izmešale karte raznih interesa od kojih neki priželjkuju i oružane sukobe, o čemu često pišu mediji iz Moskve kojoj bi odgovaralo da se na prostoru Zapadnog Balkana otvori novo žarište. Isti interes ima i sam Kurti koji je sve više na meti kritika kosovskih intelektualaca i umerenih političara.
* Čuli smo da je Zapad spreman da povuče investicije, stopira integracije, izoluje Srbiju ukoliko odbije ovaj plan. Zar to ne bi bila veća šteta za Zapad jer bi tako izolovana zemlja bila još lakši plen za Rusiju? Uz sve to građani nisu toliko zainteresovani za EU, a Rusiju i dalje i uprkos svemu vole.
– Naravno da nikome u Evropi nije interes da se Srbija izoluje, ali nema sumnje da i za tu opciju imaju planove. Građani nisu zainteresovani za EU, jer se godinama vodi anti EU propaganda i jer suštinski nisu ni svesni šta bi za njih lično značio prekid pregovora i vraćanje na nultu poziciju. Većina misli da se ništa ne bi promenilo, što je potpuna neistina. Srbija preko 70 odsto svojih proizvoda izvozi u zemlje EU i NATO, a najveći broj investicija nam stiže upravo iz tih zemalja. Jedna odluka koja bi dovela do pada tog izvoza trajno bi devastirala našu privredu, a to bi bilo porazno za naše građane. Sa druge strane, okretanje Rusiji ne bi donelo apsolutno ništa; podsetiću da ministar spoljnih poslova RF Lavrov više ne može ni da doleti u Srbiju, a razne zablude o povezivanju sa Kinom ili Indijom padaju u vodu kad se pogleda geostrateški položaj Srbije. Mi na svim granicama imamo ili EU ili NATO. Možda bi neki želeli da je Srbija deo azijskog prostora, ali to mogu da reše samo ako se sami presele tamo, što se naravno neće desiti.
Opširnije čitajte na portalu Danas.rs.
***
BONUS VIDEO – Kako se branilo Kosovo u Skupštini?
