Surlić: Očekivano izlaganje Vučića o Kosovu u Skupštini

Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka izjavio je u emisiji Studio N1 Live da je bilo očekivano da Vučić u Skupštini Srbije krene izlaganje sa taksativnim nabrajanjem šta je sve iz budžeta odvojeno za državna ulaganja, jer je i ranije izveštaje počinjao sa tim koliko država brine o Srbima na Kosovu.

„I u ovom slučaju pretpostavljalo se da će jedina opipljiva tema, budući da stvarnog dijaloga nema, biti to koliko se budžetskih para daje srpskoj zajednici na Kosovu i kako se oni podstiču dodatnim sredstvima da oni ostanu da i dalje žive tamo. Međutim, odlazak Srba sa Kosova je nezaustavljiv proces koji se nastavlja bez obzira i na povećanje socijalnih davanja. Mislim da oni već predugo žive u nedefinisanom statusu“, naveo je on.

Ocenio je da se radi o pretežno ruralnom stanovništvu, izuzev Severne Mitrovice, i da bez obzira na državna ulaganja, mlada generacija vidi svoju perspektivu u Srbiji.

„Stoga mi imamo da u poslednjih 10 godina od 120.000 imamo 80.000 onih koji se izjašnjavaju kao Srbi, a da i dalje žive na Kosovu“, ističe Surlić.

Kao jedini uspeh u dosadašnjem delu dijalogu, on smatra „dve, tri tačke iz ranijeg perioda pregovora, između Vučića i Hotija“.
Blokada već kod prve teme

„Tu imamo teme kao što je pitanje nestalih, ekonomska pitanja i mnoge teme koje nisu otvorene. Međutim, već je došlo do blokade kod pitanja nestalih, gde je srpska strana rekla da je bila potpuno otvorena što se tiče bilo koje lokacije koju Priština kaže, a da zapravo albanska strana koči taj proces u otkrivanju lokacija i njihovoj proveri. To je tema koja bi trebalo da se zaokruži i mislim da na njoj treba insistirati. Pokazalo se po stavovima građana i na Kososvu i u Srbiji da je to vrlo bitna tema u opredeljivanju za konačan dogovor“, ističe Surlić.

Prema njegovim rečima, briselski proces je od početka imao niz dogovora, koji su olakšavali saradnju, pre svega privrednih komora, inspekcija i kod postupaka izdavanja različitih sertifikata.

„Ono što je problem je i to što je postignuto u prošlom dijalogu se ne sporovodi na terenu, i često političke izjave i trenutna politička atmosfera stavlja po strani sve ono što se podrazumevalo da je već rešeno i što olakšava život na terenu.

Upoređujući tokove pregovora dok je na čelu delegacije iz Prištine bio Hašim Tači, i sada kada je Aljbin Kurti, Surlić ocenjuje da je sada možda i teže voditi pregovore.

„Nekako smo mislili da su se Vučić i Tači ranije usaglasili, podrazumevalo se da imaju minimalni konsenzus, a sada sa Kurtijem imamo potpunu promenu diskursa na Kosovu.

„Kurti jeste osvojio većinu, ali ima i značajnu opoziciju, što je razlika od situacije u Srbiji, i zato međunarodni akteri vrše veći pritisak na Vučića, smatrajući da on ima mnogo lagodniju poziciiju. Vi nemate ni jedan jači glas napada na srpsku delegaciju, a na Kurtijevu imate, uprkos tome đšto se činiklo da je Kurti bio radikalan. On se vratio u Prištinu i sačekale su ga optužbe da je bio mlak, da je bio inferioran, i da su njegove teme pogrešne teme“, naglasio je Surlić.

Kao jedan od najsnažnijih Vučićevih argumenata u dijalogu sa Prištinom vidi to da kosovska strana nije sprovela formiranje Zajednicu srpskih opština.

On smatra da je Vučićev izveštaj potvrda onoga što smo već znali, i da će se dijalog nastaviti na „niskom nivou i intezitetu“.

„Možda nije dogovorno, ali jeste jedan prećutni „status kvo“, na koji se ide, i tu svesrdno pomaže i Evropska unija, jer ona zna da ukoliko se dve strane ozbiljnije dogovore, mora da ponudi neke koncesije. A ona u ovom trenutku nije spremna ni da da viznu liberalizaciju Kosovu, a kamo li da otvara put ka svom članstvu. A slično je i sa Srbijom“, zaključio je Surlić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:
 
Facebook
 
Twitter
 
Instagram