139
Vlada Srbije je dala predlog reformi koje je spremna da sprovede u naredne tri godine, kako bi joj bilo dozvoljeno da koristi novčana sredstva iz Plana Rasta za Zapadni Balkan. Reč je o sumi od oko milijardu i 630 miliona evra. Iz ovog plana, koji se krije od očiju javnosti, a u koji je uvid imao nedeljnik Radar, jasno se vidi da vlast planira da sprovede projekat EXPO na potpuno netransparentan način. Tako da građani nemaju nikakav uvid u to kako će biti potrošeno planiranih 17 milijardi evra.
O čemu je ovde reč?
Vlada je sačinila Predlog reformske agende Republike Srbije, koji podrazumeva socio-ekonomske i fundamentalne reforme koje planira da preduzme u naredne tri godine, kako bi naša država stekla pravo na novčana sredstva iz Plana Rasta za Zapadni Balkan. Reč je o ukupnoj sumi od šest milijardi evra koji će biti raspoređen zemljama Zapadnog Balkana.
Od ove sume, dve milijarde evra su u obliku grantova, odnosno bespovratne pomoći, a preostalih četiri milijarde evra je u obliku zajmova sa veoma povoljnim ratama. Srbija bi u toj raspodeli dobila najviše. Procene su oko milijardu i 630 miliona evra u periodu od 2024. do 2027. godine.
Da li je ovaj predlog reformi zadovoljavajući treba da odluči Evropska komisija. Ako aminuje, Srbija će moći da koristi pomenuti novac.
U svakom slučaju, konačna odluka EK biće poznata vrlo brzo. Moguće čak u narednih nekoliko dana, jer je Ministarstvo za evropske integracije najavilo da odgovor očekuje tokom avgusta.
U međuvremenu, nedeljnik Radar je imao uvid u reforme koje je predložila Vlada, a na osnovu onoga što piše u ovom dokumentu nije čudno to što ga krije od očiju javnosti.
Na listi spornih stvari, pre svega, stoji to da je vlast u Srbiji rešena da sakrije način na koji će biti trošeno 17 milijardi evra, namenjenih za EXPO i niz pratećih projekata.
U predlogu reformi, između ostalog, piše da je „stavljanje van snage svih posebnih i drugih zakona ili uredbi koji uvode odstupanja od zakonodavstva o javnim nabavkama“ planirano do juna 2027. godine.
Tumačeći navedeno, Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže da to svakako ima veze sa projektom EXPO.
“U zahtevu za zatvaranje poglavlja 5 stoji to da se Srbija mora uskladiti sa pravom Evropske unije u oblasti javnih nabavki. Mi imamo sistem javnih nabavki koji je usklađen sa EU. Međutim, napravljena je gomila izuzetaka, pa se taj zakon ne primenjuje na velike javne nabavke. Najveći izuzetak trenutno je upravo Zakon O EXPO”, kaže Međak za Novu.
Pre Zakona o EXPO, iz Zakona o javnim nabavkama bio je izuzet Zakon o linearnoj infrastrukturi.
“To znači da su svi radovi na celoj infrastrukturi bili izuzeti iz Zakona o javnim nabavkama. Kada je taj zakon ukinut, donet je Zakon o Expu koji isto to radi, ali u iznosu od 17 milijardi evra”.
Na pitanje da li to suštinski znači da samo trošenje novca za EXPO neće biti transparentno, Međak odgovara:
“Apsolutno! Sve će se raditi ovako kako se radilo do sad. Oni planiraju usklađivanje u junu 2027. kada će EXPO već biti završen. Oni će tad da ukinu taj Zakon i da kažu ‘evo uskladili smo se sa zakonima EU’. To je ozbiljan problem, jer se ozbiljna investicija izuzima iz Zakona o javnim nabavkama”, navodi Međak.
Dolazimo do sledeće ključne zamerke. Iz ovog dokumenta se jasno vidi da je vlast obmanula građane najavama da će za pristupanje Evropskoj uniji Srbija biti spremna 2027. godine.
“Dakle, usklađivanje sa evropskim pravilima u oblasti javnih nabavki, planirano je za jun 2027. Tu je važno je napomenuti da mi imamo i sporazume o investicijama sa Rusijom, Kinom, Turskom, Azerbejdžanom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kojima se svi radovi iz tih sporazuma, takođe, izuzimaju iz Zakona o javnim nabavkama. Ovim predlogom reformi uopšte nije predviđeno da se ovi međunarodni sporazumi uopšte usklade sa pravilima EU. A to je takođe uslov za zatvaranje poglavlja 5 i 30. To znači da Vlada uopšte ne planira da bude spremna za članstvo, niti da te pregovore završava, a javno je obznanjeno da ćemo biti spremni 2027”, navodi Međak.
139
2
42
Da je verovatniji rok tek 2029. pokazuje i deo koji se odnosi na usklađivanje u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike”.To je uslov za otvaranje poglavlja 12, a kao rok za usklađivanje takođe je naveden jun 2027.
Usklađivanje s EU po ovom pitanju će zahtevati da usvojimo i Zakon o GMO, što izbegavamo da uradimo od 2013. godine, a Međak tvrdi da bi bolje štitio naše građane u ovoj oblasti.
“Mi u Srbiji od 2009. godine imamo jedan jako loš zakon, koji je našu zemlju prilično otvorio za GMO. Taj zakon takođe mora da se menja. On nije usklađen sa pravilima EU, koja su narestriktivnija pravila u svetu po pitanju GMO. Usvajanjem tog zakona, uz ostalih sedam koji su u tom paketu, ćemo ispuniti prvo merilo za otvaranje poglavlja 12. Takođe, time bi se ispunio i jedan od zahteva za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, a ulazak u STO nam je merilo za zatvaranje poglavlja 30”, kaže Međak i dodaje:
“I sad, ako mi planiramo da u junu 2027. usvajamo te zakone, u decembru bismo dobili merila za zatvaranje poglavlja. Ono ne može da bude zatvoreno u najboljem slučaju u decembru 2028, a realno 2029. Dakle, mi sad pravimo plan da budemo spremni tek 2029. za članstvo, a zvanično smo rekli 2027. Jedno pričamo, drugo radimo. Sve je to fingiranje, to je najveći problem”.
Još jedna bitna stvar koja se može videti u Vladinom predlogu reformi jeste da je vlast priznala da primenu svih preporuka ODIHR u vezi poboljšanja izbornih uslova planira da odloži do decembra 2025. A to bi u praksi značilo da pod starim uslovima može imati još jedne vanredne izbore.
Zaključak je samo jedan. Ukoliko Evropska komisija prihvati ovaj Predlog reformske agende Republike Srbije, Međak kaže da to praktično znači da je prihvatila da se reforme fingiraju, odnosno da će nastaviti da gleda kroz prste režimu.
“Dobićemo pare, a reforme neće biti urađene. Sve to ima veze s litijumom, ali ima veze i sa svim ostalim. I sa Kosovom i sa različitim drugim dilovima, i sa izvozom oružja Ukrajini, ali najveći problem je to što sve ključne odluke donosi Evropska narodna partija na nivou EU, čiji je član SNS”, zaključuje Međak.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare