"Snašli se, ugradili se", rekao je profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković povodom ponašanja poslanika vladajuće većine na jučerašnjoj sednici Skupštine o budžetu.
Profesor Stojiljković ocenio je u Novom danu TV N1 da je sednica Skupštine Srbije o budžetu bila teatralizovana.
“To jeste neka vrsta političkog pozorišta, pogotovo kada se radi o parlamentarnim sesijama što je, uz prenose RTS-a, bila mogućnost opoziciji da je vidi dobar deo Srbije. Kako mnogi ne mogu da gledaju alternativne mreže i televizije, otuda proizilazi potreba da se to dodatno teatralizuje”, kaže Stojiljković.
On kaže da je celokupna najava događaja trajala nedelju dana, što znači da je opozicija imala interes da sama sednica potraje kako bi započela temu oko litijuma, podnošenjem sopstvenog zakona. Dodaje i da je vlast htela da u tome učestvuje, kako bi krivicu prebacila na druge.
“Spinovanje je fantastična stvar, kada se nađete u nezgodnoj situaciji ja vas prebacim na neku drugu temu i promenim pravac rasprave. I šta ćemo sada”, upitao je Stojiljković.
On objašnjava da je cela sednica bila problematična prvenstvo jer se nisu poštovale procedure.
“Ako ste primetili svako od predstavnika izvršne vlasti je mogao neograničeno da govori i odgovara poslanicima koji su limitirani tajmingom ukoliko se tema odnosi na predsednika. Budu li insistirali da predsednik bude na toj sednici o litijumu 7. oktobra, bez nekih ograničenja iza njega, onda će on ukrasti šou”, upozorava Stojiljković.
Pojasnio je i kako će se verovatno cela sednica odigrati, ukoliko predsednik bude prisustvovao.
Najpre, kaže, da će insistirati na vrednosti projekta, iako će prihod Srbije od toga bi bio dramatično mali. Dodaje i da će Vučić zanemariti činjenicu da je u pitanju područje sa ogromnim hidropotencijalom, te da će izgubiti tu vrstu argumantacije i u tom trenutku početi da priča drugu priču.
“Onog trenutka kada vidi da sva istraživanja pokazuju da je gotovo dve trećine ljudi protiv iskopavanja litijuma u ovom trenutku, onda on i dobar deo njegove političke klijantele kreće na priču o eko-realizmu”, smatra Stojiljković.
Kako kaže, neminovno je da se spomene čuveni program Skok u budućnost.
“Hoćemo, ali nećemo ukoliko ima bilo kakvih ekološko-bezbednosnih rizika, onda time kupuje vreme i to će potrajati. A u međuvremenu će izmisliti neko novo čudo, i krenuće priču o uspešnom razvoju, Skoku u budućnost 2027”, navodi sagovornik N1.
Ocenjuje da će se čitava ta stvar spinovati i vući u rukama vlasti tako da ona dođe u povoljnu poziciju.
“I sad je tema da li će on biti na sednici ili ne, a to je potpuno nerelevantno, on formalno ni ne bi trebalo da bude tu. Kada ste ga poslednji put videli u normalnoj debati sa ograničenom minutažom”, pita Stojiljković.
Smatra da je opozicija, sa raspoloživim sredstvima, postigla neko operativno, ali ne i akciono jedinstvo.
„Uspela je da ta tema stoji tu i da to dotakne sve, od poljoprivednika do naučnika. Pazite, seosko stanovništvo se teško oko nečega politički motiviše, sem ako nije od egzistencijalnog značaja“, zaključio je Stojiljković.
Na pitanje kako se zove stanje društva gde protesti postaju svakodnevica, profesor Stojiljković kaže:
„Normalizujemo nenormalno stanje i formiramo je uz volju velike vlasti. Vlast voli da imate to stanje permanentnog haosa i vanrednog stanja. Kažu da je Napoleon rekao da je, da bi zabavio Francuze, morao na svaka tri meseca nešto da izmisli, ovi naši na svaka tri dana izmišljaju“, naveo je.
Poručuje da stanje haosa, fragmentiranosti i nesposobnosti da nešto homogenizuje treba da bude stvar onih koordinišu narodom – ne treba građani da se bave time ako postoji neka racionalna podela društva i odgovornosti.