0
Istoričarka Dubravka Stojanović podsetila je da je 2000. Srbija bila pod sankcijama, država je bombardovana godinu dana ranije, a režim je van kontrole. Ubijen je Ćuruvija, bio je atentat na Vuka Draškovića, a opoziija je bila slaba.
„Taj DOS je činilo 18 stranaka, koje su više privid. SPO-a tu nema i ostaje samo DS i eventualno DSS koji imaju organizacije po Srbiji. Ostali nemaju ništa. Đinđić ih okuplja i uspeva da žonglira. Uvodi pobednički duh“, ukazuje Stojanović ističući Đinđićevu sposobnost da organizuje.
Ona navodi da je prema istorijskim izvorima, Zoran Đinđić kazao „mene narod ne voli, ja neću proći, proći će Koštunica. On pravi ceo plan, predviđa krađu izbora, pravi plan za blokadu puteva i izlazak naroda na ulicu 5. oktobra“, piše Danas.rs.
Ona ističe da je druga lekcija politička.
„Kada je reč o Đinđiću, uvek je ključna reč bila budućnost. On je promenio temu. Posle bombardovanja i četiri izgubljena rata, više nije važno kolika je država nego kakva je, kakva je ekonomija, vladavina prava, kako državu urediti. Retke su etape u istoriji Srbije kada se vodilo računa o tome kako urediti državu“, ocenila je Stojanović.
Ona ukazuje i da se može izvući pouka iz velike koalicije DOS koja je uspela da pobedi na izborima, ali se već 6. oktobra raspadala na ključnim pitanjima između Koštunice i Đinđića.
„To su suprotna viđenja prošlosti. Koštuničina ključna reč je kontinuitet, da se zadrže službe bezbednosti, sa uvažavanjem govori o ljudima iz prethodnog režima. Đinđić govori o diskontinuitetu, o lustraciji, o novoj Srbiji. Važna lekcija je da treba graditi koaliciju oko programa“, napominje ona.
Pitanje je zašto se nije desio 6. oktobar. Prema njenim rečima iz istorijskih izvora može se videti da nije bilo šanse za 6. oktobar.
„Važno je šta je sve Đinđić znao, ali još više šta nije znao. Nije znao da se u noći 5. oktobra Koštunica našao sa Pavkovićem i Miloševićem. Nije znao da je 5. oktobra počelo uništavanje dokumenata u DB. I dalje sam ubeđena da je 5. oktobar bio puč unutar vlasti. Bez obzira na podršku građana, ne bi uspelo da duboka država nije prešla na stranu opozicije. A prešla je zato što je procenila da se ne može više igrati na kartu Miloševića. Sve do atentata postavilo se pitanje ko u stvari vlada. Ako je tačna teza o puču, onda su snage kontinuiteta zadržale vlast i posle 5. oktobra i pored vlade Zorana Đinđića. Mislim da je 12. mart pokazao tačnost ove teze“, poručila je ona.
Prema njenim rečima atentat je dokaz da on nije imao stvarnu vlast.
Ona je ukazala na kontinuitet od Karađorđa do Đinđića, gde je samo Tito umro prirodnom smrću dok je bio na vlasti.
„Svi ostali ili su isterivani, ili ubijani ili smenjivani pa vraćani. To je tragičan niz. To nije zato što smo mi balkanski divljaci, nego zato što postoje savezi elita koji sprečavaju razvoj Srbije, već čim se pojavi nada oni preseku, a to mogu jer nismo napravili institucije koje mogu da brani državu i narod od tih prevrata“, ocenila je ona.
***
BONUS VIDEO – Šta o Đinđiću znaju oni koji će o zemlji odlučivati u budućnosti
