2
Svetski dan nauke Srbija dočekuje kao zemlja sa jednim od najnižih budžetskih izdvajanja u Evropi, a zanimljivo je da su izdvajanja za nauku slična izdvajanjima za kulturu, te da iznose 0,7 procenata budžeta Republike Srbije. Niska izdvajanja za nauku povlače nekoliko važnih problema koji imaju posledice na čitavo društvo, piše u autorskom tekstu članica predsedništva Stranke slobode i pravde Ana Stevanović.
Tekst prenosimo u celosti.
Zbog niskih izdvajanja, naučni instituti ne mogu da angažuju mlade naučnike, čime su oni primorani da čim uzmu doktorsku diplomu, zajedno sa njom spakuju i pasoš, te svoju sreću potraže razvijajući nauku u nekoj drugoj zemlji. Poznat je i podatak da postoji jasna povezanost ekonomskog položaja jedne države sa izdvajanjima za nauku unutar nje, kao i sa brojem objavljenih naučnih radova. Šangajska lista na kojoj Srbija,odnosno Beogradski Univerzitet iz godine u godinu sve više pada, o tome svedoči i zaključak je jasan – izdvajanja za nauku, broj objavljenih naučnih radova i stanje u ekomoniji su više nego povezani.
Osim pomenutih 0,7 procenata budžeta koji se izdvaja za nauku, mladi naučnici koji ipak odluče da žive u Srbiji i unapređuju je svojim znanjem, suočavaju se i sa veoma teškom finansijskom situacijom. Tako smo došli do svojevrsnog paradoksa da oni koji su najškolovaniji i koji imaju znanja da pokrenu ovu zemlju unapred, ne mogu da računaju na stalno zaposlenje, već su angažovani isključivo po projektima bez mogućnosti stalnog zaposlenja. Pored ovog, naučnici ističu i loše pravilnike o napredovanju, kao i nestransparentnost u donošenju odluka ministarstva i nadležnih tela zaduženih za nauku.
Većim ulaganjima u nauku koje će biti prioritet po dolasku SSP na vlast, uspostaviće se bliže veze nauke i privrede kao što je to praksa u svim uspešnim i razvijenim državama. SSP ima plan da naučnici i istraživači u ovoj zemlji budu zaduženi za rešavanje gorućih problema sa kojima se Srbija susreće, počev od ekologije, preko ekonomije, poljoprivrede, zaštite životne sredine. Umesto toga što ne mali broj ministarstava izdvaja sredstva za privatne konsultantske kuće, trebalo bi ih preusmeriti ka ovdašnjim naučnim institutima i naučnicima. Razvojni programi Republike Srbije trebalo bi da se realizuju kroz Ministarstvo nauke koje bi ponovo trebalo izdvojiti kao samostalno ministarstvo zaduženo za nauku i tehnološki razvoj.
Po promeni vlasti biće potrebno rešiti brojne probleme u ovoj oblasti. Jedno od njih odnosi se na ulogu SANU koja godinama ćuti na goruće probleme društva, umesto da usmerava i pokazuje pravac kojim kao društvo i država treba da idemo. Primer za to jeste aktuelna pandemija i poražava to da se preko 20 redovnih niti 4 dopisna člana u Odeljenju medicinskih nauka nisu uključili u rešavanje ili makar istupili javno govoreći kako pristupiti ovom problemu.
I poslednje, ali nikako najmanje važno jeste učešće i položaj žena u nauci. Pre nekoliko dana je gore pomenuta SANU izabrala je 30 novih akademika među kojima nema nijedne jedine žene što je loša poruka svim naučnicama i istraživačicama. Poznato je da u Srbiji veći procenat žena upisuje i završava fakultete, a takođe je više žena doktora nauka. Stvaranje jednakih uslova takođe je jedan od naših prioriteta u oblasti nauke gde postoji veliki potencial ove zemlje.
BONUS VIDEO: Ambasador Amerike u službi blaćenja Dragana Đilasa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
