Šta smo, ono, imali: Politika Srbije prema Rusiji – Malo smo trudni

Ana Brnabić je najavila da će Srbija morati da se „nešto drugačije pozicionira“ i da će predsednik Vučić saopštiti „strateške odluke“. Iskustvo nas je naučilo pre samo nekoliko nedelja kada su zapadni zvaničnici odlučili da izvrše pritisak na Srbiju - da je Evroprajd šetnje bilo ali i da je - nije bilo. Ukratko, politika „malo smo trudni“ nije nepoznata glasačima u Srbiji

Muka s tim svetskim silama je što sažvaću male države ko dete žvaku, ispljunu čim se ukus potroši. Ukus ko ukus kratko traje, deca najbolje znaju. Zato je predsednik Aleksandar Vučić siguran dok se drži predizborne kampanje. Izbori su ovde uvek na stolu i zato predsednik svaku priliku koristi da se obrati svojim glasačima, a ne građanima Srbije.

Takav mu je bio nastup iz Praga, sa samita Evropske političke zajednice kad daje izjave za Hepi i Pink, kad se svađa sa hrvatskim novinarima.

Jer, šta da kaže na obrazloženje zvanične Moskve o aneksiji ukrajinskih regija? Vladimir Putin se pozvao na presudu Međunarodnog suda pravde UN o Kosovu iz 2010. koji je potvrdio da jednostrano proglašenje nezavisnosti jednog dela države ne krši nijednu normu međunarodnog prava.

Ukratko, sad kad mu je potrebno, Putin je priznao Kosovo kao nezavisnu državu. I sam Vučić to radi: poziva se na presudu Međunarodnog suda kad bivšu vlast optužuje da je „stavila pečat i vosak na nezavisnost Kosova“.

Zato, nema ljutnje, nego samo interesa.

Ne može Aleksandar Vučić, kakve god da je vodio razgovore sa Makronom i Šolcom u Pragu, preko noći da promeni svoju politiku prema Rusiji.

To je nerealno očekivati. Ali, usklađivanje sa spoljnom politikom EU u smislu „prihvatanja nekih paketa sankcija“ kako je to rekao Dragan Đilas, predsednik SSP-a na RTS-u ove sedmice, to bi mogao biti optimističan put ka definisanju srpske spoljne politike. Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, rekao je za TV Nova da to nije ni lako ni jednostavno:

„Oni koji su se borili da budu na vlasti treba da snose posledice svog izbora. Ovo je jako dugo na dnevnom redu i Evropa ne može stalno da se time bavi. Od nas se očekuje da se opredelimo, ma koliko to nama teško bilo.“

Mandatarka Ana Brnabić je najavila da će Srbija morati da se „nešto drugačije pozicionira“ i da predsednik Vučić u subotu saopštava „strateške odluke“.

Čitalac je pametniji posle predsednikove pres konferencije, ali iskustvo nas je naučilo pre samo nekoliko nedelja kada su zapadni zvaničnici odlučili da izvrše pritisak na Srbiju – da je Evroprajd šetnje bilo ali i da je – nije bilo. Ukratko, politika „malo smo trudni“ nije nepoznata glasačima u Srbiji.

Digla se halabuka oko embarga Srbiji na uvoz ruske nafte zbog paketa sankcija koje EU uvodi Moskvi. Zgranutost i neverica nisu toliko potekle zbog same informacije o sankcijama, jer da neće biti ruske nafte od 1. novembra, saopštio nam je lično predsednik Srbije pre nekoliko meseci.

To je bila omaška, jer smo još u junu saznali da je početak decembra rok za odluku Brisela što znači da niko u Pragu ništa nije odložio na mesec dana. Vučić je preusmerio svoje iznenađenje na pisanje zagrebačkog Večernjeg lista kako su „Hrvatska i još nekoliko članica EU“ izbacile iz prvobitnog teksta osmog paketa sankcija Rusiji izuzeće transporta ruske nafte na Zapadni Balkan.

Kako prenosi „Danas“, jedan od razloga je to što Srbija već uvozi dovoljno neruske nafte pa „zabrana neće naneti veliku štetu“, a drugi je neusklađivanje Srbije sa politikom EU – neuvođenje sankcija Rusiji. Vučić je, međutim, poručio da „Hrvatska samo radi svoj posao još od 1941.“ i podsetio da je Srbija zatražila da Zapadni Balkan bude izuzet iz tih sankcija i da je tako u nacrtu odluke EU trebalo da stoji.

Ali su se „naše komšije same pohvalile da su zaslužne što do toga nije došlo“, rekao je Vučić u Pragu. Usledila je lavina s tabloidnih medija. Mandatarka Brnabić je kazala da jedva čeka da ovo objasni Brisel, jer Srbija zavisi od naftovoda iz Hrvatske (JANAF) koji su gradili i građani Srbije u bivšoj Jugoslaviji i da se „energetika koristi za politički rat i odmazdu“.

Ali je potvrdila pisanje „Večernjeg lista“ kao i izjavu svoje ministarke u tehničkoj vladi Zorane Mihajlović da „možemo potpuno bez ruske nafte“ jer imamo i druge izvore snabdevanja samo što će biti skuplji. Onda je i Andrej Plenković dao svoju verziju događaja, uveren da je „glavni ustaša“ u Srbiji, i opet se sve otelo medijskoj kontroli.

U međuvremenu, kupujemo uvozno mleko za skoro 170 dinara po litru, a desnica u Srbiji se ujedinjuje potpisujući Proglas za okupljanje u odbrani Kosova i Metohije. Možda imaju informaciju da su na pomolu novi izbori jer nova vlada neće biti formirana ni do početka novembra, a ako i bude formirana – kratko će trajati.

Kako bilo, patriote (Narodna stranka, Dveri, Zavetnici, koalicija NADA sa grupom profesora i akademika) imaju jedan cilj: promena kosovske politike i reintegracija KiM u ustavno-pravni poredak Srbije.

Možda nisu baš jasni kako to misle, ali smo, uz najavu Vučićevog „srpskog bloka“ dobili i najavu desnog bloka. Ide zima, što više kampanje, manje restrikcija. Mora narod nešto da gleda.

E da, prošao je još jedan 5. oktobar.