2
Na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za medije ruskog predsednika Vladimira Putina pristiglo je oko dva miliona i osamsto hiljada pitanja. Putin je istakao da je za Rusiju suverenitet posebno važan, jer se u slučaju njegovog gubitka gubi i državnost, kao i da je rast ruske ekonomije umnogome uslovljen jačanjem suvereniteta. Istakao je da se "situacija u Ukrajini kardinalno menja" i da ruska vojska napreduje duž cele linije fronta. Ruski predsednik tvrdi da se raketa "orešnik" ne može oboriti.
Vladimir Putin je na godišnjoj konferenciji ocenio i da je sve u ekonomiji, prenosi Sputnjik.
Kako je rekao, ruska ekonomija je stabilna, uprkos svim izazovima, uključujući i spoljne i istakao da je za dve godine Rusija ostvarila rast od osam odsto, a da je u Americi taj pokazatelj pet-šest odsto, u evrozoni – jedan, a u Nemačkoj – nula.
„Kada je sve mirno onda nam je dosadno. Kad se stvari ustalasaju onda nas hvata strah“, ocenio je Putin.
Dodao je da su međunarodne finansijske i ekonomske institucije stavile Rusiju na prvo mesto po ekonomskom rastu među evropskim zemljama, a četvrto na svetu, ali da ne sme da se zaspi kada je u pitanju ovaj pokazatelj, istakao je Putin.
Prema njegovim rečima, jedan od ključnih ekonomskih pokazatelja je stopa nezaposlenosti, a ona je u Rusiji na rekordno niskom nivou – 2,3 odsto.
Industrijski rast u Rusiji je 4,4 odsto, rekao je on. Putin je ocenio i da je odlazak stranih kompanija iz Rusije podstakao razvoj domaćeg biznisa.
„Naši preduzetnici su sami počeli da proizvode ovu robu. To je stvorilo potrebu da se sprovedu neka dodatna istraživanja, da se uključe instituti. Sve je to jačanje tehnološkog suvereniteta“, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, uvek treba razmišljati zbog čega ruska vlada razmišlja o budućnosti i formuliše ciljeve razvoja, javlja Rojters.
Vladimir Putin rekao je u da se ruske snage kreću ka postizanju svojih primarnih ciljeva u sukobu u Ukrajini.
Odgovarajući na pitanja o ratu u Ukrajini, Vladimir Putin je rekao da se ruske snage kreću ka postizanju svojih primarnih ciljeva u tom sukobu.
Naglasio je da se situacija “kardinalno menja“, da ruska vojska napreduje duž cele linije fronta, kao i da trupe na terenu svakodnevno vraćaju kontrolu nad teritorijom.
“Vojska napreduje duž cele linije fronta, svaki dan. Kao što sam već rekao, ne radi se o napredovanju za 100, 200, 300 metara. Naši borci vraćaju kvadratne kilometre teritorije“, rekao je Putin u okviru svog godišnjeg obraćanja “direktna linija“.
Naglasio je da je raketa “orešnik“ savremeno oružje proizvedeno na osnovu prethodnih projekata koji su bili dorađeni, i potvrdio da je učestvovao u donošenju odluke o proizvodnji tih projektila.
„Nema nikakve šanse da se ‘orešnik’ obori. Ako zapadni eksperti tako misle, nek obezbede da organizujemo visokotehnološki dvoboj. Mi smo spremni za takav eksperiment. Pa da vidimo šta će biti. Nek zapadni eksperti odrede objekat u Kijevu koji ćemo gađati ‘orešnikom’. Spremni smo na to“, rekao je Putin.
Naveo je da „ne razume“ zbog čega su ukrajinske snage ušle u rusku pograničnu Kursku oblast.
“Nije jasno zašto, nije bilo nikakvog vojnog smisla da ukrajinske oružane snage uđu u Kursku oblast, ili da ostanu tamo kako sada rade, bacajući tamo svoje najbolje jurišne grupe i jedinice u sigurnu smrt“, ocenio je Putin.
Dodao je da će svi razrušeni objekti biti obnovljeni, a građanima pružena sva potrebna pomoć.
Putin je rekao i da će Rusija imati snage i sredstava da obnovi sve svoje istorijske teritorije i istovremeno najavio plan izgradnje saobraćajnice sa četiri trake oko Azovskog mora, istog kvaliteta kao što je auto-put „taurida“ na Krimu.
PROČITAJTE JOŠ
Prema njegovim rečima, do sada je obnovljeno 21.000 objekata, dok je u Donjecku izgrađen perinatalni centar svetske klase.
Na pitanje stanovnice Kurske oblasti postavljeno u direktnom uključenju, kad će moći stanovnici te oblasti da se vrate kući, Putin je odgovorio da ne može da navede tačan datum.
“Nema sumnje da ćemo osloboditi Kursku oblast. Trenutno se 155. brigada bori u Kurskoj oblasti, potiskuje neprijatelja sa naše teritorije. Naravno, oni tamo nisu sami. Tu se bori i 810. brigada pomorske pešadije Crnomorske flote, 76. i 106. vazdušno-desantna divizija, motorizovane jedinice i motorizovana pešadija Severnog vojnog okruga“, rekao je Putin.
Ocenio je da nema preduslova da se započnu pregovori sa Ukrajinom o mogućem mirovnom rešenju.
Ukazao je na to da bi preliminarni sporazum postignut između ruskih i ukrajinskih pregovarača tokom ranih nedelja rata na pregovorima u Istanbulu, koji nikada nije sproveden, mogao da posluži kao osnova za buduće razgovore.
Prema njegovim rečima, u svakom razgovoru treba uzeti u obzir i trenutnu situaciju na ratištu.
Ako i kada bude postignut dogovor, Moskva bi bila spremna da ga potpiše samo sa legitimnim vlastima Ukrajine, a to je, prema Kremlju, ukrajinski parlament, rekao je Putin.
Naveo je da bi Rusija bila spremna da vodi pregovore sa ukrajinskim predsednikom Volodimrom Zelenskim, ali da bi za to morao da bude ponovo izabran.
Putin rekao je da su Rusija i Kina zajedno najvažniji faktor stabilnosti u svetu.
Na godišnjoj konferenciji za novinare ocenio je da su dve zemlje dostigle nivo međusobnih odnosa kakav do sada nije viđen i da je sve što rade zasnovano na poverenju, prenosi Sputnjik.
„Sve zavisi od uzajamnog poverenja. Mnogo toga se dogodilo u istoriji odnosa Rusije i Kine, ali poslednjih godina nivo i kvalitet odnosa su kao nikada ranije“, istakao je Putin i podsetio da Rusija i Kina naredne godine obeležavaju 75. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa.
Dodao je da je obim trgovinske razmene između dve zemlje 220-240 milijardi dolara, a da se rast nastavlja.
Putin je rekao da je bivši ruski predsednik Boris Jeljcin bio omiljen na Zapadu dok nije podigao glas protiv bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, ali da je, čim je to uradio, proglašen alkoholičarom.
Naveo je da su Jeljcina u zapadnim prestonicama svi tapšali po ramenu, da niko nije primećivao kada se „prihvati čašice“, ali da su, čim je podigao glas protiv bombardovanja Beograda, odmah počeli da ga progone i da ga nazivaju alkoholičarom.
„Zar se ne sećate toga?“, upitao je Putin.
On je istakao i da druge zemlje pokušavaju da zaborave podvig Rusije u borbi protiv nacizma, ali da u Rusiji to neće zaboraviti. „Nikada nećemo zaboraviti žrtve koje je narod podneo na oltaru pobede nad nacizmom. Najvažnije je da se ovo ne zaboravi. Činjenica da druge zemlje to pokušavaju da zaborave je prirodna za njih, za današnje lidere. Za njih je to politika napada na Rusiju: zaboraviti, skrajnuti, ne pamtiti“, rekao je Putin.
Putin je napomenuo da pozivi zapadnih zemalja na komemorativne događaje, uključujući proslavu Velike pobede, nisu važni za Rusiju.
„Što se tiče poziva koje nam upućuju: mi ne težimo nigde da idemo, nama je i kod kuće dobro, treba da se ojačamo – to je cela poenta našeg rada“, ocenio je Putin i dodao da će Rusiji biti drago da vidi sve koji žele da dođu u Moskvu na proslavu 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.
Godišnja konferencija predsednika Putina počela je malo posle 12 časova po lokalnom, odnosno 10 po srednjoevropskom vremenu i do sada je za njega stiglo oko 2.800.000 pitanja.
Oko Kremlja i na Crvenom trgu na snazi su pojačane mere obezbeđenja.
Za konferenciju vlada veliko interesovanje domaćih i stranih novinara, među kojima su i kineski, francuski mediji, Si-En-En, Bi-Bi-Si i mnogi drugi.
