U rezoluciji Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji, koja je usvojena danas, pominje se "Pribeov izveštaj", koji bi trebao da bude model po kome bi se vršili koraci koji bi doveli do ponovnog uspostavljanja javnog poverenja u institucije i za procenu i rešavanje sistemskih pitanja vladavine prava u Srbiji.
Pribeov izveštaj nastao je 2015. godine, kada je penzionisani direktor Evropske komisije Rajnhard Pribe predvodio tim stručnjaka koji su posredovali između aktera u Makedoniji, na vrhuncu političke krize i sastavili izveštaj o sistemskim problemima s vladavinom prava u toj zemlji.
U Rezoluciji EP o izborima u Srbiji navodi se da EP podržava brzo raspoređivanje ad hoc misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće Evropskog parlamenta i poziva Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju, kako bi procenila situaciju sa nedavnim izborima i postizbornim dešavanjima u nastojanju da se olakšaju preduslovi za uspostavljanje neophodnog društvenog dijaloga, upravo na bazi primera „Pribeovih izveštaja” u Severnoj Makedoniji i BiH.
Motiv za Pribeov izveštaj bio je objavljivanje telefonskih razgovora, koji su nezakonito prisluškivani, a koji su razotkrili brojne korupcione prakse tadašnje vladajuće partije VMRO-DPMNE, uključujući mešanje u rad pravosuđa, manipulacije izbornog procesa, kontrolu nad medijima i potpuno odsustvo nadzora nad bezbednosnim službama.
Prema ocenama stručnjaka, nezavisni eksperti bili su direktniji u dijagnostifikovanju problema od redovnih izveštaja Evropske komisije, koji su često pisani previše tehničkim jezikom.
Pribe i saradnici mogli su da izađu iz formaliziranog kalupa EU izveštavanja, ali je izveštaj ipak nosio autoritet Evropske komisije koja ga je naručila i objavila.
****