7
Junski izbori pokazali su da nije dovoljno da sakupite potpise, predate listu, dobijete većinu glasova i čak izborna komisija proglasi vašu pobedu da biste je stvarno i ostvarili. U međuvremenu, institucije koje su godinama uspavane, mogu da promene „ćurak“ i klackalicu pomere tako da bude više naklonjena dosadašnjoj vlasti. Pokazna vežba i ilustrativan primer za ovakav mehanizam je Niš, gde je opozicija proglasila pobedu, ali je vlast uz trubače i odluku GIK-a i Višeg suda dala možda i konačnu reč ko je pobednik, a ko gubitnik. Institucije su još jednom na kolenima, ako je nešto i ostalo od njih.
Punih mesec dana javnost živi u neznanju i nedoumici imamo li i ko je pobednik na lokalnim izborima u Nišu. Poznata je činjenica da je prvo opozicija, a onda i dosadašnja vlast proglasila pobedu, čime je postizborni čvor dodatno zamršen.
Ipak, u petak smo dobili novi signal šta institucije misle i izborima u gradu na Nišavi.
Viši sud je odbio sve prigovore opozicije, koje je prethodno odbila i Gradska izborna komisija u ovom gradu. Put za opoziciju sada je došao do raskrsnice: prvi je pravni koji znači da će se žaliti Ustavnom sudu koji više od decenije „živi u dubokoj hibernaciji“ ili da se krene na proteste, za šta je možda već i kasno.
U svakom slučaju, institucije će odlučiti izbore u gradu na Nišavi, što ne bi ne smelo da bude upitno, ali jeste upitno kako su institucije do sada radile svoj posao. Činjenica je da su zakazale jedna za drugom, a Niš je možda i eklatantan primer jer su u ovom gradu institicije direktno uticale na rezultat izbora i to u korist onih koji su na vlasti godinama.
Prva institucija koja je pala na testu svoje nezavisnosti i odgovornosti za javnu stvar bila je izborna komisija. Svi znaju da je vlast u Nišu, odnosno većinu obezbedila fantomska Ruska stranka na kojoj nema nijednog Rusa.
Iako je opozicija apelovala da ovo lažna lista, da nisu valjano skupili potpise, da je bilo i falsifikata, izborna komisija proglasila je njihovu listu i dovela je ih poziciju da odluče pobednika Niša.
Teško je sa ove distance reći da li je Tihomir Perić, odbornik Ruske stranke koji ne govori ruski znao da će odlučiti izbore, ali u konačnom zbiru njegov glas je presudio.
Ista ta izborna komisija nije videla ništa sporno što je na jednoj zapisniku broj glasova Ruske stranke fizički, rukom, prepravljen sa pet na šest. U igri malih brojeva, što izbori u Nišu i potvrđuju jer su „Rusi“ za svega sedam glasova prešli cenzus, ovakve odluke mogu biti krucijalne za izborni rezultat.
Ista ta izborna komisija poništavala je redom prigovore opozicije, koje je kasnije Viši sud (prvi put) preinačio.
“Konstatovane su nepravilnosti na 52 biračka mesta, a sada ćete videti kako to izgleda. Vi imate na ovom spisku da piše da imaju 5 glasova, a onda ispravljeno da piše da imaju 6. Oni su Rusku stranku podigli da svega 7 glasova iznad cenzusa. Evo vidite, u 2 ujutru, imate situaciju da na 75% biračkih mesta ruska stranka i SNS imaju 30 mandata, a u 2.32 Ruska stranka na promilu 1,09% gubi svoj mandat“, objasnio je ranije za Novu kandidat za gradonačelnika Đorđe Stanković.
Problemi su se dešavali i na biračkim odborima koje nisu institucije same po sebi, ali se nepravilnosti ovde i dešavaju.
Godinama stižu pritužbe da se dešavaju bugarski vozovi, vode dupli spiskovi ili priprema teren za glasače sa strane, ali promena nema, za šta je delom odgovorna i opozicija jer odavno nema dovoljan broj kontrolora.
Još na samom početku izbornog procesa u Nišu opozicija je apelovala da je potrebno rešiti pitanje biračkih spiskova budući da se ubacuju fantomski birači.
Poslanica i predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Jelena Milošević izjavila je neposredno pred izbore da je tim informatičara te stranke i partije Srbija centar sproveo uporednu analizu biračkih spiskova u Nišu i zaključio da postoji „neobjašnjivi višak“ od 11.000 imena.
„Zahvaljujući upisivanju svojih ljudi u biračke spiskove, Srpska napredna stranka u startu će imati u Nišu u odnosu na druge liste prednost od nekih skoro 11.000 glasova, a to je, uz izlaznost od 50 procenata, skoro 11 procenata glasača“, rekla je Milošević na konferenciji za novinare.
Kao i ranije, niko nije reagovao, ali je pitanje kredibilnosti biračkog spiska ostalo da stoji kao velika nepoznanica. Tu dolazimo i do policije kao institucije koja je odgovorna i bez koje nema promene prebivališta.
PROČITAJTE JOŠ....
7
0
17
Ona je ta spona bez koje je nemoguće garantovati validnost procesa, a opozicija je ulagala velike prigovore na račun toga ko sve može da glasa u Nišu.
Na kraju, kada je ceo proces od biračkog spiska, policije preko biračkih odbora i izbornih komisija stigao do svog kraja, poslednju reč imao je Viši sud. On je prvo poništio odluke GIK-a, vratio postupak na komisiju, ali je na kraju promenio mišljenje i zaključio – prigovori opozicije se odbijaju, pobednik je SNS.
I tako je napravljen pun krug u kome se opozicija „vozala“ mesec dana u lavirintima institucija koje su vlastima obezbedile pobedu. Opoziciji sada ostaje Ustavni sud, protesti ili novi izbori (ukoliko SNS želi), ali nema garancija da će se institucije popraviti u dogledno vreme.
Iako je Niš bio samo jedan od primera jer je u pitanju treći grad po veličini u Srbiji, slično se dešava i širom Srbije u drugim lokalnim samoupravama. Princip je isti, a institucije su slično kvarljive i neubedljive.
BONUS VIDEO: Dragan Milić – ne prihvatamo nove izbore
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare