0
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije čini se da prvi put nije uznemirio preterano aktuelnu vlast. A i zašto bi kad u njemu piše da su pomaci napravljeni. Ono što zabrinjava je što se EK zadovoljila formom i onim što piše na papiru, a ne i praksom i stvarnim stanjem stvari. Jer ako se aktuelna vlast po nečemu istakla za vreme svog sad već skoro decenijskog mandata, to je ignorisanje i nepoštovanje zakona. Istih onih koji su doneti po zahtevu i u skladu sa standardima EU. Sagovornici „Nove“ kažu, čudno i razočaravajuće.
Ograničeni napredak – ma koliko nekome to zvučalo kao kritika, zapravo je potvrda napretka. Ograničen jeste, ali je napredak. Ono što je činjenica jeste da je Evropska komisija u svom izveštaju zanemarila važne stvari – kršenje vladavine prava u Srbiji, ugrožavanje slobode medija, umešanost visokih funcionera u korupcionaške afere i kriminal, zarobljene nezavisne institucije, govor mržnje, targetiranje nesitomišljenika…
Krenimo redom.
Evropska komisija je u svom izveštaju praktično pohvalila reforme u pravosuđu u istom danu kada je Venecijanska komisija konstatovala da planiranim izmenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe nije obezbeđen glavni uslov – potpuna nezavisnost pravosuđa od politike.
Sofija Mandić, iz Centra za pravosudna istraživanja, za „Novu“ kaže da je očito da EK u ovom slučaju nije razmatrala sadržaj već isključivo formu.
– Evropska komisija je očito smatrala da je napredak to što je proces izmene Ustava, koji je dugo bio zakočen, pokrenut u Skupštini Srbije ne ulazeći u suštinu – objašnjava ona i dodaje da uslovi na kojima EU insistira i dalje nisu ispunjeni, jer predloženi amandmani i dalje ostavljaju prostor za uticaj politike.
Evropska komisija konstatuje i da postoji „ograničen napredak u slobodi izražavanja“. Za to je bilo dovoljno napraviti medijsku strategiju. U kojoj meri se ona i da li se uopšte primenjuje, očito nije bilo važno. Za razliku od slova na papiru, u praksi je situacija sasvim drugačija. Nevladin sektor, nezavisni mediji i politički neistomišljenici su izloženi lažima, govoru mržnje, targetiranju, pretnjama.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić za „Novu“ kaže da je takav stav razočaravajući.
– Mi imamo mnogobrojne izveštaje koji govore da je situacija u medijima loša. Problem je što se predstavnici Evropske unije na terenu ponašaju snishodljivo prema predstavnicima vlasti. Sada su izmišljene promene svrstali u napredak i to je bolno za sve nas – kaže Bodrožić.
Dodaje da demokratija i sve što u takvim društvima važi i na čemu EU insistira, za Srbiju očito ne važi. Upozorava da EU mirno gleda kako Srbija ide ka autokratiji.
Ograničenm ali ipak napredak je, prema izveštaju EK, Srbija ostvarila i u borbi protiv korupcije.
Zanemarena je, recimo, činjenica da ministar finansija Siniša Mali odbija da ogovori na pitanja o poreklu imovine i kupovini 24 apartmana u Bugarskoj.
Uprkos jasnim dokazima, koje je objavio KRIK, da je bio vlasnik dve ofšor kompanije preko kojih je kupio apartmane, nijedna nadležna institucija tim povodom nije pokrenula neki postupak.
Mali je prekršio zakon, jer je u vreme kupovine bio javni funkcioner i imao je obavezu da stanove prijavi. On to nije uradio.
Slučaj ministra Malog je samo jedan od poslednjih primera. Na listu nerešenih korupcionaških afera vlasti je i ministar Aleksandar Vulin i „tetka iz Kanade“, Nebojša Stefanović i trgovina oružjem u koju je, prema otkriću Birna, bio uključen njegov otac.
Zanimljivo je da je pohvaljeno i usvajanje kodeksa ponašanja poslanika u Skupštini Srbije.
Ono što su propustili da konstatuju je da se isti taj kodeks ne primenjuje. Zbog govora mržnje, vređanja i pretnji, uprkos prijavama koje su podnele nevladine organizacije, nije kažnjen nijedan poslanik.
Zanimljivo je i da je EK zaključila da su njene preporuke o Agenciji za sprečavanje korupcije primenjene na zadovoljavajući način. Kako zaista funkcioniše rad Agencije u praksi, na koji način se odnosi prema predstavnicima vlasti i koliko ih i da li ih štiti, nije ih očito zanimalo.
Ono što se ne sme zaboraviti je da je na čelu tog nezavisnog tela Dragan Sikimić bivši član Srpske napredne stranke. Ista ta Agencija odbila je da se bavi slučajem Siniše Malog.
Ovo su samo neki od primera koje je Evropska komisija propustila da zabeleži i uvaži. Sam izveštaj ima i kritika, ali je činjenica da je u njemu predloženo i otvaranje dva klastera za nastavak pregovora za pridruženje EU.
Možda je tome doprineo i Oliver Varhelji, komesar za proširenje EU, koji je izveštaj predstavio. Njegov pozitivan odnos prema Srbiji dovodi se u vezu sa činjenicom da je on saradnik sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, autokratom i „prijateljem“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
BONUS VIDEO: Jesu li Evropljani uzalud dolazili
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
