1
Istoričar Milan St. Protić ocenio je da se situacija u Srbiji malo uzburkala sa protestima protiv litijuma, kao i da ga je iznenadio toliki broj ljudi, ali ističe da vidno nedostaje politička artikulacija protesta. Izgleda mu da se opozicione stranke nalaze u nokdaunu, posle izbora u decembru i junu, "sa tim samoubilačkim potezom koji su povukli i stoga doživeli katastrofalan poraz u junu, oni od toga ne mogu da se oporave".
„(Opozicija) se kao ošamućeni bokser drži za konopce, za ono što im je sigurno pod navodnicima, a to su mesta u parlamentu, jer tu su na sigurnom tlu, ako iskorače iz toga boje se da će biti i gore nego ranije“, kaže St. Protić u Novom danu na TV N1, navodeći da se opozicija boji da bi se možda gnev naroda mogao okrenuti protiv njih.
Ističe da bi protesti dali rezultat, mora da postoji neka poliitčka organizacija, neki politički pritisak, „to ne vidimo ovde, ovo su spontani skupovi ljudi u organizaciji NVO, iz tog iskoračiti u istinski politički argument koji treba da da posledicu, a to znači totalno odustajanje od iskopavanje litijuma, čini mi se da fali“.
Na pitanje šta znači politička artikulacija, on kaže – da se neko ko nosi političku težinu obrati vlastima i kaže da moraju da odustanu od iskopavanja litijuma, da se stvar zaoštri.
„Ovako, sa ovom naglašenom apolitičnošću tih skupova, vanstranačkim, sa tim anti-zapadnim nijansama koje se tu čuju, sa akcentom na tome da su krive multinacionalne kompanije, a uz njih i vlast u Srbiji, umesto da je obratno. Jer nisu te multinacionalne kompanije ovde došle same. Nego ih je neko pozvao da dođu. I dozvolio im da rade to što hoće da rade. Dakle, sve zavisi od ove vlasti. Jedna reč predsednika Srbije, Vučića, i Rio Tinto bi nestao iz Srbije“, navodi on.
Međutim, ukazuje, da na obe strane imamo prilično nejasne pozicije, što se tiče litijuma.
Vlast, s jedne strane, tvrdi da Zapad hoće da nam smrsi konce protv iskopavanja litijuma, a sa druge, istom tom Zapadu je taj litijum neophodan.
„Pa, čekaj, pa, je l’ jedno ili drugo. Dakle, na obe strane imamo prilično nejasne pozicije, osim toga što ovi ljudi koji izlaze na ulice jasno ne žele kopanje litijuma, ali, kako da se dođe do toga“, pita St. Protić.
Smatra da se priča o litijumu ponovo pojavila zato što se „vlast oseća dovoljno sigurnom, moćnom, da može to da istera, i da uprkos tome što ljudi izlaze na ulice, oni nastavljaju sa tim svojim naumom“.
„Da li će to dovesti do veće represije, to je takođe jedno zanimljivo pitanje. Ukoliko se protesti po Srbiji nastave, da li će biti represija, da li će biti zabranjivanja tih skupova, tih protesta, ili će vlast pustiti da se sami od sebe potroše, jer to ne može da ide unedogled. Nemoguće je protestovati godinu dana, a da se ništa ne događa. Čudi me da su političke stranke tako pasivne“, kaže.
Dodaje da je čak i ključni aktivista, protivnik iskopavanja litijuma, Savo Manojlović, prešao u politiku, „mlad čovek, pa neiskusan, sam je, u stvari, sebi vezao ruke, i oduzeo onu komparativnu prednost koju je imao, i odjednom, nema ga nigde“, poručuje.
„Zašto? Zato što je nedovoljno iskusno prešao u vode politike, stranačke vode, ušao u gradsku skupštinu, i onda se doživljavva isto kao i svi drugi opozicionari“, navodi.
Ističe da nije lako biti opozicionar.
PROČITAJTE JOŠ
„To traži mnogo veći stepen doslednosti, borbenosti i strpljivosti, nego kad ste vlast. Kad ste vlast, vi onda držite motku u ruci i narod to sluša zato što vas se boji, zato što od vas očekuje neku milostinju ili strahuje od kazne. Ali kad ste opozicija, onda sa narodom, svojim biračima, građanima, morate da imate jedan odnos nepokolebljivog poverenja. Čim se to uzdrma vašim pogrešnim potezima, onda se nađete na tlu koje je veoma trusno“, smatra St. Protić.
On naglašava da pitanje litijuma nije izdvojeno, odnosno izolovano.
„To je refleksija politike, mentaliteta ove vlasti. Ona traži te preče puteve, ona misli da tako na brzinu mogu stvari da se rešavaju i da se preskoče prepreke koje stoje pred nama na neredovan način. Prosto rečeno da ima leba bez motike, nema leba bez motike. Da bi jedna zemlja išla napred potrebne su decenije pametnog rada, truda, strpljenja, pameti da bi se uspelo. Tako da to što se izolovalo pitanje litijuma, takođe mislim da nije dobro. Koliko čuh vi ćete u temi dana imati priču o štrajku prosvetnih radnika. Za mene to su strane iste medalje. Protivljenje litijumu, stanje u prosveti, ono što se događa sa poljoprivrednicima, malinarima, višnjarima, nezadovoljstvo ljudi u raznim oblastima, oni nesrećnici u Juri, u Leskovcu“, ukazuje on.
Navodi da je to sve deo iste slike, „i opozicija bi morala tako da nastupa, da je litijum tu samo u centru naše pažnje u ovome trenutku, ali da je to posledica politike koju vodi ova vlast i njen predsednik već 12 godina, zato što nisu dovoljno umni da razumeju šta znači voditi jednu državu i jedan narod napred, i ako tu reč imaju u nazivu svoje stranke“.
„Litijum je samo tačka u kojoj se sve prelomilo i u kojoj je sve postalo vidljivije. Nije vlast očekivala ovakav otpor, tu su se naravno preračunali, jer svaka autokratska vlast izgubi osećaj za to dokle može da se ide“, zaključuje.
Upitan kako tumači najnoviji kineski izveštaj o NVO, u kojem se kaže da rastu „strane investicije u antidržavne NVO“, St. Protić ukazuje ako se ozbiljno uzima izveštaj Kine, koja je autokratska, gde ne postoje političke i građanske slobode, onda je jasno u kakvom stanju se i mi nalazimo“.
„Šta znači antidržavne? Ljudi čine državu. Postoji ono što je protiv vlasti, i to nam garantuje ustav, mi imamo pravo da budemo protiv vlasti. To protiv države koriste samo autokratski režimi koji sebe poistovećuju sa državom. Vlast nije država“, ističe.
A na to šta može da proistekne iz represije nad aktivistima, koje je vlast počela da hapsi, St. Protić ocenjuje da se „igraju vatrom“.
„Vlast računa na to da će represiju primenjivati niskog intenziteta, uhapsi ih, osudi na 30 dana, pa ih posle dva dana pusti – ali je to igranje vatrom. Kad krenete represijom da ućutkate narod, nikad ne znate kako će da eksplodira“, poručuje i dodaje da svaka patina im dve strane, kao i da je Milošević više puta pokušao da ućutka narod.
„Nezadovoljstvo naroda mora da se uzme veoma ozbiljno, da se uvaži ako ste vlast. To izazivanje – pobediću vas na svakom referendumu je tako infantilno. Kad malom Đokici date vlast, evo na šta to izađe“, rekao je.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
