28
Levica u Srbiji već trideset godina nije relevantan činilac političkih događaja u zemlji, stoga ne treba da čudi što i nakon krize nastale usled pandemije koronavirusa, odgovor "sa leve strane" nije toliko glasan kao onaj koji dolazi sa "desne strane", smatraju analitičari. S druge strane, predstavnici levičarskih organizacija za portal Nova.rs ističu da je važno ukrupnjavanje srpske levice kako bi se adekvatnije odgovorilo na potrebe ljudi u našoj zemlji.
Na izborima je učešće najavio veliki broj strankaka desnog centra, desnice ali i ultradesnice – Od Metle 2020 ne na čelu sa DSS, preko SPAS Aleksandra Šapića, radikala, i na kraju Levijatana, Firera, Zavetnika, a od levice – u zemlji narušenih radničkih prava, izumrle srednje klase – ni traga.
Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović, smatra da je levici bilo veoma teško da se organizuje i zauzme jasan stav u okolnostima koje je diktirala pandemija koronavirusa. On ističe da je najveći problem levičarskih opozicionih organizacija to što su zanemarile ideologiju i odabrale politiku ujedinjavanja svih protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Kad izaberete takvu politiku, onda tu nema mesta za neke ideološke pravce i posebne politike koje bi targetirale biračko telo koje podržava levicu. Za razliku od desnice koja je nastavila da promoviše svoje stavove, poput onih koji se odnose na migrante, levičari su odlučili da ćute o interesima levice. Tu, pre svega, mislim na one iz Saveza za Srbiju“, navodi Popović.
Popović smatra da prethodna kriza nije bila pogodna za širenje „levih ideja“, jer situacija kao što je pandemija koronavirusa, zahteva „čvrstu ruku“.
„Ljudima u takvim situacijama treba neko jak, za kojeg veruju da može da ih zaštiti. Ne mislim da su krize prilika za levicu, jer ona ne trpi takvu vrstu autoritarizma – gde svi treba da se skupe pod jedan isti barjak. To nije princip levice. Nisam iznenađen što prethodni period nije iskorišćen za njen razvoj. Za levicu je važniji period nakon krize, a on upravo nastupa. Ovo je pravi momenat da se krene od njenih osnovnih principa, a to je briga za ljude, jer su se građani ‘ohladili’ i počinju da razmišljaju šta su njihovi interesi“, objašnjava Popović.
Da je krizni prostor idealan za širenje desnih, a ne levih ideja, smatra i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković. Kako navodi, „desni populizam“ godinama dominira Srbijom.
„Desnica je prva osetila nezadovoljstvo običnog sveta i siromašnih građana sve lošijim položajem i okrenula ga ka onima prema kojima inače šire animozitet, a to su migranti i ljudi drugačijeg identiteta. Levica je nedovoljno povezana i fragmentirana na brojne grupe. Ona je poslednjih 20 godina išla iz poraza u poraz, navodi Stojiljković, dodajući da u Srbiji svaka politička grupacija ima svoju levicu.
„Time se šalje signal o socijalno prihvatljivoj poziciji. S jedne strane, u strukturi vlasti to su Socijalisti (SPS), Ljajićeva Socijaldemokratska partija, PUPS i mnogi drugi. S druge strane, postoje i konfrontirane stranke levog centra koje su u opoziciji i koje, po različitim osnovama, prolaze kroz porcese raspada i razlaza“, rekao je Stojiljković.
Neki levičari su nacionalisti
Stojiljković je napomenuo da nije nemoguće da neko istovremeno bude levičar i nacionalista i da su ti primeri brojni u našem društvu.
„To je, po mom mišljenju, pozicija SPS. Isto tako je moguće da neko bude za veći nivo socijalne pravde i jednakosti, a istovremeno da bude autoritaran i sa stavom da zemlji nema boljitka ako bespogovorno ne prati vođu. Vrednosne etikete su izmešane, a sve je to pod uticajem krupnog kapitala, koji kreira odnose u politici“, smatra on.
NDMBGD I SDU: Važno je ukrupnjavanje levice
Iz Inicijative Ne davimo Beograd (NDMBGD) i Socijademokratske unije (SDU), poručuju da je važno da se levica ujedini kako bi „leve teme“ bile prisutnije u javnosti Srbije.
Aktivista NDMBGD Radomir Lazović, smatra da je levica mogla da iskoristi prethodni period, imajući u vidu da su solidarnost, podrška ugroženima i radna prava bile dominantne teme za vreme pandemije.
„Naša organizacija je insistirala na tim vrednostima. Mi smo i apaluz u 20 časova namenili i onima koji su bez zaštite na poslu i sa malom platom. Ukazivali smo na sve one probleme koji su u pandemiji bili očigledni. Nismo hteli da ti ljudi budu zaboravljeni“, rekao je Lazović.
Ivan Zlatić iz SDU, navodi da je nestajanje levice otpočeto devedesetih godina prošlog veka. Kako kaže, uzrok tome je prelazak SPS na desno i činjenica da levica nije pružila odgovor u procesu privatizacije.
„Levica je trenutno u konstituisanju. Ne bih se složio da je nema. Ona postoji kroz različite pokrete i inicijative. Mislim da je pozitivno što se levica sada konstituiše, nakon što je 30 godina bila na stranputicama“, naglašava on.
Zlatić dodaje da je prethodnih trideset godina u Srbiji vladala „antikomunistička histerija“, kad je livca proglašena za nešto što bi trebalo da nestane:
„S druge strane, desni pokreti su imali podršku sa svih strana. Nakon 30 godina užasnog ideološkog matriksa, ‘guranja’ levice iz politike i istorije, ne treba da se čudimo što danas bujaju različiti desni pokreti.“
Lazović napominje da je najvažnije udruživanje i okupljanje onih ljudi koji dele vrednosti levice.
„Levica ima ogroman potencijal, a to se posebno vidi u krizama. Ona se neće ispuniti ako ne budemo radili na udruživanju. Ja pozivam ljude da nam se pridruže kako bi nas bilo što više i kako bi se ‘leve teme’ adekvatnije predstavile u javnosti. Mislim da te teme zaslužuju da budu mnogo vidljivije“, naglasio je on.