0
"Vrlo je verovatno da će proevropska opozicija imati većinu glasova u Beogradu i u još nekim većim gradovima. To znači da opozicija može i u onom postizbornom periodu da sačuva jedinstvo i da konačno dođe do vlasti, ukoliko svojim svojim glasovima pridruži i glasove koje osvoji "desna nejedinstvena politička scena. Ako se to desi, da je neophodna i desna strana da bi se imala većina, moguće je da se u tome i ne uspe i da će neke stranke sa desne strane privući oficijelna desnica. Pat poziciju u glasovima SNS će iskoristi da privuče stranke sa desnice ili iz proevropskih partija na svoju stranu i da tako formira ponovo svoju vlast u Beogradu", kazao je sociolog Srećko Mihailović, gostujući u podkastu Gravitacija, čiji je medijski partner Medija centar.
„Kod nas nije toliko bitna predizborna koalicija, koliko je bitna postizborna koalicija. Ako imamo u partijskom sistemu takvu partiju koja je akumulirala svo društveno bogatstvo i svu društvenu moć, onda ona može u postizbornom vremenu da manipuliše postizbornim rezultatatom i izbornom voljom birača, jer tom manipulacijom ona stvara mogućnost da na vlast dođu oni koji po mišljenju birača nisu to zaslužili“, rekao je Mihailović.
Na pitanje da li će građani Srbije Svetog Nikolu čekati u domovima ili na ulicama, Mihailović navodi da se u ovoj zemlji precenjuje obim uticaja izbornih krađa na izborni rezultat.
PROČITAJTE JOŠ:
„Izborne krađe su se dešavale i još uvek mogu delimično da se dese na osnovu zloupotrebe dva rezervoara glasova, jedan rezervoar su birači sa Kosova, a drugi su birači koji glasaju u inostranstvu. Moguća je i zloupotreba biračkih odbora, da oni jednostavno potplate nekog iz opozicije i da im on omogući da „smućkaju“ rezultate. Ali ukupno, to je mnogo manji obim gubitka glasova, nego onaj obim koji nastaje ucenom birača i svakojakim pritiskom na birače da glasaju za SNS. Sve te vrste predizbornog lopovluka su mnogo obimnije i značajnije za izborni ishod, nego ono što se dešava na sam dan izbora“, smatra sagovornik podkasta Gravitacija.
Mihailović je mišljenja da je „Proglas“ iznenadio vlast.
„Ja u poslednjih 35 godina imam loše mišljenje o intelektualcima i njihovom političkom aktivitetu. Bojim se da su oni naneli više štete nego koristi i ovo je gotovo jedan od prvih slučajeva gde su intelektualci našli za shodno da se aktiviraju na veoma jasnom programu, bez dubokih opredeljivanja za ‘ove’ ili ‘one’, već opredeljivanja za politički aktivizam, za izbornu participaciju, a protiv apstinencije. Ako ostanu dosledni sebi, oni nakon izbora neće biti politički pokret u klasičnom smislu reči, ali će biti jedna politička snaga koja je prisutna na političkoj sceni i koja će se povremeno pojavljivati, što spontano, što sa tačno određenom namerom i to više odgovara sastavu ljudi koji su se pridružili inicijativi“.
Na pitanje kako ocenjuje dosadašnji tok kampanje, Mihajlović navodi:
„Utisak je da ova današnja opozicija ima veoma lošu komunikaciju sa svima onima koji su izvan njihovog neposrednog okruženja i „balona“ u kojem se kreću, za razliku od SNS koji ume da razgovara sa ljudima koji su na ulici, na pijaci i to čine redovno, dodajući, da su kod nas političke partije kanal društvenog napredovanja, vertikalne socijalne pokretljivosti, i zato je danas važnije da budeš pristalica partije nego da završiš fakultet“.
Kada je u pitanju uticaj predizborne kampanje na birače, Mihailović smatra da jedna četvrtina biračkog tela fomira svoje mišljenje u poslednjih sto dana uoči izbora:
„Ne možemo tačno utvrditi obim pritiska, ucena, izbornih krađa i onoga što sve čini izbornu patologiju, a to nam je neodvojivo od normalnog uticaja. Ako to posmatramo u celini – normalna kampanja plus ucenjivačka kampanja, onda je uticaj kampanje na izbori rezultat veoma visok, a ako uzmemo samo standarnu kampanju, moje mišljenje koje nije istraživački potkrepljeno je da je taj uticaj znatno manji nego što se inače misli“.
„Mi politiku shvatamo kao kafansku svađu, a ne kao pitanje komunikacije, dijaloga, pitanje razgovora. Mislimo da je korisnija politička svađa od političkog dijaloga i može čovek nekako i razumeti da to važi za odnos između ova dva različita bloka, dok je neverovatno da se taj „način komuniciranja“ koristi i u razgovorima unutar političkog saveza ili koalicije“, ističe Mihailović.
Na pitanje kako komentariše rad sindikata, Mihailović odgovara: „Današnji sindikati se ponašaju isto kao i stranke nacionalnih manjina. Oni su uz vlast jer jedino tako smatraju da mogu da zaštite svoje interese, bolje nego da su u opoziciji, jer bi tada imali s one druge strane protivnika sa kojim ne mogu da izađu na kraj. Koliko je to opravdano vidim po socijalnom dijalogu, gde se sve dešava onako kako vlast hoće ili onako kako Vučić hoće. Dakle, sindikati nemaju pravi odgovor na ovo stanje stvari i da sindikalni vrh ima neku vrstu odgovora, pitanje je koliko bi bilo podržano od svog članstva“, smatra Mihailović.
BONUS VIDEO: Tribina ProGlasa održana u Kraljevu
