13
Srbija za sada uspeva da održava ravnotežu u odnosima sa Rusijom i Kinom u svoju korist, uglavnom zbog toga što se interesi tih međunarodnih aktera retko preklapaju, navodi se u analizi RUSI (Royal United Services Institute).
Članstvo u Evropskoj uniji bi poremetilo tu ravnotežu, ali pregovori o pristupanju EU traju već godinama i ne izgleda da će se uskoro završiti, navodi se u analizi Virli Nuvens i Emili Feris, naučnih saradnica instituta za odbrambene i bezbednosne studije RUSI .
Autorke studije „Sino-ruski interesi u Srbiji – konkurentni, koordinirani ili komplementarni?“ ocenjuju da Rusija i Kina imaju različite strateške pristupe Srbiji, ali imaju isti cilj, a to je da srpska ekonomija ostane stabilna i da imaju saveznika u međunarodnim forumima koji može da podrži njihove političke ciljeve.
Međutim, spremnost Srbije da posluje sa državnim preduzećima i u Kini i u Rusiji verovatno nije po volji EU, koja ima zategnute odnose sa obe zemlje, navode autorke. Dodaju i da postoji zabrinutost zbog poslova koje je Beograd sklopio sa Pekingom i Moskvom, a koji izgledaju da su na granici standarda EU kada su u pitanju transparentnost i tenderi.
Usklađenost spoljne, bezbednosne i odbrambene politike takođe izaziva zabrinutost.
„Razvijanje odnosa Beograda i Pekinga može izazvati sličnu bezbednosnu zabrinutost, jer bi to značilo veću neusklađenost sa odbrambenom i spoljnom politikom EU, u korist pristupa koji je bliži razumevanju bezbednosti kakvo imaju Moskva i Peking“, navodi se u analizi.
Dok Rusija i Kina imaju sopstvene strateške interese u Srbiji, njihovo angažovanje može da ponudi ekonomski isplativu i politički važnu priliku da Beograd privuče pažnju dva velika međunarodna igrača.
Autorke navode da Moskva i Peking, zbog svojih specifičnih interesa, mogu da posluju u Srbiji istovremeno bez nadmetanja za iste investicije, što je išlo u korist Beogradu.
Fokus Kine bio je na saobraćajnoj i tehnološkoj infrastrukturi, kao i rudarstvu, što nije uticalo na investicije Rusije u bankarski i energetski sektor, i obrnuto.
Metalurška industrija je jedan od retkih sektora u kojima se ruske i kineske aktivnosti dopunjuju, za razliku od drugih industrija u kojima se njihovi interesi ne preklapaju.
Ruski rudarsko-metalurški gigant Mechel je 2018. sklopio ugovor o snabdevanju koksom kineske kompanije Hestil, koja je 2016. kupila Železaru Smederevo.
Ali ta ravnoteža bi mogla da bude narušena ako Kina počne da zadire dublje u sektore koje tradicionalno drži Rusija, kao što je prodaja u domenu vojske i odbrane, navodi se u analizi.
Moskva ističe važnost jačanja vojne saradnje sa Srbijom, ali transfer oružja i tehnologije je mnogo manji nego što izgleda. Srbija je od Rusije dobila šest lovaca MIG-29, kao i 30 tenkova T-72 i 30 oklopnih izviđačkih vozila. Međutim, samo je transport i remont borbenih aviona koštao Srbiju 185 miliona evra.
„Pored davanja polovnog naoružanja i periodičnih zajedničkih vojnih vežbi, nema nagoveštaja da Moskva pokušava da pojača bezbednosne odnose“, osim što želi Srbiju kao svog saveznika u odbrani od širenja uticaja NATO u regionu, ocenjuju autorke.
Sa druge strane, poslednjih godina došlo je do jačanja vojne saradnje Srbije i Kine.
Od 2008. do 2018. Kina je bila na drugom mestu, iza SAD, po doniranju vojne opreme Srbiji u vrednosti do 5,2 miliona dolara.
Pored isporuke vojne opreme, uključujući kupovinu kineskih naoružanih dronova, Kina ulazi na šire srpsko bezbednosno tržište, između ostalog preko projekta „Bezbedni grad“, koji se sprovodi uz pomoć kineskog giganta Huavej.
Sporazumi Srbije sa Kinom u oblasti bezbednosti su i važan simbolički pokazatelj sve bližih političkih veza, imajući u vidu da je Srbija prva evropska zemlja koja je kupila kinesku odbrambenu tehnologiju.
Autorke ističu da Kina nastoji da nađe strana tržišta za svoju odbrambenu industriju, a da bi preko Srbije mogla da uđe na regionalno tržište.
Srbija je takođe deo šireg cilja Pekinga da poveća ekonomske investicije i produbi političke bilateralne odnose sa zemljama u Evropi i oko nje.
Izvoz Srbije u Kinu, kao i uvoz iz Kine, povećali su se od prve posete kineskog predsednika Si djinpinga Beogradu 2016, ali Kina ove godine nije bila ni među prvih deset destinacija za izvoz srpskih proizvoda.
Trgovina sa Kinom, kao i sa Rusijom, često se pogrešno percipira u javnosti i preuveličava, iako je mnogo manja nego sa Italijom ili Nemačkom, navode autorke.
Podaci pokazuju da je EU bila najveći trgovinski partner Srbije, sa 64,6 odsto udela u međunarodnoj trgovini Srbije 2018. godine. Rusija je na drugom mestu trgovinskih partnera, sa samo 6,9 odsto udela, a trgovina sa Kinom čini 5,1 odsto.
„Stoga su stvarne poluge koje Rusija i Kina mogu da koriste da utiču na političko i ekonomsko okruženje mnogo ograničenije nego što se čini“, ocenile su autorke.
