0
Poslanik Bundestaga Josip Juratović, koji je i predsednik odbora za Zapadni Balkan u nemačkom parlamentu i član vladajuće SPD, izjavio je u emisiji "Iza vesti" da Srbija ne može više da sedi na dve stolice.
Navodi da je poželjno da i Srbija bude u sklopu šestog paketa sankcija Rusiji. Upitan o novom gasnom aranžmanu Srbije sa Rusijom, kaže da niko iz Evrope neće kritikovati aktuelnu vladu po pitanju toga što pregovara oko daljih ugovora, „ali će se budno pratiti da li je to jer jednostavno nema druge alternative ili se radi stoga jer se želi na dve stolice sedeti“. Juratović navodi da ne veruje da će predsednik Srbije u sredu imati, kako je rekao, „neprijatan sastanak“, ali je siguran da će imati jasnu poziciju svog domaćina, nemačkog kancelara, koji, kako ističe – „ne lavira već jasno kaže šta očekuje“. Juratović smatra da će EU morati da ubrza procese proširenja, ali ne po svaku cenu, piše N1.
Navodi da je „za pozdraviti“ što je Srbija potpisala deklaraciju UN i osudila agresiju Rusije nad Ukrajinom. „To je jako bitan signal, da je Srbija stala na stranu zemlje čiji je suverenitet ugrožen i koja je doživela agresiju“, kaže Juratović.
Što se tiče šestog paketa sankcija EU usmerenih na Rusiju, gost N1 kaže da je poželjno da i Srbija bude „u tom sklopu“. „Srbija mora sama da odluči, koliko je to u njenoj mogućnosti. Očekujemo u svakom slučaju. Sankcije ne pogađaju samo Rusiju, one pogađaju i nas same. Srbija mora, kroz svoju solidarnost, odabrati pravu stranu, na neki način i preuzeti određenu odgovornost koja neće biti ni za Srbiju jednostavna. Ali se očekuje sada solidarnost svih demokratskih zemalja, odnosno zemalja koje su na putu ka EU, da se solidarišu sa ostalim demokratskim zemljama“, naveo je on.
I Nemačka mora da vidi kako će biti nezavisna od ruskog gasa, i celokupna EU i zemlje na putu EU, ističe asgovornik N1. On navodi da EU, u saradnji sa Srbijom, treba da nađe sistem kako da Srbija postigne nezavisnost od ruskog gasa.
Na konstataciju da Vučić treba da ide u Moskvu, jer Srbiji gasni aranžman sa Rusijom ističe 31. maja i na pitanje da li postoji prepreka, Juratović kaže: „Ja mislim da ne, mora ova zemlja funkcionisati i održati se, gas nije pitanje za grejanje već je i privredno pitanje. Mislim da niko iz Evrope neće kritikovati aktuelnu vladu po pitanju toga što stvara pregovore oko daljih ugovora, ali će se budno pratiti da li je to jer jednostavno nema druge alternative ili se radi stoga jer se želi na dve stolice sedeti. Došlo je vreme kod nas u Evropi kad ne možemo više biti neutralni, već se moramo odlučiti na koju ćemo stranu“.
Nemački kancelar Olaf Šolc primiće u sredu u Berlinu specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, a sastaće se i sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, a zatim i s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Upitan šta je za Nemačku prioritet tokom sutrašnjih razgovora – da li kosovski dijalog koji je „na respiratoru“ već duže vreme ili sankcije Rusiji, Juratović kaže da je mišljenja da će za kancelara biti prioritet pitanje – kako obezbediti mir i stabilnost u Evropi, dodajući da je Zapadni Balkan deo Evrope i na putu ka EU i evropskim vrednostima.
PROČITAJTE JOŠ:
On navodi da su svesni toga da Rusija u svakom slučaju koristi nesigurnost na Zapadnom Balkanu u svoju korist. „Rat je realnost, to nije samo prošlost 20. veka i treba da se pobrinemo o bezbednosti EU, a tu Zapadni Balkan igra važnu ulogu. On još nije deo Eu, ima još dosta problema u regiji i to se mora na neki način posložiti tako da Zapadni Balkan ne bude opasnost za Evropu“, dodaje. Nemačka je, kako kaže, oduvek imala jasan stav prema regiji i oduvek je imala za cilj da se stvori mir i stabilnost u regionu, „da se društvo posloži tako da ima realnu šansu da uđe u EU“.
Upitan da li je Vučić u pravu kada kaže da ga kod Šolca čeka neprijatan razgovor, Juratović navodi da zna najmanje 20 godina kancelara i da ne veruje u to.
„Olaf Šolc je neko ko svaku rečenicu, pre nego što je kaže, promisli i razmisli, ko je staložen i izjednačen… Ne verujem da će gospodin Vučić imati neprijatan razgovor, ali će imati jasnu poziciju jednog kancelara koji ne lavira nego jasno kaže šta očekuje, ali isto tako se od Šolca može očekivati ono što će se tamo reći i ono što će se tamo dogovoriti. Toga se Nemačka drži, to će biti praćeno i merilo za buduću saradnju Srbije i Nemačke“, istakao je gost N1.
Pre nekoliko dana Bundestag je usvojio dokument „Odbrana mira i slobode u Evropi – sveobuhvatna podrška Ukrajini“. Deo tog dokumenta je poziv Vladi Nemačke da unutar institucija EU predloži da se preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za kandidate za članstvo, a koji izbegavaju da uvedu sankcije Rusiji.
Na pitanje da li će kancelar Šolc pred predsednikom Vučićem nastupiti sa stavom – ako nećete da uvedete sankcije, dobićete vi sankcije i kaznu, Juratović kaže da oni nisu policajci i da u Evropi ne žele da kažnjavaju za bilo šta. „Ali mislim da se Srbija konačno mora odlučiti na kojoj je strani. Srbija ne može sedeti na dve stolice više. Uostalom, to nije samo u interesu Nemačke, mislim da i sam (Vladimir) Putin tako funkcioniše i mislim da bi na tom mestu mogao citirati Čerčila koji je jednom rekao – nije problem biti neutralan, bitno je da ste na pravoj strani neutralan. Ako je Srbija na putu ka EU i želi da bude u EU, onda mora da zna da mora biti i deo tih vrednosti EU, na kojima je utemeljena. A upravo te vrednosti su napadnute u Ukrajini“, naglasio je poslanik Bundestaga.
Juratović kaže da od vlasti u Srbiji očekuje da svoje političke postupke „ne deklarišu tako da su na bilo šta prisiljeni“. „Srbija je slobodna zemlja, ima svoju vladu, suverena je država i sama odlučuje o svojoj sudbini. Mislim da je politički neodgovorno da za neke političke poteze koji se čine, izvinjavati se na taj način – bili smo prisiljeni. To je upravo to sedenje na dve stolice“, kaže on.
Srbija se mora odlučiti gde će, kaže Juratović, podsećajući da je EU dala 70 posto sveukupne pomoći, čak besprovatno, Srbiji, a da u tome prednjači Nemačka. „U isto vreme se glorifikuje Putin, koji ima kontravrednosti i napada vrednosti (EU). Nema se suverena Vlada kome šta izvinjavati“, dodao je.
Na konstataciju da su bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i pojedini nemački političari tolerisali takve stavove Aleksandra Vučić i glorifikovali ga kao reformatora, žmureći na ono što se dešava unutar Srbije, a da, s druge strane, isti on sada treba da se odredi, Juratović kaže da su navikli u demokratskom svetu „da reč ima značaj i da se održi data reč“. „Nama je signalizirano otvaranjem procesa ulaska u EU, da Srbija želi da bude deo te EU ne samo iz privrednih razloga već i iz vrednosnih. Međutim, te vrednosti se ovde nisu poštovale i meni je potpuno jasno da neke teme imaju duži proces. Po pitanju određenih sloboda, tu je Srbija totalno zakazala. Ja sam protiv stabilokratije, u jednom trenu se moralo uočiti da ti procesi nisu dovoljno razvijeni u onom pravcu u kojem je trebalo da idu, da se samo gledalo na mir i stabilnost. Ali, ako Srbija želi da uđe u EU, onda mora poštovati temelje na kojima je EU građena“, istakao je gost Iza vesti.
Na pitanje da li bi potez uvođenja sankcija ubrzao članstvo, Juratović kaže da su sankcije samo jedan deo otpora prema Rusiji, gde se pokušava da se Rusija i kroz privredne procese oslabi i da se vidi i da taj rat Rusiji samo nanosi štetu. „Logično da se očekuje i od Srbije da se priključi ciljevima i strategiji EU. Vreme je i to je sad – „nova era“. Nova era počinje s time što smo mi do sada razmišljali da možemo sve rešiti ekonomskim procesima, ali pokazalo se da to ne funkcioniše i da moramo misliti na bezbedsnost i odbranu… Jednostavno se očekuje od Srbije da se solidariše sa EU – kako će ta solidarnost da izgleda, u kojim segmentima, na koji način, u kojim detaljima, oko svega toga možemo pričati, ali moramo imati sigurnost u to na kojoj strani se Srbija nalazi“, dodao je.
Kako je naveo, on i njegova stranka oduvek su smatrali da pretpristupni procesi sa svim zemljama Zapadnog Balkana treba da se započnu.
„Ovo sa Severnom Makedonijom je svinjarija, rekao je i dodao da EU mora neke stvari unutar sebe da promeni. Juratović navodi da je on za to da se proces proširenja ubrza kad su u pitanju sve zemlje Zapadnog Balkana – BiH, Severna Makedonija, Albanija… „Mislim da će se na tom planu dosta toga menjati, jer je signalizirano i prema Ukrajini da ima perspektivu za ulazak u EU i moraćemo od strane EU, po pitanju priključivanja, ubrzati procese, pri čemu, poznavajući politiku EU, moram reći – ali ne po svaku cenu, da se krše osnovna ljudska prava, da se slobode krše…“.
Juratović kaže da je mišljenja, poznajući situaciju u samoj Srbiji, da Vučić i „njegova stabilokratija“ nisu toliko jaki koliko je opozicija i demokratizacija slaba.
„Sloboda medija je jedna priča, ali ima i deficita i unutar demokratskih struktura u Srbiji. Mislim na opoziciju, i tu moramo više pažnje pridati, ojačati i osposobiti one demokratske strukture koje su identične sa ciljevima EU“, naveo je.
Smatra da se demokratske strukture iz različitih stranaka i različitih zemalja regije moraju da se umreže i razviju strategiju kako će se društvo demokratizovati.
Moram iskren biti – demokratske stranke su toliko slabe, da moramo stvarati demokratski blok da bi se demokratija mogla ovde razviti, naveo je. Moramo se pobrinuti da se demokratska svest u društvu proširi i tu su slobodni mediji bitni, zaključio je Juratović u intervjuu za N1.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
