0
Poslanici SRS Vjerica Radeta i Petar Jojić, čije izručenje od Srbije traži haški sud, nemaju nameru da dobrovoljno odu u Hag, a u Ministarstvu pravde navode za portal Nova.rs da je nadležni sud ranije odlučio da nisu ispunjeni uslovi za njihovo izručenje. Vladimir Međak, bivši pravni savetnik u Pregovaračkom timu Vlade za pristupanje EU, kaže da je saradnja sa sudom u Hagu i dalje jedan od glavnih uslova za članstvo Srbije u EU i da će slučaj radikala postati politički problem koji će morati da bude rešen.
Mehanizam za krivične sudove u Hagu doneo je juče odluku po žalbi Srbije na prethodnu odluku Mehanizma da se funkcionerima SRS Vjerici Radeti i Petru Jojiću sudi u Hagu. Žalba Srbije je odbijena, a ovaj sud, inače naslednik Haškog tribunala, naložio je da se poslanici radikala uhapse i izruče Hagu.
Vjerica Radeta i Petar Jojić optuženi su još 2012. godine za nepoštovanje Međunarodnog suda zbog toga što su, kako se navodi, pretili, zastrašivali, nudili mito i na druge načine uticali na dva svedoka na suđenju u postupku protiv Vojislava Šešelja, kao i u povezanom postupku zbog nepoštovanja suda koji se vodio protiv njega.
Od izručenja Hagu, međutim, Radetu i Jojića štiti Zakon o saradnji s Haškim tribunalom, kojim se Srbija obavezala da izruči svoje državljane optužene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, ali ne i za nepoštovanje suda. To se navodi i u rešenjuVišeg suda u Beogradu iz 2016. godine.
U Ministarstvu pravde navode za Nova.rs da još nisu dobili odluku Žalbenog veća Mehanizma za krivične sudove u Hagu.
„Ministarstvo pravde podseća da je nadležni sud u Srbiji odlučio da nisu ispunjeni uslovi za izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića Hagu. Ističemo da je srpsko pravosuđe u potpunosti sposobno da im adekvatno sudi, na šta je Ministarstvo pravde u više navrata ukazivalo i Mehanizmu u Hagu i Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija“, piše u odgovoru Ministarstva.
Optužena Vjerica Radeta u izjavi za Nova.rs navodi da će se ponašati kao i do sada, te da nema nameru da se dobrovoljno preda.
„Imam i pravosnažno rešenje Višeg suda da nema pravnog osnova za moje izručenje. Sa sudom u Hagu nikad nisam imala kontakt, niti sam videla njihovu odluku“, kaže Radeta.
Da dobrovoljno neće otići u Hag ranije je govorio i njen stranački kolega Petar Jojić.
S obzirom na to da je saradnja sa Hagom jedan od glavnih uslova za članstvo u Evropskoj uniji i da se problem neizručenja Radete i Jojića pominjao i u izveštajima Evropske komisije, postavlja se pitanje da li će i kakve posledice Srbija da trpi ukoliko ne postupi po nalogu haškog suda.
Vladimir Međak, bivši pravni savetnik u Pregovaračkom timu Vlade za pristupanje EU i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, podseća u izjavi za Nova.rs da smo i 2000-tih imali zakonskih problem oko izručenja optuženih u Hagu, ali da smo zahtev morali da ispunimo.
„Izručenje Radete i Jojića je sada pravni problem, a ako bude i politički, pravo će morati da se prilagodi. Saradnja sa haškim sudom nije prestala da bude jedan od glavnih uslova za članstvo u EU. I dalje se održavaju redovni sastanci Bramerca i predstavnika Ministarstva pravde. Problem je što smo mislili da smo rešili problem saradnje sa sudom u Hagu, a u izveštajima Evropske komisije se i dalje pominje“, kaže Međak.
Kako su mediji ranije objavili, Radeta i Jojić terete se da su pretnjama i podmićivanjem uticali na svedoke optužbe u haškim procesima protiv Šešelja da ne svedoče ili da promene iskaz i brane predsednika SRS. Kako je to izgledalo, opisala je u podnesku tužiteljka Dajana Elis, citirajući izjave ključnih svedoka.
Kako je tada prenela Beta, jedan od njih, čiji je identitet zaštićen, opisao je kako je svedok iz procesa Šešelju 2008. doveden u sedište SRS, gde mu je Petar Jojić rekao da zna da je on dao izjavu haškim tužiocima i da bi sada trebalo da „malu izjavu“ da i Šešeljevoj odbrani.
Po izjavi očevica, „Jojić je zatim izdiktirao svedokovu izjavu“, koja je bila „neistinita i sadržala je lažne optužbe protiv haškog tužilaštva“ i „obmane o Šešeljevoj ulozi i odgovornosti tokom rata“.
Istog svedoka je Vjerica Radeta, pošto je pristao da sarađuje, više puta „podvrgavala pritisku“ da napusti svoj tadašnji posao i prihvati da ga, umesto toga, redovno plaća SRS. Nakon što je prihvatio novac, radikali su tom svedoku, uoči svedočenja na jednom od procesa Šešelju zbog nepoštovanja Haškog tribunala, dostavili spisak Šešeljevih pitanja i njegovih odgovora, kojeg je morao da se pridržava.
Vjerica Radeta je, po svedočenju koje je citirala Elis, drugom svedoku protiv Šešelja 2007. rekla da će mu radikali „pomoći“ ako promeni iskaz i svedoči u Šešeljevu odbranu. Svedok je, potom, od SRS dobijao 500 evra mesečno, a „Radeta je bila uključena u pisanje lažne izjave za njega“.
Radikali su i tom svedoku dali spisak pitanja i odgovora. Svedokov iskaz odvijao se, potom, tačno po tom scenariju.