Milan St. Protić Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

Jedina slamka spasa za Srbiju i srpski narod je da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama, a da Srbija istog trenutka postane članica Evropske unije, rekao je u emisiji "Pola sata Demostata" istoričar, diplomata i pisac Milan St. Protić.

Kako je objavljeno na internet stranici istraživačko-izdavačkog centra Demostat, Protić je naveo da opstanak Srbije kao države i kao naroda „u političkoj praksi znači da moramo da se dogovorimo“ da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama, a Srbija istovremeno postane članica Evropske unije.

„Sutra bih se pogodio i pokušao da izdejstvujem stolicu u UN za Kosovo u zamenu za punopravno članstvo Srbije u EU istovremeno. I onda bih to predložio narodu i pokušao da ih ubedim da je to jedini način da se iz ove tragične pozicije u kojoj smo izvučemo, a na njima je da odluče, da stave prst na čelo i da se jednom uozbilje i da se manu tog blesavljenja sa jugoslovenstvom, titoizmom, komunizmom, nesvrstanima“, rekao je Protić.

On je ocenio i da se „evropske i evroatlantske integracije na veštački način razdvajaju“, navodeći da je možda samo potrebno vreme da se narod Srbije ubedi da je članstvo u NATO više prednost, nego nedostatak.

Na pitanje da li bi onda došlo do, za neke, paradoksa da Srbiju u EU uvede Aleksandar Vučić, Protić je rekao da ne veruje da će Vučić to učiniti, jer „nema za to ni hrabrosti ni pameti“.

„Ne vidim da nam od toga preti velika opasnost, ne vidim ni da ima dovoljno ljudi u ovoj zemlji koji razumeju koliko je to u ovom trenutku bitno, kao što nisu razumeli ni oni ranije, jer da jesu, to bi se ostvarilo. Kao što neće da prihvate da je, nažalost, Kosovo izgubljeno i guraju glavu u pesak i govore besmislice i koještarije i to ne samo ovi danas nego i u prošlosti“, kazao je Protić.

PROČITAJTE JOŠ

Dodao je da je „cena koju plaćamo sve skuplje, jer s jedne strane, ove godine u Srbiji se neće roditi ni 60.000 dece, a umreće 100.000 (ljudi), a možda i više, dok nam najbolja deca odlaze iz Srbije“.

Na pitanje da li je Evropa danas bliža 1939. ili 1989. godini, Protić je rekao da mu se čini da se približavamo 1939, budući da, kako je ukazao, mentalitet koji danas vodi Rusiju podseća na mentalitet koji je te godine vodio Nemačku.“Mada su sve te istorijske paralele veoma klizave i nesigurne, ali više mi liči i Evropa koja na to reaguje prilično neubedljivo i traži neki kompromis, što samo produbljuje jaz. 1989. godine Zapad, na prvom mestu Amerikanci, nisu želeli ili hteli da stvar završe do kraja, već su pustili da se u tragovima tamo sačuva sovjetski duh.

Verovatno su videli neki svoj interes ili je to posledica njihovog poslovičnog neznanja i površnosti. Kako god, danas smo svedoci da se taj neosovjetski vampir povampirio i da ponovo preti Evropi“, rekao je on.

Ocenio je da je „stanovništvo u Srbiji podetinjilo“, o čemu „najbolje svedoče istraživanja Demostata jer, izmedju ostalog, pokazuju hipokriziju dela gradjana koji imaju veru u Putina, ali bi da se školuju, žive i leče u Evropi“.

„Tako razmišljaju deca, hoće sve i hoće sad i ne vide da jedno isključuje drugo… Otuda i koketiranje sa autokratijom, ali kad bi se autokratija razvila u svom punom kapacitetu, kako je u Rusiji ili Kini, gledajte kako bi bilo kuku lele“, rekao je Protić.

Na pitanje hoće li biti nove gvozdene zavese, Protić je rekao „da mu se čini da hoće, osim ako u Rusiji ne dođe do temeljne promene do koje nije došlo iznutra 1989. godine“, a da „današnji Rusi, kao i Srbi, moraju da se odluče da li su deo Evrope i da li su potomci Tolstoja ili Staljina“.

Govoreći o odnosu Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama, nekadašnji ambasador u toj zemlji je rekao da bi morao da se pronadje neki modalitet u tim odnosima jer Srbija, „time što će se inatiti sa toliko velikom državom, može samo rđavo da prodje“.

Dodao je da je razumeti SAD zahtevan zadatak, „jer je to kompleksna, višedimenzionalna i protivrečna sredina“.

BONUS VIDEO Milan St. Protić o reprizama srpskih dilema i „gvozdenoj zavesi“ na našim leđima

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare