Evropska unija donela je odluku da prodruži restriktivne mere prema Krimu i Sevatopolju, kao “nezakonito pripojenim” delovima Ruske Federacije do 23. juna 2024. godine. Kako se može videti iz saopštenja Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU, Đuzepa Borelja, sve države kandidati za članstvo u EU iz regiona su se sa ovom merom uskladile, osim Srbije, piše European Western Balkans.
“Unija ne priznaje te i dalje osuđuje nezakonito pripojenje Krima i Sevastopolja koje je izvršila Ruska Federacija kao kršenje međunarodnog prava. Unija ostaje nepokolebljiva u svojoj predanosti suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica i posvećena je potpunom sprovođenju svoje politike nepriznavanja”, navodi se u odluci EU.
Dodaje se da se produžavaju restriktivne mere uvedene još odlukom iz 2014. godine u kojoj je zabranjen uvoz robe poreklom sa Krima ili Sevastopolja.
Prema Analizi usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU koju je objavio ISAC Fond u julu ove godine, Srbija je nastavila sa istim obrascima (ne)usaglašavanja sa EU. Prošle godine Srbija je imala stopu usaglašenosti sa EU 48%, što je najgori rezultat od svih zemalja kandidata za članstvo u EU. Međutim, manje intenzivan ritam uvođenje novih paketa restriktivnih mera protiv Rusije od strane EU pomogao je Srbiji da poveća svoju stopu usaglašenosti na 52 odsto (što predstavlja blago poboljšanje u odnosu na isti period prošle godine, kada je stopa usaglašenosti iznosila 44 posto.
BONUS VIDEO: Vučić i Kurti u Briselu – još jedna bezuspešna runda