Pobeda kandidata pokreta Evropa sad Jakova Milatovića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori, ponovo je pokrenula staro pitanje - da li Srbija ima svog Jakova. Odgovor je i dalje “ne”. Prema mišljenju sagovornika novina “Nova” srpska opozicija je još daleko od crnogorskog scenarija.
Nakon parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2020. godine, na kojima je pao režim Mila Đukanovića, pitali smo se može li srpska opozicija do sličnog ishoda. Isto pitanje postavlja se i danas, nakon što je Đukanović izgubio i trku za predsednika. U toku tih dve i po godine ništa se nije promenilo. Opozicija u Srbiji i dalje nema ni približno snage da iznese promene koje su se dogodile u susednoj državi.
U to je ubeđen i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
“Ja ne mogu da se kandidujem više, a kao što sam vam rekao i obećao, oni me nikad neće pobediti, jer znam koliko su neozbiljni i neodgovorni, tako da ne znam koga bi mogli da pobede i kada. Da imaju malo političke pameti, sve bi napadali, a bežali bi od napada na mene. To bi im bilo pametno, to bi im svaki pametan istraživač mnjenja rekao, ma koliko ih to sekiralo i nerviralo. Jer to kada mene napadaju to se odbija kao o beton i samo meni donosi, a njima oduzima“, rekao je Vučić dan nakon izbora u Crnoj Gori.
Da je Aleksandar Vučić ovog puta u pravu misle i sagovornici novina “Nova”.
Poltikolog Boban Stojanović kaže da je razlog tome upravo to što Srpska napredna stranka ima potpunu vlast.
“Nije ni Jakov pao s Marsa, već je svoju političku karijeru na ovaj nivo doveo ipak prvo sa pozicije ministra i ipak u trenucima kohabitacije – starog predsednika i novih vlada. Okolnosti koje su u Srbiji nezamislive u ovom trenutku. Mada jeste zanimljivo podsetiti se Saše Radulovića i kreiranja pokreta Dosta je bilo koji je 2016. godine postao najjača opoziciona stranka, a on je pre toga bio novi čovek u politici, ekspert koji se vratio iz inostranstva. Mnogo je očigledno lakše sa pozicije ministra ili bivšeg ministra graditi kasniji opozicioni rad”, kaže Stojanović.
Kako dalje navodi, u sadašnjem medijskom mraku i propagandi u Srbiji – mnogo je teže graditi političke pozicije kao opozicionar.
“Zato nema mesta poređenju sadašnje opozicije u Srbiji i pozicije Jakova Milatovića”, zaključuje Stojanović.
Sličnog je mišljenja i programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer.
“Opozicija u Srbiji je suviše slaba da bi mogla da očekuje pobedu u bilo kakvom direktnom okršaju s vlašću. Moć Aleksandra Vučića ne proizilazi iz funkcije predsednika, moć je tamo gde je on. Svojim pomeranjem s funkcije na funkciju on određuje gde je centar moći u Srbiji. Baš kao što je i Milo Đukanović radio u Crnoj Gori. A suštinski, Đukanović nije pao sad, već pre tri godine. I ovde se ne radi o nekakvom fenomenu Jakova Milatovića, već je reč o tome da je u ovoj državi sazrelo za smenu vlasti. Nisam siguran da je tako i u Srbiji”, kaže Burazer za novine “Nova”.
Dok oba pomenuta sagovornika Nove zagovaraju tezu da u srpskoj opoziciji još nema ”Jakova”, postavlja se pitanje ima li ga van nje.
“Potencijalno možda i imamo našeg Jakova u nekim obrisima, samo trenutno nije u partijskoj politici, ali jeste ostvario neke važne pobede protiv vlasti”, kaže ovim povodom Stojanović, ne želevši da otkrije na koga tačno misli.
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Čedomir Čupić kaže da takav čovek verovatno postoji, ali se do njega ne može doći na način na koji se to desilo u Crnoj Gori.
“Milatović je imao srećnu okolnost da je ušao kao ekspert u Krivokapićevu Vladu, povukao nekoliko dobrih poteza. Mi nemamo nijednog eksperta u Vladi koji je samostalan čovek. Vučić to ne dozvoljava. S druge strane, opozicija nam je potpuno razorena, ali bi ove proevropske stranke mogle da nađu nekog čoveka koji je van partijske politike, iza kojeg bi stale. Dakle, do takvog kandidata je moguće doći samo preko jednog čvrstog dogovora u opoziciji”, zaključuje Čupić.
BONUS VIDEO: Crna Gora izabrala novog predsednika: Jakov Milatović pobedio Mila Đukanovića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare