Šolc i srpska opozicija: Ko je tražio sastanak sa nemačkim kancelarom, a ko ne bi ni prihvatio poziv

Sudeći prema trenutnoj situaciji, rudnik litijuma je pred vratima Srbije.

Najpre je Ustavni sud utvrdio da je Vlada prekoračila ovlašćenja kad je donela odluku o obustavljanju projekta “Jadar”. Zatim je ta ista Vlada na sednici održanoj u utorak usvojila Uredbu o primeni Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar". U međuvremenu je najavljena iznenadna poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca i predstavnika Evropske komisije, koji bi u Beograd trebalo da donese Memorandum o sirovinama između Srbije i EU.

Jasno je da vlast uz podršku Zapada planira da realizuje ideju rudnika litijuma u Srbiji.

Pošto poziva za proteste nema, pitali smo opoziciju kakav im je plan da spreče rudnik litijuma u Srbiji i da li su tražili da se i oni vide sa kancelarom Nemačke?

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao da njihov stav po pitanju litijuma jasan.

“U ovom trenutku ne postoje uslovi, tehnologija i država da uopšte razmišljamo da u Srbiji može da se vadi litijum. Države nema jer je SNS raznala, nema države ako funkcioneri stalno lažu. Nemam kuma iz Lazarevca koji je prodao zemljište za 717.000 evra, nisam nikakve dozvole dao jer sam kao gradonačelnik to bih mogao samo na Terazijama, ali kao što vidite tamo se ne kopa litijum“, poručio je Đilas.

Što se Šolca tiče, lider SSP je rekao sledeće:

“Ako dođe gospodin Šolc to će biti sjajna prilika da mu Vučić uruči elaborat o tome kako se jedna velika evropska zemlja, odnosno Nemačka, mešala u izborne procese u Srbiji 17. decembra. Najavio je to do Božića, pa je sada idealna prilika da mu se to uruči sada. Ukoliko dođe do posete, smatram da je ta odluka loša, da ne kažem sramotna. To je odluka jedne velike zemlje EU da dođe u posetu čoveku koji je uništio demokratiju i institucije u Srbiji. Očigledno je dovoljno da Aleksandar Vučić prihvati nemačko-francuski sporazum, izvozi oružje u Ukrajinu i prihvati vađenje litijuma, pa većinu zvaničnika ne zanima šta on radi u Srbiji”, poručio je Đilas.

Na naknadno pitanje Nove da li to znači da SSP nije tražio sastanak s Šolcom, odgovara:

“Ne. Ako bude hteo sastanak sa opozicijom zvaće. Oni znaju naše stavove i ne odgovara im da ih čuju uživo”.

Sličan rezon zastupaju i predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić i Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog pokreta.

Oni smatraju da nema nikakvog razloga za razgovor opozicije sa nemačkim kancelarom.

“Nismo tražili sastanak s Šolcom, niti smatram da imam bilo šta da razgovaram s njim u ovom trenutku. Očigledno dolazi da podrži vlast u nameri otvaranja rudnika litijuma u saradnji sa Rio Tintom. Neverovatno je da jedan režim donosi odluku koja je direktno na štetu države i naroda, a u korist stranih zemalja i kompanija koje ovde dolaze samo po profit”, navodi Aleksić za Novu, a povodom suprotstavljanja otvaranju rudnika, kaže:

“Ovo je trenutak da građani pruže otpor svuda. I mi poslanici u parlamentu, na ulici, kroz blokade i proteste. Daćemo maksimalnu podršku ljudima iz Ne damo Jadar i SEOS-a”, kazao je Aleksić.

Aleksadar Jovanović Ćuta kaže da ni Ekološki ustanak nije tražio sastanak s Šolcem.

“O čemu bismo razgovarali? Oni imaju svog sagovornika, poslušnika. S njima nema razgovora oko toga da li će biti života u Nedeljicama. Taj memorandum koji planiraju da potpišu, s njim mogu d… da obrišu”.

Na pitanje šta konkretno planiraju da urade, kaže:

“ Plan je ono što kaže SEOS. Kako oni budu rekli, tako će biti, da ne bude da neko preuzima protest ili prikuplja političke poene”, navodi Jovanović za Novu.

Na drugačijem stanovištu su Zeleno-levi front, Demokratska i stranka Zajedno.

Zeleno-levi front, DS i Zajedno tražili sastanak

Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović za Novu kaže da su već tražili sastanak s Šolcom.

“Želimo da iz prve ruke čuje zašto je Srbija protiv iskopavanja litijuma. Lokalna zajednica, stručnjaci, sve opozicione partije, velika većina građana slažu se da se ovako visokorizičan projekat ne treba sprovoditi kada znamo da naše institucije ne rade i da inspekcija i kontrola ne postoje, za šta imamo primere širom Srbije. Opozicione partije imaju i dobru saradnju sa strankama u nemačkoj Vladi, pa ćemo i preko tih kanala poslati poruku da se ne slažemo s tim da Srbija bude iskorišćena i da nama ide sav rizik, a da profit ide stranim kompanijama”.

Na pitanje šta će konkretno uraditi na terenu, da bi sprečili otvaranje rudnika, Lazović odgovara:

“Pružićemo otpor na svim mestima. U institucijama i na ulici. U Skupštini ćemo tražiti da na dnevni red dođe Narodna inicijativa o zabrani iskopavanja litijuma i bora koju je potpisalo 38.000 građana. Bićemo na svim mestima gde se vodi borba protiv Rio Tinta. Naši aktivisti učestvuju u protestima i blokadama od početka ove borbe. Pružićemo podršku ljudima koji su najviše ugroženi iz SEOS-a”.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac kaže da su demokrate, takođe, tražile sastanak sa kancelarom Nemačke.

“U iznenadne posete se dolazi samo kada je u pitanju neko goruće, konkretno pitanje. Građani Srbije nisu upoznati šta je konkretno u pitanju, ali se na osnovu izjava zvaničnika sa obe strane može pretpostaviti da je u pitanju projekat eksploatacije litijuma. Tražili smo sastanak sa Šolcom, ali je važnije od toga da li će do tog sastanka doći, da je on već upoznat sa našim stavom diplomatskim putem i da mu je predočeno da građani Srbije ne žele taj projekat ne samo zbog opasnosti i rizika koje nosi sa sobom, nego i zbog činjenice da iza tog projekta stoji korumpirana i nekompetentna vlast spremna da radi protiv javnog interesa”, kaže Lutovac.

Kad je litijum u pitanju, lider DS kaže da se ne sme dozvoliti da se o ovako važnom pitanju donose odluke protiv volje građana, van očiju javnosti i mimo stručnih, pravnih i demokratskih procedura.

“DS će učiniti sve što može da se napravi zajednički front za odbranu javnog interesa. Samo tako je moguće napraviti respektabilnu snagu koju ne može ignorisati ni ovaj režim niti bilo ko drugi.Zajednički front bi obuhvatio sve političke aktere, udruženja, aktivističke i nevladine organizacije spremne da brane javni interes. Neophodno je napraviti koordinaciju u planiranju i konkretnom delovanju kako bi smo dobili što širu podršku građana u toj borbi”, zaključuje Lutovac.

Kopredsednik Zajedno Nebojša Zelenović kaže da je i ova stranka, iako vanparlamentarna, tražila susret s Šolcom.

“Poslali smo pismo nemačkoj ambasadi sa zahtevom da organizuje sastanak kancelara Šolca sa šefovima svih stranaka koje su bile u okviru kolaicije “Srbija protiv nasilja”- Mi kao stranka smatramo da je odluka Vlade Srbije, kao i ona prethodna Ustavnog suda, neustavna i protivna volji velike većine građana Srbije koji su protiv tog projekta. Očigledno je da je vlast u Srbiji odlučila da nasiljem sprovodi svoju volju. Mi ćemo biti svuda gde se bude branila volja građana”, zaključuje Zelenović.

Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana kaže da Naravno oni žele da razgovaraju sa svim relevantnim evropskim zvaničnicima i veruju da je suština zrelog odnosa razgovarati i onda kada po nekim pitanjima imaju drugačije stavove.

“Naša pozicija po pitanju eksploatacije litijuma nije antievropska i ne protivi se strateškom opredeljenju ostvarivanja energetske nezavisnosti, ali se razlikuje u pogledu trenutne uloge Srbije pod vlašću SNS u tom projektu. Nominalno uvođenje nemačkih standarda u oblasti zaštite životne sredine ne vredi puno ukoliko je njihovo sprovođenje dato korumpiranim pripadnicima SNS-a. Teško, gotovo je nemoguće zamisliti da bi ova vlast, od ministara do običnih činovnika bila otporna na potencijalnu korupciju kako bi zaštitila zdravlje ljudi i životnu sredinu”, kaže Grbović i zaključuje:

“Srbija treba i mora da bude deo Evropske Unije i treba i mora da učestvuje u svim bitnim odlukama i akcijama, ali ne selektivno. Tek kada Srbija bude blizu nemačkih standarda u oblasti vladavine prava, slobode medija i nezavisnosti institucija, moći će da se razvije normalna i demokratska debata o toj temi, sa punim poverenjem da će takva Srbija moći, znati i hteti da zaštiti interese svojih građana”.

BONUS VIDEO: