15
Tokom poslednje dve nedelje vlast u Srbiji zabranila je dva festivala i deportovala pisca Feđu Štukana, koji je tebalo da bude govornik na festivalu “Krokodil”. Razlozi za ovakve poteze su možda različiti, ali se zapravo svode na isti, a on glasi - nisu po volji aktuelnom režimu Srpske napredne stranke. Kako se kultura našla na udaru politike i šta to govori o vlastima, jesu li napravili još jedan korak u unazad? Odgovor na to daje jedna izjava premijera Miloša Vučevića koji kaže da neko zaslužuje prezir, zato što organizuje festival. Načinjena su ipak dva koraka.
Glumac i pisac iz Sarajeva, Feđa Štukan, bio je najavljen kao jedan od gostiju na festivalu “Krokodil” koji je organizovan u Beogradu.
Međutim, u tome su ga sprečile srpske vlasti koje su ga po dolasku na beogradski aerodrom najpre privele, a potom i deportovale u Sarajevo.
Kao razlog naveli su da je Štukanu zabranjen ulazak u našu zemlju, međutim rešenje o tome on nije dobio sve do momenta kada je priveden.
A zašto je uopšte izrečena mera zabrane?
Zbog toga što je bezbednosno interesantna osoba, a ta kvalifikacija stigla je tokom jula prošle godine nakon što je Štukan podržao proteste “Srbija protiv nasilja” i prisustvovao jednoj šetnji.
Štukan izjavio je po dolasku na sarajevski aerodrom da ne može da zamisli zašto bi on bio pretnja po nacionalnu bezbednost Srbije i da je dobro da vlast i na taj način pokazuje koliko je „destruktivna i glupa i da treba svoje lice da pokaže pred celim svetom, svojom publikom i glasačkim telom“.
„Moje pojavljivanje na prošlogodišnjim demonstracijama „Srbija protiv nasilja“ u Beogradu je kapljica koja se čekala da se nešto pokrene protiv mene“, naveo je on.
“Zanimljivi” su bili vlastima i učesnici festivala “Kikinda Short”. Oni nisu okarakterisani kao bezbednosno interesantni već kao “antisrpski” te je zbog toga lokalna vlast u Kikindi zabranila održavanje tog festivala.
“Rekli su da ne može da se održi u biblioteci, uz obrazloženje da na festivalu treba da govore ljudi koji ‘pljuju državu Srbiju i predsednika Vučića’“, kazali su učesnici festivala.
PROČITAJTE JOŠ:
A učesnici su trebalo da budu Dejan Atanacković, Mirjana Đurđević, Tomislav Marković, Edi Matić, Dragoljub Draža Petrović, Đerđ Serbhorvat, Marko Šelić Marčelo, Dragan Velikić, Marko Vidojković.
Još jedan festival je u kratkom vremenskom intervalu zabranjen, a to je “Mirdita”, zbog, kako su naveli iz Ministarstva unutrašnjih poslova, opasnosti od ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, kao i opasnosti od narušavanja javnog reda i mira u većem obimu.
Da li je u pitanju bezbednosni rizik ili volja države, ako premijer Srbije Miloš Vučević izjavi da ne vidi smisao takvog festivala?
I uz to doda da je:
„Najbolji odgovor prema njima prezir, jer su oni pripremali da rade prezir, ništa dobro nisu hteli da poruče Srbima i Srbiji”.
Šta bi tek premijer rekao da zaslužuje predsednik Aleksandar Vučić koji je 2016. godine podržao organizovanje istog tog festivala u Srbiji i to zajedno sa albanskim premijerom Edijem Ramom?
„Želimo da odamo priznanje idejama velikog umetnika i humaniste Bekima Fehmijua, povodom 80 godina od njegovog rođenja. Bekim je ostavio neizbrisiv trag, i među Albancima, i među Srbima. Njegov život, umetnost kroz koju je živeo, pokazali su nam da možemo jedni druge da razumemo, da možemo da učimo jedni od drugih, da smo povezani, i da zajedno treba da gradimo prosperitetnu budućnost za buduće generacije. Bekim Fehmiu je svedok da, koje god puteve u životu da odaberemo, kako bi povezali naša dva naroda, oni će uvek biti blagotvorni, i za jedne i za druge. Kako za Albance, tako i za Srbe. U potpisu – Aleksandar Vučić i Edi Rama“, stoji u pismo podrške održavanju festivala.
Komentarišući zabranu “Mirdite” profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Čedomir Čupić kaže da su oni dokaz nemoći aktuelne vlasti.
“Njima važnije kako da se dodvoravaju određenim krugovima posebno onim koji su nacionalistički u samoj zemlji i na taj način da prave balans između onoga što se zove građansko i proevropsko i nacionalno koje je često opterećeno mržnjom, šovinizmom. Sve se redi u okviru unutrašnje upotrebe”, pojašnjava Čupić.
Dodaje da kada bi vlasti imali ikakav državnički stav ne bi dozvolili da grupa desničara može da dovede u pitanje jedan festival.
Govoreći o deportaciji Štukana, Čupić kaže da je ono neprimereno i da pokazuje bahato ponašanje koje izlazi iz civilizacijskih i demokratskih okvira.
“Ne možete da govorite o demokratiji, a zabranjujete ulaz ljudima koji imaju neki kritički stav i opaske na račun poretka”, kaže Čupić, i dodaje:
“Ovo je jedna vrsta autoritarizma, to nije diktatura nije totalitarizam, ali to je autokratija. I zloupotreba jednog čoveka. Ovde nema ništa od demokratije, ima samo ono što se zove fasadna demokratija”, zaključuje Čupić.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
