Postoji čitav niz pitanja koje bi nemački kancelar Olaf Šolc trebalo da postavi predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na današnjem sastanku. Da nije litijuma možda i bi, međutim, trenutne okolnosti su takve da verovatno nijedna od tih tema neće biti na stolu. Služiće se samo jedna - kad kopamo?

Kancelar Nemačke danas je u Beogradu. Vrlo je jasno da je razlog ove iznenadne posete isključivo otvaranje rudnika litijuma u Srbiji. S obzirom na servilnost srpskih vlasti, Aleksandar Vučić nema nikakav razlog za strah. Sve one za njega neprijatne teme, zaboravljene su. Odnosno, Olaf Šolc ih je zaboravio. A kao lider jedne od najmoćnijih država Evropske unije to ne bi smeo.

Spisak je dug, ali da krenemo od onog najfriškijeg: Šta se desilo sa izbornim uslovima?

Stav Nemačke po pitanju izbora u Srbiji bio je vrlo jasan posle onih koji su održani u decembru prošle godine. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke tim povodom je reagovalo ovako:

„Srbija je glasala, ali OEBS i ODIHR prijavljuju zloupotrebu javnih resursa, zastrašivanje birača i slučajeve kupovine glasova. To je neprihvatljivo za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU“, navelo je nemačko ministarstvo na društvenoj mreži Iks (X) 18. Decembra.

Stoga je izostala i čestitka Aleksandru Vučiću na pobedi.

Sledeće pitanje koje se nadovezuje na prvo jeste: Na koji način se Nemačka mešala u izbore u Srbiji?

Aleksandar Vučić Foto:TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/

Osvrćući se na kritike iz Nemačke povodom izbornog procesa u Srbiji, Vučić je rekao da državni organi sastavljaju važno pismeno, odnosno saopštenje o uplivu jedne važne zemlje i mešanju u izborni proces u Srbiji na do sada, kako je rekao, najbrutalniji način.

“Verujem da će za desetak dana do Nove godine negde biti to završeno i onda ćemo to pred pravoslavni Božić moći da uputimo celom svetu da vidi kako se vrši takva vrsta mešanja u procesu koji bi trebalo da suvereno pripada jednoj nezavisnoj zemlji“, istakao je Vučić.

O Nemačkoj je Vučić rekao i sledeće:

“Za gluposti dolaze da nam drže govore. Pričali su o ruskom mešanju u američke izbore, a oni ovde pre svakih izbora šalju para koliko hoćete onima za koje misle da treba da im šalju, posebno iz tih zelenih. Kolko hoćete, i baš ih briga! Misle ovo je njihova prćija, mogu da rade šta hoće”, rekao je tada Vučić.

PROČITAJTE JOŠ:

Da mu nije hitno potreban srpski litijum, Olaf Šolc bi sigurno pitao i šta je s vladavinom prava u Srbiji, šta je sa nezavisnošću sudstva?

Podsetimo da je u poslednjem izveštaju Fridom hausa, Srbija označena kao zemlja koja je zabeležila najveći pad po pitanju demokratije, vladavine prava, slobode medija…

„Još imamo zamrznutu reformu pravosuđa u poslednjih nekoliko godina. To znači da sudske odluke ostaju uglavnom politizovane i više su stvar javne rasprave nego pravog sudskog procesa. To je višegodišnji trend koji je doprineo ovom istorijskom padu. Ali takođe smo videli da su mnogi faktori kulminirali na vanrednim izborima u decembru. Integritet izbora pogođen je optužbama za prevaru koje su smatrane verodostojnim, migracijom birača itd, i drugim nepravilnostima”.

Interesantno je da je upravo “igrarijom” sa Ustavnim sudom, litijum u Srbiji vraćen na velika vrata. Međutim, to ovog puta Zapadu, a pogotovu Olafu Šolcu ne smeta.

Kad je o medijima reč u izveštaju stoji da je zabeleženo pogoršanje medijskog ambijenta.

Skup podrške Vuku Cvijiću Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

“Sada vidimo medijski sistem kojim skoro u potpunosti dominira vladajuća stranka, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kada to spojite sa lokalnim vlastima koje masovno podnesu ostavke, da bi se otvorio put do tih izbora, bila je to veoma teška godina za srpsku demokratiju”, rekla je Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa za Balkan.

Dakle, šta je s medijskim slobodama, takođe bi trebalo da bude na spisku Šolcovih pitanja.

Pitanje za Aleksandra Vučića bilo bi i šta je sa stvarnim ambicijama Srbije da postane članica Evropske unije. S obzirom na to da nijedno poglavlje nismo otvorili od 2021. godine.

Na posletku, eto i pitanja koje zapadni zvaničnici ne propuštaju: Kad ćete uvesti sankcije Rusiji?

Foto:EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV / POOL

“Nema tu principa ni moralnih obzira”

Komentarišući sve navedeno, bivši diplomata i ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže da je jasno da je litijum sada prekrio sve nepodopštine srpske vlasti.

Srećko Đukić Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

“Kad je u pitanju dolazak Šolca, generalni utisak jeste da su naše sumnje u duple standarde Vučića prema Zaadu i Zapada prema Vučiću zaista na sceni i da to praktikuju i jedna i druga strana. Tu nema principa i moralnih obzira. Jedino tako se može tumačiti poseta Šolca sada ili vrlo tesni odnosi Vučića i francuskog predsednika Emanuela Makrona. To je krajnje lukrativna spoljna politika i borba za svako parče posla. Dakle, poseta Šolca će biti posvećena samo litijumu, a pored litijuma tu su i drugi metali i rude koje su jako perspektivne i važne za visoko razvijene industrije i privrede”, kaže Đukić za Novu.

Aleksandar Vučić, s druge strane, sve ovo koristi da dalje kupuje podršku za naredne godine.

“I to rasprodajući zemlju i njene resurse. Najpre su prodati zlato i bakar, dragoceni metali koji po definiciji nikada ne mogu da budu u minusu. Na taj način se kupila kineska naklonost. Rusiji nikad nisu i neće biti uvedene sankcije da bi se kupila ruska naklonost. Makronu je dato štošta, od aerodroma do metroa, a Šolcu litijum da bi zaboravio sve ono što je govorila zvanična Nemačka. Na posletku, ova vlast je dala podršku nezavisnosti Kosova da bi kupila američku naklonost. To je taj Vučićev mehanizam”, zaključuje Đukić.

BONUS VIDEO:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare