Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC/ nr

Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja" ove godine održava se u zemunskom naselju Busije. Memorijalnom skupu prisustvuju predstavnici državnog vrha Srbije i rukovodstva Republike Srpske. Predsednik Aleksandar Vučić poručio je okupljenima da nećemo da zaboravimo sve ono kroz šta su naši Krajišnici morali da prođu. Srpski član predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik istakao je da je to bilo stradanje biblijskih razmera, a da su prostori gde su živeli Srbi pusti. Bog ne broji čijih je žrtava više, pred njim su sve žrtve iste, rekao je patrijarh Porfirije.

Obeležavanju Dana sećanja prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić sa članovima vlade, srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik i rukovodstvo Republike Srpske, predstavnici Srba iz regiona, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Na početku obeležavanja opelo za stradale je održao poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije.

Vučić: U srpski identitet zauvek su ugrađene kolone na traktorima, ali pružićemo ruku svima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su u srpski identitet ugrađene kolone, ubistva i nečija ideja da Srba više nema u Hrvatskoj, ali i da će pružiti ruku svima koji misle da na ovim prostorima treba živeti zajedno..

„I jesu Srbi iz Hrvatske bar iz njihovog ugla makar praktično nestali. Republika Hrvatska ovaj dan naziva i proslavlja kao dan pobede. Pobede nad kim? Dobrim i skromnim ljudima i čestitim domaćinima“, rekao je Vučić.

Podsećamo sebe na to „ko smo šta smo, odakle smo i kuda idemo“, izjavio je on.

On je rekao da su u sećanja ljudi utisnute nepregledne kolone traktora koje voze dečaci jedva izbegli i „majke koje privijaju svoje srpske bebe na grudi u strahu da horde progonitelja negde ne iskrsnu“.

„Na sve to svet i međunarodna pravda rekli su svoje. Haški tribunal Markača i Gotovinu proglasio krivim za udruženi zločinački poduhvat, ali ih je žalbeno veće oslobodilo svih optužbi. Toliko o pravu i pravdi za nas Srbe“, poručio je Vučić.

Dodik: Da pamtimo stradanje biblijskih razmera

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik izjavio je da se danas pamti stradanje biblijskih razmera koje se još jednom dogodilo Srbima sa tog prostora.

„Pamtimo ono što se desilo našem narodu u zločinačkoj akciji u kojoj je 250.000 Srba isterano sa vekovnih ognjišta u kojoj je oko 2.000 ljudi stradalo, pretežno civila“, rekao je Dodik.

On je rekao da okupljeni treba da pamte, a ne samo da se sećaju, jer ako ljudi pamte, to postaje vlasništvo naroda.

„Pamtimo stradanje biblijskih razmera koje se desilo Srbima sa tog podneblja, koje se može smatrati konačnim rešenjem u državi hrvatskog naroda koja je smatrala da jednu trećinu treba pobiti, jednu proterati i jednu pokrstiti“, rekao je Dodik.

On je dodao da Srbima nije dozvoljeno da se tamo vrate i istakao da je istorija Srba puna stradanja.

„Mi moramo da budemo okupljeni oko onoga što je naš zavet – to je mir. Srbija i RS su garant tog mira. Ali mi ne želimo da se nama naša prava uskraćuju, da nam zabrane da branimo, mislimo, da nam zabrane, jer kažu da moramo da slušamo i kad nam kažu da moramo da ćutimo, jer ako progovorimo, garantuju nam smo jedno, a to je zatvor“, rekao je Dodik.

On je rekao da želi da Republika Srpska bude ono što joj je dato Dejtonskim sporazumom.

Patrijarh Porfirije: Ne smemo zaboraviti, ali moramo oprostiti

„Ne smemo zaboraviti, ali moramo oprostiti“, podsetio je poglavar SPC na poruku patrijarha Germana.  Patrijarh je poručio da Bog ne broji čijih je žrtava više, čijih je manje i istakao da su pred Bogom sve žrtve iste, zvali se oni Jovan, Jozo ili Jusuf.

„Pamtimo stradale bližnje, ali ne zlopamtimo, osveta i mržnja umanjuju onoga koji su opsednuti njima“, rekao je patrijarh.

„Moleći se danas za stradale, za naše bližnje, ne želimo da zloupotrebljavajući žrtve produbljujemo spiralu sukoba niti da vodimo ratove komemorativnim politikama sećanja“, poručio je patrijarh.

On je upitao i ko je dobio progonom Srba i dodao da je „ostala samo pusta, prazna, neobrađena zemlja, zlo je upisalo svoj dobitak, čovek je poražen, a Bog izneveren“.

Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC/ nr

Kako je istakao, kao mitropolit zagrebačko-ljubljanski mnogo puta je bio u Dalmaciji i zavoleo tu zemlju.

„Malo gde mi je nebo bilo blisko kao tamo i upoznao sam čestite Srbe i mnogo dobrih Hrvata koji su, vekovima upućeni jedni na druge, međusobno živeli, obogaćivali se, ali imaju nesporazume i sukobe i sami nalazili način da idu dalje. Siguran sam da mnogi među vama ipak dele moje iskustvo“, rekao je patrijarh Porfirije.

Patrijarh je rekao da danas glasno treba reći da ne zaboravljamo „one krajeve u kojima smo se majčinim mlekom hranili i to ne samo mi, nego i naši preci“ i da i dalje u srcu čuvamo Nemanjićke dalmatinske manastire i druge svetinje u kojima se dolazeći sa svih strana sveta okupljamo i gradove koje su podigli naši preci i sve koji su na vojnoj granici štitili Evropu od Turaka.

„Znam da ste ovde svili novo gnezdo, ali da ste srcem i dušom u Dalmaciji i drugim krajevima, moleći se za svoje bližnje. Ne želimo da vodimo ratove komemorativnim politikama sećanja, a još manje da uđemo u matricu zapomaganja i trajno uđemo u stanje žrtve. Narativ žrtve ne može biti pokretač nadahnuća, pre je trajna muka i pakao“, rekao je patrijarh.

On je rekao da nisu potrebni samozvani mirotvorci kao posrednici „jer su oni često vođeni nama nepoznatim interesima pod plaštom mirotvorstva, oni nam često nameću formule našeg nesporazuma sa drugima“.

Potrebno je suprotstaviti sebbilo kom progonu, bilo koga, bilo kada i bilo gde, poručio je patrijarh.

Srbija i Republika Srpska obeležavaju Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“.

Akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice – oko 220 hiljada Srba je tada izbeglo iz Hrvatske.

Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“ u svojoj evidenciji ima 1.877 imena Srba poginulih i nestalih tokom i nakon hrvatske vojne operacije.

Od tog broja je 1.228 (65 odsto) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina, ističe se u saopštenju te nevladine organizacije.

Mnoge žrtve ni danas nisu otkrivene niti identifikovane.

BONUS VIDEO: Obeležavanja godišnjice akcije „Oluja“ u Busijama

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare