0
Nedavno je Srbija ostala uzdržana u Ujedinjenim nacijama (UN) prilikom glasanja o rezoluciji u kojoj se tražilo da Rusija plati ratnu odštetu Ukrajini. Postavilo se logično pitanje na čijoj je strani ovoga puta bila Srbija, a kako tvrde naši diplomatski izvori ovakva odluka predstavlja odgovor na naše probleme u vezi sa zahtevom kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji traži da Beograd plati ratnu odštetu Prištini.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) usvojila je nedavno rezoluciju u kojoj se navodi da Rusija mora biti pozvana na odgovornost za napad na Ukrajinu, te da mora da plati ratnu odštetu Kijevu.
Za ovu rezoluciju glasale su 94 članice UN, dok su čak 73 država bile uzdržane, među kojima i Srbija. Odmah se nametnulo pitanje zbog čega je Srbija bila uzdržana, te koji su motivi za ovakvu odluku.
Kako tvrde diplomatski izvori za Nova.rs, Srbija je bila udržana zbog toga da kosovski premijer Aljbin Kurti ne bi ovo iskoristio kao argument da ponovo nametne pitanje ratne reparacije za sukobe tokom devesetih godina u našoj južnoj pokrajini. Ovaj argument je srpska strana prenela zapadnim partnerima, koji su, prema rečima našeg izvora, „imali razumevanja za pomenutu odluku“.
„Srbija nije mogla da glasa za taj predlog jer time stvaramo veliki presedan, imajući u vidu da Kurti insistira na pitanju ratne odštete“, navodi izvor iz diplomatskih krugova za Nova.rs.
Naš izvor iz diplomatskih krugova objašnjava da se pitanje reparacija uvek nameće na kraju rata, ali da je sada bilo na agendi na dnevnom redu u UN što nikako ne može biti u interesu Srbije.
Kako dalje objašnjava pomenuti izvor, zbog toga je upravo više od 70 zemalja ostalo uzdržano budući da ogroman broj zemalja ima problema sa reparacijama iz nekih prethodnih sukoba.
„Novo glasanje ponovo stvara pritiske na našu stranu, ali treba da se razume naša pozicija. Kad je bila ruska rezolucija o nacizmu bili smo uzdržani, na ljutnju Rusije“, zaključuje naš izvor.
Podsetimo, kosovski premijer Aljbin Kurti godinama insitira na tome da Beograd plati Prištini ratnu odštetu zbog ratnih sukoba tokom devedesetih godina. On je to isticao i u periodu kada je bio u opoziciju, odnosno dok Samoopredeljenje na čijem je čelu nije imalo vlast.
„Nismo protiv dijaloga, ali on mora biti principijelan. U isto vreme, pripremićemo listu zahteva za koje smatramo da nam Srbija duguje, jer nijedna vlada, niti premijer nije pokretao pitanje sukcesije Jugoslavije ili ratnih reparacija od Srbije“, govorio je Kurti 2019. godine.
Kurti je nametao pitanje reparacije uporedo sa međunarodnim priznanjem Beograda i Prištine, što je srpska strana uporno odbijala da prihvati kao zahtev.
Bonus video: Stefanović – Srbi s Kosova ne žele secesiju, Kurtijeve odluke naterale policajce da skinu uniforme
