2
Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da "u senci bizarnih događaja na međunarodnoj sceni ne bi smelo ostati ćutanje vlasti na pitanje zbog čega je, na osnovu kojih to navodnih indicija da je reč o pranju novca ili finansiranju terorizma, naređena provera svih računa velikog broja organizacija i pojedinaca, uglavnom kritičara vlasti".
Šabić, koji je i bivši poverenik za informacije, je rekao da je „uskraćivanje informacije o razlozima ove akcije, uz neformalna objašnjenja „nismo u obavezi dok postupak traje“ ili „to je tajna“ kršenje Zakona o pristupu informacijama“.
„Ako zaista smatra da postoje razlozi da uskrati informacije, Uprava je dužna da donese rešenje o odbijanju zahteva, navede i obrazloži zakonske razloge i pouku o pravnom leku da bi po žalbi Poverenik za informacije proverio osnovanost“ rekao je on.
Šabić smatra da je važno da se to ne odlaže „jer i sama ideja o sumnji da se pranjem novca ili finansiranjem terorizma bave oba nacionalna udruženja novinara i niz dobitnika uglednih međunarodnih priznanja deluje sasvim neverovatno i snažno asocira na maltretman s ciljem zastrašivanja usled čega cela akcija i u međunarodnim relacijama ozbiljno šteti inače narušenom ugledu zemlje“.
„Ovakav tretman novinara i istraživača posebno je nedopustiv u kontekstu sve učestalijih drastičnih primera kršenja prava javnosti. Očita rastuća netransparentnosti u radu vlasti posebno zabrinjava u vezi sa raspolaganjima javnim novcem i dobrima. Nju je moguće ilustrovati mnoštvom primera, a lako i sa samo par“, dodao je on.
„Svež i sasvim bizaran primer je cena spomenika Stefanu Nemanji. Proglašavanje ove informacije „tajnom“ je nešto bez presedana i u međunarodnim relacijama, a predstavlja kršenje i Zakona o tajnosti podataka i Zakona o slobodnom pristupu informacijama i Zakona o budžetskom sistemu“, naveo je Šabić.
„Uskraćivanje finansijske informacije javnosti bi, samo eventualno, moglo biti opravdano razlozima odbrane, nacinalne bezbednosti i međunarodnih odnosa, ali svaki pokušaj da se cena spomenika podvede pod neki od ovih razloga je zaista, najblaže rečeno, neozbiljan“, rekao je Šabić.
Vlast održava hronično odsustvo informacija o raspolaganju javnim resursima
Po njegovom mišljenju, isto važi i za proglašavanje „tajnom“ informacija o rashodima za nabavke opreme i lekova tokom epidemije korone, gde je reč „o veoma velikim iznosima, o stotinama miliona evra“.
„Svojevremeno je premijerka Brnabić na zahteve novinara da dobiju te informacije odgovorila grubim diskvalifikacijama da je reč o „ljudima koji ne misle dobro Srbiji“, ali je bar obećala da će „čim bude ukinuto vanredno stanje“ Vlada „položiti račun za svaki dinar“. Vanredno stanje je ukinuto pre više meseci, a izveštaja nema“, dodao je on.
Šabić je ocenio da „vlast održava i hronično odsustvo informacija o izuzetno krupnim raspolaganjima javnim resursima – Beograd na vodi, ugovor HPK Inženering – Smederevo, ugovor o koncesiji aerodroma u Beogradu, Krušik, Telekom, itd. da ne nabrajamo u nedogled“.
„Zato Srbija u borbi protiv korupcije više i ne „tapka u mestu“, već nazaduje. Na poslednjem Globalnom indeksu percepcije korupcije prvi put posle 2006. godine našla se u donjem delu svetske liste. Sa žalosnim indeksom od 39 poena (od 0 do 100) zaostaje četiri poena za svetskim prosekom a 27 poena za prosekom zapadnih zemalja, članica EU, a od ukupno 53 države Evrope samo 5 njih je lošije ocenjeno. Nastavi li se sa nedopustivom praksom tajnosti i maltretiranje stvarnih boraca protiv korupcije sledeći rezultati biće izvesno i gori, sa odgovarajućim žalosnim konsekvencama po interese države i građana“, rekao je Šabić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare