2
Šef spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Mihael Rot, koji je u poseti Srbiji gde se sastao i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, kaže da je zabrinut zbog uvreda na račun Nemačke, za koju kaže da je blizak prijatelj srpskog naroda, kao i on, i da ako kritikuje vlast, predsednika ili SNS, ne kritikuje društvo. Istakao je da je situacija izuzetno zabrinjavajuća i da ne ide u dobrom pravcu.
„Želim da Srbija bude u EU, što je pre moguće, ali potrebna je prekretnica, snažno opredeljenje za demokratiju, poštenim i fer izborima. Vreme ističe, sada imamo jedan prozor, EU je napravila puno grešaka u vezi sa Zapadnim Balkanom, nije održala svoje obećanje, i zato su mnogi u Srbiji ljuti, i to s pravom. Sada vidimo da ako ne preuzmemo odgovornost kao EU, autoritarni režimi poput Kine i Rusije povećaće svoj uticaaj u regionu. Oni ne dele naše vrednosti. To je ozbiljan sukob različitih vrednosti“, ocenjuje Rot za N1.
U tom kontekstu dodaje da „agresija Rusije na Ukrajinu nije samo oružani sukob, već je to rat protiv naših vrednosti, i zbog toga moramo da budemo ujedinjeni“.
Složio se sa Vučićevom konstatacijom da je njihov međusobni razgovor bio otvoren, ali težak, navodeći da je uvek bolje razgovarati međusobno, „a ne samo jedni o drugima“.
„Glavno pitanje za Vučića je bilo – da li zaista želite da vodite Srbiju u EU, i ako je to slučaj – kako“, poručio je Rot.
Naveo je da nije strani agent, „već kao predstavnik evropske države, želeo bih da podstaknem društvo i političare da ispune sva očekivanja od strane EU“.
„Mi smo na prvom mestu zajednica zajedničkih vrednosti, a ne samo jedinstveno tržište ili ekonomski projekat. Hteo bih da pozovem svoje kolege da razgovaraju o demokratiji, vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija“, kazao je.
Dodao je i da njegove kolege u nemačkom parlamentu dele zabrinutost što se tiče situacije u Srbiji. Rekao je da ceni pozitivna ekonomska događanja, „mnoge nemačke kompanije ulažu ovde, i to je dobro, stopa nezaposlenosti je niska, ali to nije dovoljno“.
„Očekujem od vlade i od predsednika da ispune druge kriterijume. Puno toga mora da se učini po pitanju nezavisnog pravosuđa, vladavine prava, slobode medija, slobode izražavanja. Imam utisak da je društvo sve podeljenije. To je znak za uzbunu“, ocenio je, podsetivši i na jučerašnji napad na novinara Vuka Cvijića.
Naveo je da se „iskreno nada da sve žrtve napada treba da osete solidarnost političara“.
Naglasio je da su fizički napadi i ucene neprihvatljivi. Kazao je i da je dobio puno agresivnih poruka od Srba, i da ga to rastužuje.
Na pitanje kako ocenjuje izjavu predsednice Skupštine Ane Brnabić da on nema budućnost u nemačkoj politici, odgovorio je rečenicom Mišel Obame: „Kad oni nisko udaraju, mi ćemo se izdići iznad toga“.
Ukazuje da je „politička atmosfera (u Srbiji) sve agresivnija, i stoga demokratski izabrani političari snose posebnu odgovornost“.
Osvrnuo se i na Rezoluciju o Srebrenici, navevši da je reakcija Beograda na njeno usvajanje u Generalnoj skupštini UN bila sramotna, kao i da je razočaran.
„Rad na pamćenju, meni kao nemačkom političaru bio je izuzetno važan, jer nijedna zemlja u svetu nije preuzela veću odgovornost za ratne zločine, za holokaust, dva svetska rata od Nemačke. Mi razgovaramo sa našim susedima o našoj krivici, i oni nam opraštaju. To je priča bez kraja. Pomirenje je preduslov za istinsko prijateljstvo i saradnju, i to je potrebno Zapadnom Balkanu“, ocenio je.
Dodao je da niko ne želi da krivi Srbe, „krivica je uvek induvidualna stvar, ali kolektivna je odgovornost srpskog, nemačkog društva da otvoreno kažu da se takve stvari nikad neće ponoviti“.
„Tako da sam ja u velikoj meri razočaran takvom toksičnom reakcijom i retorikom“, ističe.
Navodi da moramo da se sećamo žrtava, bez obzira koje su nacionalnosti, ponovivši da je Srebrenica bila genocid.
Kaže i da mu pokretanje pitanja rezolucije o Jasenovcu liči na skretanje pažnje.
„Nije poenta upirati prstom jedni u druge. Dobro znam da je ovo teško i potresno pitanje za obične ljude i zato bi političari trebalo da predvode taj proces, da smire emocije. Ne vidim svetlu budućnost Zapadnog Balkana bez priznavanja zločina, sećanja na žrtve i bez pomirenja“, zaključio je Mihael Rot.
***
BONUS VIDEO – Nema ni najavljenog pisma, a ni odgovora – koja se to strana zemlja mešala u izbore u Srbiji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare