Izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku nisu idealno rešenje, jer ne podrazumevaju reviziju biračkog spiska i ne rešavaju u potpunosti probleme sa "fantomskim biračima", ali se pruža mogućnost traženja podataka u izmenama spiska, kaže gošća "Utiska nedelje" pravnica Jelena Jerinić. Njen kolega Tanasije Marinković kaže da je opozicija trebalo da od vlasti dobije još neke uslove kako bi odlučila da na izbore izađe, dok profesorka prava u penziji Vesna Rakić-Vodinelić ocenjuje da je vladajuća stranka isuviše lako pristala na promenu da bi joj se moglo verovati da će poštovati zakon.
Pravnica i poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić kaže da izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku nisu idealno rešenje, ali da se izmenama pruža mogućnost da se traže podaci o tome kako se promene u biračkom spisku vrše.
Ona je podsetila da predlog dela opozicije za izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku nije bio takav kakav je na kraju usvojen, navodeći da se „ne dešava se tako da donesemo papir a oni (vlast) kažu ‘u redu'“.
„Neophodno je da bilo kakav takav predlog usvoji većina u paramentu, išli smo onda sa tim da imamo minimum uvida u to šta se dešava sa biračkim spiskom“, rekla je Jerinić.
„Nije idealno rešenje, nije revizija biračkog spiska i nije u potpunosti rešavanje problema fantomskih birača. Ali jeste neki pomak“, rekla je ona, navodeći da se izmenama pruža mogućnost da se zatraže podaci o tome kako se promene u biračkom spisku vrše.
„Nemam uverenje da će nam SNS u potpusnosti dati uvid u birački spisak i u sve malverzacije koje vrše. Ali će nam pružiti mogućnost da na osnovu podataka koje imamo tražimo proveru konkretnih nekih podataka“, precizirala je Jerinić.
Ona ističe da deo opozicije koji na izbore 2. juna izlazi, nije te izmene predstavio kao rešenje, ali jeste kao prostor za njih „da deluju i da se i tako bore“.
Profesor Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta i član RIK-a Tanasije Marinković ističe da te izmene Zakona „u najmanju ruku ništa ne znače“.
On je upitao zašto opozicija nije još nešto dobila, a deo opozicije je odlučio da izlazi na izbore.
Marinković je ponovio nekoliko puta da je neslaganje u okviru koalicije „Srbija protiv nasilja“ po pitanju izlaska na izbore pogrešno urađeno i da nije trebalo da dozvole da se u tom pitanju borbe protiv režima raziđu.
„Jeste važno biti u institucijama i više se vidimo (opozicija) kroz institucije. Ali, ne vidim da je dobar put kojim smo krenuli – ne vidim da izlazak na izbore ne doprinosi smeni Aleksandra Vučića“, ističe on.
Prema njegovim rečima, nije bio zadovoljan kako je koalicija funkcionisala, ali je ocenio da uprkos tome ona nije išla unazad. Nakon odluke jednog dela opozicije da izađe na izbore, Marinković je ocenio da se koalicija „sunovratila“.
„Ne vidim posle toga kada ćemo i kako postići saglasnost koja je formirana potpisivanjem dokumenta Proglasa i da osmislimo dalju borbu“, navodi pravnik.
On dodaje da ne spori da je za političke stranke prirodno da učestvuju na izborima i da im je lakše da grade infrastrukturu učestvovanjem na izborima, ali da ga muči što opozicija nije dobila još nešto od vlasti izuzev izmena Zakona o biračkom spisku.
Profesorka prava u penziji Vesna Rakić-Vodinelić o izmenama zakona kaže da je vladajuća stranka isuviše lako pristala na promenu da bi joj se moglo verovati da će poštovati.
Ona ističe da bi „svi delovi opozicije“ u predizbornom vremenu trebalo da se fokusiraju na „naš najveći problem – na Aleksandra Vučića“.
Kako kaže, vlast je negirala izbornu krađu od 17. decembra i negiraće „ma koliko očigledna krađa bila“.
„Opozicija ne treba da prihvati njihovu igru i da je shvata ozbiljno“, kaže Rakić-Vodinelić o izmenama Zakona o biračkom spisku.
Podseća da u Srbiji postoji gomila normi koje nemaju garanciju i primene, navodeći kao razlog to što „institucije više ćute nego što bilo šta rade“.
Govoreći o sukobu u opoziciji oko izlaska na izbore, Rakić-Vodinelić navodi da razume obe strane ali da ne misli da od političke borbe treba da se odustane.
„Mnogo sam izbora izgubila, ali nisam odustala od političke borbe. Ja ću naravno da izađem na izbore“, rekla je profesorka prava u penziji.
BONUS VIDEO Koliko širok može biti opozicioni front?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare