Radomir Lazović Foto: N1

Odmah nakon procesa registracije partije Zeleno–levog fronta, a očekuje se da će ministarstvu trebati oko dva meseca da potvrdi, na jesen će se održati izborna skupština, najavljuje Radomir Lazović, poslanik i jedan od lidera pokreta Ne davimo Beograd, koji je u procesu transformacije u stranku. Partija će imati kopredsednika i kopredsednicu, kao što je često praksa u evropskim zelenim partijama.

U međuvremenu će, kako kaže Čazović, otvoriti nove kancelarije u više gradova u Srbiji i dalje širiti svoje delovanje na porgramskim osnovama koje je godinama razvijao Ne davimo Beograd. Takođe, fokusirani su na podršku organizaciji protesta „Srbija protiv nasilja“. „Ima puno manipulacijama oko toga kada će biti izbori, ali nas lokalni svakako očekuju uskoro, zato će jedna od prvih masovnih akcija koju pripremamo biti okupljanje kontrolora. Ako se sećate i pred prethodne izbore mi smo krenuli nekoliko meseci unapred kako bi zaista spremili ljude“, najavljuje u pisanom intervjuu Danasu prve akcije buduće partije Zeleno – levi front Radomir Lazović.

U ponedeljak predajete potpise za registraciju, očekujete li da će vas ministartsvo na čijem je čelu Aleksandar Martinović, opravdano vrlo kritikovan u Skupštini, sabotirati oko registracije partije?

– Ne bi me čudilo, ali mi smo sa naše strane sve uradili hirurški precizno. Imamo odličan pravni tim, a konsultovali smo i stručne službe ministarstva. Formalno osnivanje partije je jedan jako komplikovan proces. Neophodno je obezbediti adekvatne prostorije za rad notara, što ne mogu biti štandovi ili neki drugi oblik korišćenja javnog prostora. Zatim sa notarima morate dogovoriti termine, koji su često u stilu “jedan dan od srede”. Morate animirati ljude da baš u tim terminima dođu da potpišu. A na kraju, pored takse za svaki potpis, notarima se mora platiti i satnica koja je veoma velika. Uprkos svim ovim izazovima, uspeli smo da za rekordno vreme, za manje od mesec dana, prikupimo 11.000 potpisa, što je neophodan broj, ali i malo više za svaki slučaj. Činjenica da smo za ovako kratko vreme prikupili neophodan broj potpisa nas raduje, jer govori o velikoj podršci partiji i o dobroj organizaciji volontera koji su organizovali prikupljanje u 33 grada i opštine, ali trudili smo se da što pre završimo ovaj veliki posao i zbog komplikovanosti prikupljanja i velikih troškova notara.

Nedavno je završena sednica Skupštine zakazana na zahtev opozicije i jedini ishod je formiranje Anketnog odbora koji ste vi tražili. Šta će taj odbor novo doneti s obzirom na to da smo videli ignorantski odnos vlasti prema stavovima i zahtevima opozicije?

– Mi smo svi bili šokirani kada je Ana Brnabić samo dan nakon tragedije u Ribnikaru tvrdila da sistem nije zakazao. Kada se ovako velike tragedije dese neophodno je detaljno analizirati sistem, uraditi sve što možete da biste videli i kako je do tragedija došlo i šta se moglo uraditi da se rizik od njih smanji, kao i šta su mere i promene koje moramo da uradimo da se one u budućnosti ne bi ponovile. Upravo to je ideja ovog anketnog odbora. On treba da ispita bezbednosne okolnosti u kojima su se desile tragedije, doprinos medija koji nas kontinuirano zasipaju nasiljem sa nacionalnih frekvencija, ulogu obrazovnog sistema i delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle tragedije. Mi očekujemo da se vlast ponaša tako da sabotira rad ovog odbora, ali daćemo sve od sebe da ih u tome sprečimo i da javnosti približimo sve ove važne informacije.

Zašto protest „Srbija protiv nasilja“ nije radikalizovan kada je bilo više desetina hiljada ljudi na ulici? Imali ste nekoliko šansi za to?

– Zbog najvećih tragedija koje su se u novije vreme desile u Srbiji, protest ima jedan poseban karakter i mi smo se sve vreme trudili da prepoznamo tu osetljivost i organizujemo ga tako da nikoga dodatno ne povredi, a da opet natera vlast da napravi promene koje su zahtevane. Nakon pokazane masovnosti po broju ljudi, organizovali smo blokade puteva i pruga, što je jedan vid radikalizacije, a od njega ne odustajemo i biće još ovakvih akcija. Protesti „Srbija protiv nasilja“ su najznačajniji protesti od petog oktobra. Oni su to i po svojoj masovnosti na pojedinačnim protestima, zatim i po broju gradova, dakle preko 30 gradova u kojima se dešavaju, a po prvi put od 1990. godine imamo proteste koji su uspeli i leti, kada je smanjen broj ljudi zbog sezone odmora i kada su velike vrućine, da održe svoj kontinuitet, o čemu je govorio Zoran Panović iz Demostata. Još jedna veoma važna činjenica je i to da zahteve protesta, prema istraživanju CRTA, podržava čak i 20 odsto onih koji su glasali za SNS. Uspeli smo nešto što se u Srbiji ne dešava često, a to je da se tako veliki broj ljudi slaže da treba ispuniti zahteve protesta, sprečiti nasilje koje dolazi iz medija, a posebno sa nacionalnih frekvencija od Pinka i Hepija, smeniti ministre i šefa BIA, kao i ispuniti sve druge zahteve. Pozivam ljude da pomognu da se protesti održe i tokom leta, kada je najteže, a u septembru očekujem novu masovnost u svim gradovima i novi talas opravdanog nezadovoljstva građana. Najveća snaga ovog protesta je upravo upornost i odlučnost ljudi koji shvataju da će borba biti duga i teška jer je režim godinama izgradio sistem nasilja. Verujem u sve one divne ljude koji se iz nedelje u nedelju okupljaju da zajedno možemo da se izborimo za Srbiju bez nasilja.

Zašto ne podržite predlog kopredsednika Zajedno Aleksandra Jovanovića Ćute da se traže skori izbori u Beogradu? Šta je u tom predlogu loše?

– To pitanje je možda bolje postaviti drugim kopredsednicima stranke Zajedno koji su se ogradili od njegovog predloga, nego meni.

Mi smo se od svog nastanka zalagali za to da se izbori razdvoje i da za Beograd imamo posebne, a Vučić je ovde u ozbiljnom problemu. Ne davimo Beograd, odnosno Zeleno-levi front u Beogradu ima najveću podršku od opozicionih partija, po snazi smo odmah iza SNS-a i što se nas tiče mi smo za te izbore apsolutno spremni, a Dobrica Veselinović je najbolji kandidat za gradonačelnika. Zajednička procena organizatora protesta je da bi prvo trebalo insistirati na ispunjenju zahteva protesta, a onda razgovarati o svim drugim temama, pa i izborima i mi to poštujemo. Uostalom, Vučić je već obećavao izbore u Beogradu pa je slagao. Mi te njegove ponude vidimo kao još jednu manipulaciju i skretanje pažnje sa ispunjenja zahteva protesta. Ukoliko režim ne bude ispunio zahteve i ono što građani od njih traže, mi ćemo, opozicija će ih ispuniti. Smenićemo SNS i ispuniti zahteve i ljudi moraju da budu spremni da u to ulože svoju energiju, vreme i sve što je potrebno ukoliko želimo da živimo u državi u kojoj se ne plašimo decu da pošaljemo u školu, u kojoj živimo dostojanstveno od svog rada ili imamo zdravu životnu sredinu.

Fokus poslednjeg 11. protesta bilo je pravosuđe i pravda, zašto se na listi zahteva opozicije nije našla i smena ministarke pravde imajući u vidu kakvo je stanje pravosuđa deset godina unazad?

– Smatramo da bi bilo štetno menjati zahteve protesta jer su oni dobro fokusirani na sam povod, odnosno tragedije koje su zadesile naše društvo i uostalom, imaju veliku podršku građana. Naravno da opozicija ima i druge ideje za unapređenje stanja i u pravosuđu i u svim drugim oblastima i za njih se borimo svakodnevno, a ministarska svakako ne zaslužuje da ostane na tom mestu. Uostalom, građani vrlo dobro prepoznaju da je SNS izvor velike većine problema u našem društvu i siguran sam da će do promena uskoro doći jer se desio jedan politički zemljotres gde su i oni koji možda do sada nisu videli koliko je ovaj režim štetan po Srbiju, sada toga svesni.

Da li je realno da vaša stranka bude na zajedničkoj listi na izborima u Beogradu sa SSP i NS, partijama sa kojima, uz ostale, sarađujete u organizaciji ovog protesta ili i dalje mislite da više programskih kolona donosi to da više ljudi izađe na izbore i veže se za neke predloge?

– Smatramo da je ukrupnjavanje u više programskih kolona dobra stvar jer ljudi onda imaju izbor i nikoga ne odbijate da možda odustane od glasanja zbog eventulanih neprincipijelnih koalicija. Sa druge strane, smatramo da bi sve organizacije koje dobro rade zajedno, dopunjuju se i stvaraju sinergiju trebalo da se ukrupnjavaju i povezuju. Ovo ne znači jednu listu, ali znači stvarnu i veliku međusobnu saradnju svih proevropskih snaga. Bez obzira u koliko izbornih kolona će se ići, mi predlažemo međusobnu podršku na osnovama zaista odlične saradnje u organizaciji protesta Srbija protiv nasilja i odličnog odnosa koji proevropske parlamentarne grupe imaju u Narodnoj skupštini. Ovo mi daje optimizam i nadu da je moguće smeniti ovu kriminalnu vlast.

Očekujete li da bude doneta odluka o smeni šefa BIA zbog američkih sankcija i da li su po vašem sudu i saznanjima sankcije uvedene samo zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji i Vulinovog odnosa sa Moskvom ili je umešanost u trgovinu oružjem, kriminal i korupciju važniji razlog?

– Ključni razlog za uvođenje sankcija Aleksandru Vulinu je povezanost sa kriminalom. Vlast će sve učiniti da Vulina prikaže kao žrtvu geopolitičkih previranja, ali čovek je pre svega povezan sa narkoticima i nelegalnim izvozom naoružanja. Kako bi ovo zaista dokazi koje imaju amerikanci zaista bili ispitani od strane naših pravosudnih organa i on zaista pozvan na odgovornost, tražićemo formiranje specijalne skupštinske komisije koja bi trebalo da spreči režim da sakrije dokaze i zataška ovaj važan slučaj.

Kome bi Amerika mogla sledećem da uvede sankcije?

– Mislim da bi sledeći mogao biti Bratislav Gašić. Čovek je umešan u rad najveće plantaže narkotika u Evropi i to nije moguće sakriti šta god da urade inspektorima Mitiću i Milenkoviću. Kriminalizacija našeg državnog vrha je toliko velika da preliva preko granica pa se sada međunarodne agencije za borbu protiv kriminala i svetske vlade bave Srbijom. Državni kriminal je najveći rezultat dvanaestogodišnje vlasti SNS-a.

Da li su policija i tužilastvo preduzeli mere radi pronalaženja i kažnjavanja osobe koja vam je uputila pretnje na FB? Koji su vaši dalji koraci u tom pogledu?

– Te pretnje da ću završiti ubijen kao Oliver Ivanović deo su šireg mehanizma širenja mržnje i napada koje dolaze od Srpske napredne stranke. Prvo vas političari SNS-a optuže da ste izdajnik i rušitelj države. Onda vas njihovi mediji poput Pinka i Hepija targetiraju u svojim programima, a zatim dolaze pretnje od njihovih aktivista i jurišnika. Pre ovih pretnji, slično kao i za Olivera Ivanovića, bili smo meta onih bizarnih spotova. Zatim, napadnut sam na stepenicama Narodne skupštine od strane bivšeg poslanika SNS-a. Uprkos tome što sam napad prijavio policiji, ništa o tome do danas ne znam. Svakako planiram da podnesem i privatnu tužbu proti Janka Langure za ovaj napad.

BONUS VIDEO

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare