6
Najnovija analiza koju je objavila nemačka fondacija Fridrih Neuman, pokazala je na koji način Evropa i Zapad zaista gledaju na režim Aleksandra Vučića. Uprkos nastojanjima predsednika Srbije da svoje biračko telo fascinira prijateljskim odnosima sa pojedinim evropskim liderima, njihovim posetama Beogradu i rečima punim hvale, Srbiju pod vlašću Srpske napredne stranke ta ista Evropa karakteriše kao najbližeg saradnika Rusije, leglo korupcije i zemlju sa urušenim institucijama u kojoj je predsednik države sve i svja.
Bez obzira na to što se čini da saradnja Beograda i Moskve, te neuvođenje sankcija Rusiji, više nije u fokusu Evropske unije, analiza koju je objavila nemačka fondacija Fridrih Nauman pokazuje suprotno.
U njoj se kaže da je Srbija najbliži evropski saveznik Rusije.
“Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se već 17 puta susreo sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. Vučić je 2019. godine u Moskvi dobio Orden Aleksandra Nevskog, koji je obično dodeljivan velikim ruskim ličnostima. To je bio jedan od najsrećnijih trenutaka u njegovoj političkoj karijeri“, navodi se u analizi pod nazicom “Rusija i pioniri autokratije: Kako Kremlj destabilizuje Evropu“, čiji je autor novinar i univerzitetski profesor Tomas Brej.
U ovom tekstu se ističe i da režim u Srbiji pokušava da sprovede politiku „srpskog sveta“ po uzoru na sličan projekat „ruskog sveta“, te se napominje i da je upravo taj velikosrpski program bio jedan od uzroka krvavih ratova tokom raspada Jugoslavije.
6
0
10
Podseća se i da Srbija nije uskladila svoju politiku sa EU i da nije uvela sankcije Rusiji.
„Nacionalna aviokompanija Er Srbija i dalje nekoliko puta nedeljno leti za Moskvu i druge ruske gradove. U blizini grada Niša na jugu Srbije postoji Rusko-srpski humanitarni centar, koji kritičari na Zapadu smatraju centrom za ruske obaveštajne službe“, navodi se u analizi, a zatim se posebno ističe uloga režimskih medija u širenju u širenju proruske propagande.
Ne zaboravlja se ni doprinos visokih državnih funkcionera.
“Još važnije je da su to srpski zvaničnici, posebno oni na visokim državnim pozicijama, oni koji u prvom redu šire proruske i antizapadne narative“, piše u analizi u kojoj se ističe i da veliku ulogu u tome ima sam predsednik države, koji “u svojim intervjuima za zapadne medije zapravo širi rusku propagandu”.
Posebna pažnja posvećena je načinu vladanja Aleksandra Vučića, koji je postavljen rame uz rame sa najvećim autokratama.
“Bilo da je reč o Putinu iz Rusije, Orbanu iz Mađarske, Vučiću iz Srbije ili Ficu iz Slovačke – sistemi njihove političke kontrole i očuvanja vlasti svuda su isti. Na prvom mestu je novi nacionalizam, koji se podstiče tvrdnjom da susedne zemlje, NATO, SAD ili EU prete sopstvenoj naciji“, piše u analizi fondacije Fridrih Neuman.
Kad je reč o instrumentima za očuvanje vlasti, pored centralizovanih i cenzurisanih medija, navodi se i sistematsko potkopavanje svih državnih institucija kao što su parlament, Vlada i ministarstva, pravosuđe, lokalne vlasti i nezavisna nadzorna tela.
Poseban akcenat je na korupciji, za koju se kaže da je sveprisutna u Srbiji.
“Tržište rada je politički instrumentalizovano. Mnoge pozicije u administraciji i privredi mogu se dobiti samo preko vladajuće stranke SNS. Nije ni čudo što neverovatnih 10 odsto ukupnog stanovništva čine članovi SNS. Ovi članovi igraju i ključnu ulogu u manipulaciji izborima, jer su obavezani da od svojih porodica i kolega prikupe sigurne glasove“.
Ističe se i da je Aleksandar Vučić “kao u nekoj rijaliti TV, održava javnost u stalnoj uzbuđenosti“.
“Gotovo svaki dan pojavljuje se na TV ekranima, često govoreći satima kako bi građanima izložio važne, velike, neverovatne ili dramatične priče, kako to najavljuju vladini mediji. To su priče o zaverama, organizovanom kriminalu, scenarijima straha za budućnost, spektakularnim stranim investitorima, postavljanju temelja ili otvaranju modernih bolnica, puteva, fabrika, železnica i elektrana“, navodi se u analizi.
Dodaje se da se pritom „potpuno briše granica između šefa države i same države“, jer Vučić „neprestano tvrdi da je on omogućio ovo ili ono, kao da je uložio sopstveni novac“.
U analizi se ističe i da, iako je marginalizovana opozicija u Srbiji uglavnom isključena iz političkog života, nekoliko kritičnih medija, novinara i političara svakodnevno je predmet napada i stavljanja na stub srama od strane vladinih medija.
„Neprestano ih optužuju da žele da ubiju predsednika, da kleveću svoju domovinu u inostranstvu, da su korumpirani i nemoralni, i da ih kontrolišu strani obaveštajci. Kako bi slaba opozicija mogla da preti predsedniku ili, kao što se često tvrdi njegovoj porodici, kada on može po svom nahođenju da upotrebi policiju, obaveštajne službe, pa čak i vojsku?“, navodi se u tekstu fondacije Fridrih Neuman.
Mišljenje nekadašnjeg diplomate i bivšeg ambasadora Srbije u Belorusiji Srećka Đukića jeste da ovo jeste realna slika toga kako Zapad zaista vidi režim Aleksandra Vučića.
“Pre svega vidi nas kao glavni ruski oslonac. Što se tiče veza s Rusijom, mi jesmo jedna od glavnih poluga u Evropi, a svakako glavna na Balkanu. Međutim, tu moram da istaknem da je u ovom trenutku Srbija mnogo značajnija za Rusiju, nego što je Rusija za Srbiju”, kaže Đukić za Novu i dodaje:
“Zapad nas vidi i kao državu u kojoj cveta korupcija i u kojoj su institucije u potpunosti urušene. Međutim, to nije do kraja dramatizovano, do one mere kako to izgleda u svakodnevnom životu nas koji živimo u Srbiji. Zapravo, mislim da Zapad vidi Srbiju trenutno na ovaj način, ali i dalje nema potpunu svest o tome kolika je to opasnost za njih same”.
Đukić pojašnjava da Evropska unija i dalje na sve to gleda kao problem Srbije, iako to uveliko postaje i njihov problem.
“Znate, ranije je postojao samo Viktor Orban, onda se tu priključio Aleksandar Vučić, pa slovački premijer Robert Fico… Ta grudva autoritarizma u Evropi sve više raste. Ali, Mađarska i Slovačka su u Evropskoj uniji i članice su NATO. One imaju neke granice kojima se štite od ruskog uticaja, a kad je reč o Srbiji te granice ne postoje”, kaže Đukić i zaključuje:
“Razumevanje koje Evropa i uprkos svemu tome pokazuje prema Srbiji napunjeno je i mnogim ličnim odnosima predsednika Srbije sa liderima poput Emanuela Makrona, Viktora Orbana, čak i Đorđe Meloni… Tu ima i neke materijalne sadržine, poput priče o litijumu, tu su razni dilovi s Orbanom, pa i Ficom. Zbog svega toga Evropa i dalje uprkos ovakvim analizama tu svoju politiku prema režimu u Srbiji i dalje drastično ne menja”.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare