3
Niški kardiohirurg Dragan Milić formirao je Pokret za decentralizaciju Srbije sa kojim planira da izađe na naredne republičke izbore, i pojasnio da bi samo sa “pravom opozicijom” bio u koaliciji, i to nakon izbora. Ipak, imajući u vidu ranije primere kada su isti takvi pokreti jednog dana postali deo režima, otvara se pitanje da li će i ovo postati takav slučaj.
Decentralizacija, departizacija i dekriminalizacija glavni su ciljevi Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) koji je nedavno formirao Dragan Milić. Ovaj pokret će, kako je rekao za Južne vesti, izaći na prve naredne republičke izbore, zato što je “odgovornost prema građanima koji su glasali za nas nadvladala sve gadosti koje nas čekaju“.
Milić je, inače, postao poznat široj javnosti kada je u aprilu prošle godine na Klinici za kardiohirurgiju UKC Niš bio na čelu medicinskog tima koji je uspeo da eliminiše liste čekanja na operacije na srcu. Tada je taj tim 100 dana neumorno radio. Dva meseca kasnije, nakon izbora u Nišu je njegova grupa građana ostvarila uspeh i preuzela vlast u Opštini Medijana sa ostatkom opozicije.
Baš zato se, kako kaže, “nakon tih izbora rodila nada” da se u borbu protiv aktuelnog režima krene i mimo lokala.
PROČITAJTE JOŠ....
„Tokom izbora smo shvatili da smo ušli u blato, u pljuvaonicu, o sebi smo saznali svašta nešto novo. Ulaskom na republički nivo, prevazilazimo to blato i ulazimo u kanalizaciju“, rekao je Dragan Milić.
Inače, on je u junu u intervjuu za naš portal odbacivao svaku mogućnost da bude angažovan na republičkom nivou, jer nije, kako je tvrdio „političar“.
„Naravno da nismo razmišljali o tome. Ja nisam političar, malopre sam vam rekao. Mi se borimo za jug Srbije, jer je naš jug Srbije propao do besmisla. Vi to iz Beograda ponekada ne možete da vidite“, rekao je tada Milić.
Ipak, u međuvremenu je „postao“ političar, a sad je predstavio i program svog delovanja.
„Zalagaćemo se za ravnomerni razvoj cele Srbije, meritokratiju, ne partokratiju. Struka i odgovornost biće kriterijumi izbora rukovodećih kadrova, neće biti nepotizma. Potpuna transparentnost u radu bez skrivenih klauzula. Stop partijskom zapošljavanju i nulta tolerancija na korupciju. Planiramo formiranje posebnog tužilaštva sa posebnim ovlašćenjima u borbi protiv korupcije i povezanosti politike i mafije (SPET)“, navodi Dragan Milić, a prenose Južne vesti.
Svašta nešto podrazumeva program ovog pokreta. Između ostalog, planiraju da se zalažu za manje ministarstava od trenutnih 30 i njihovo izmeštanje van Beograda, kao i da sedište predsednika države izmeste u Kragujevac – staru srpsku prestonicu.
Hoće i da smanje broj poslanika u Skupštini Srbije sa 250 na 120, što je “po proporcionalnom, sistemu”, kao i da uvedu reforme na više frontova.
“Praksa da o pitanjima od nacionalnog značaja odlučuju građani na nacionalnom referendumu, prednost domaćim firmama, reforma zdravstva, prosvete i obrazovanja i poreskog sistema, podsticaji za poljoprivredu i kulturu, briga o deci, porodici i socijalna davanja, očuvanje prirode i životne sredine i reforma sudstva i tužilaštva, osnovi su ciljevi za koje će se PODES zalagati”, rekao je Milić.
Nije ovo prvi put da političke ličnosti kreću na put ka zastupanju građana na republičkom nivou. Međutim, isto tako se i toliko puta dešavalo da neko iz opozicije u jednom momentu, u borbi protiv aktuelne vlasti, zapravo postanu deo tog istog režima.
Kako Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže za Novu, čini se kao logičan sled okolnosti da se dr Dragan Milić osmeli da svoju političku aktivnost preusmeri i van Niša.
“Milić je stekao određenu nacionalnu vidljivost i popularnost nekim relativnim uspehom u Nišu. Njegova politička kampanja ga je definitivno prikazala kao čoveka koji ume da pokrije različite aspekte koje opoziciono biračko telo često traži – u pitanju je neko ko je stručan i uspešan u svom poslu. Sa druge strane, on ume vrlo direktno i jasno da komunicira određene poruke građanima”, rekao je Bursać.
Kada je reč o programu pokreta, on kaže da je reč o temi sa kojom “očigledno može da se poveže veliki broj građana, pogotovo van Beograda”.
“Ideja o decentralizaciji naše države svakako ima potencijala i, takođe, opoziciono biračko telo uvek traži nekog novog budući da su dosta zasićeni čitavom pričom. Iz tog razloga, kada je reč o polju na kome Dragan Milić nastupa, rekao bih da za njega nije loša situacija”, kazao je Dejan Bursać.
Na pitanje Nove da li će možda Milićev novi pokret jednog dana postati sastavni deo SNS, Dejan Bursać tvrdi da, ako se sagleda sve ono što je do sada bilo, “može se zaključiti da je on opozicioni akter”.
“Mislim da je racionalno da neko ko je nov na političkoj sceni neće odmah da se svrstava u neke postojeće partije, i tako sebe odmah profiliše. Obično se ljudi na početku bore za svoju vidljivost, nađu svoje mesto i slično, pa onda pred izbore ulaziti u koalicije. Meni to nije ništa revolucionarno i strašno”, kazao je on.
Ipak, kako je Milić najavio, pokret je već kontaktiralo 30 grupa građana i pokreta iz cele Srbije za željom da im se priključe u izbornoj trci na niovu države.
Sa političkim strankama, kako Milić kaže za Južne vesti, PODES neće sarađivati pre izbora, ali poučen iskustvom nakon lokalnih izbora u Nišu ostavlja mogućnost saradnje sa “pravom opozicijom” nakon izbora.
Kako Dejan Bursać tvrdi, ideja povezivanja sa lokalnim pokretima ipak samo “u teoriji zvuči odlično, ali se u praksi već više puta pokazalo da to ne funkcioniše baš najbolje”.
“Recimo, Ne davimo Beograd imalo je takvu ideju, ali se brzo odustalo. Pogotovo što tada postoji velika simetrija između jedne popularne organizacije iz prestonice i niz nekih manjih organizacija na lokalnom nivou”, rekao je on.
“Takođe, pokazuje se da oni pokreti i lokalne grupe i slično koje su orijentisane na lokalne probleme u svojim gradovima i opštinama jako teško nađu zajednički jezik sa onima iz drugih gradova i opština”, kazao je Bursać.
Na temu birača koji bi potencijalno glasali za PODES, Dejan Bursać smatra da bi primarni bili oni koji bi inače glasali za opoziciju. Svakako, dodaje, postoji potencijal i da osvoji glasove “druge strane”.
“Videli smo na primeru lokalnih izbora u Nišu da Milić ima potencijal da osvoji glasove i druge strane, jer jedan veliki deo njegovog uspeha i rezultata koji je ostvaren tog dana jeste u tome što on komunicira i sa pozicijom – znači, i sa potencijalnim glasačima SNS i SPS. I definitivno je jedan deo njih glasalo za njega. Ipak, pitanje je kako će to tačno biti na nacionalnom nivou i koliki su dometi. Bilo kako bilo, potencijal definitivno postoji”, smatra on.
Podsetimo, grupa građana „Dr Dragan Milić“ bila je drugoplasirana na lokalnim izborima u Nišu osvojivši je 16 mandata u gradskom parlamentu. Nakon izbora, lokalni naprednjaci su imali jednog odbornika više u Skupštini grada Niša u odnosu na opoziciju i nestabilnu većinu. Međutim, situacija se drastično promenila krajem septembra kad su grupaciju dr Milića napustila dva odbornika. U danu kad je objavljeno da ostaje bez dva odbornika, Milić je najavio formiranje političke organizacije i izlazak na republičke izbore kojih, makar prema najavama, neće biti pre 2027. godine.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
