2
Iako se očekivalo da Srbija pre letnje pauze otvori pregovaračko poglavlje 2 koje se odnosi na slobodu kretanja radnika, zemlje članice EU o tome nisu postigle dogovor, pa je ovo prvi put od početka pregovora o članstvu da naša zemlja neće otvoriti nijedno pregovaračko poglavlje tokom jednog šestomesečnog predsedavanja EU.
Zeleno svetlo ovoga puta nisu dale Holandija, Belgija, Danska, Švedska, Finska, Nemačka i Bugarska, a njihovi glavni argumenti bili su nedostatci i kašnjenja u reformama vladavine prava, ali i nedavni izveštaj Evropske komisije o ovoj oblasti.
Diplomatski izvori navode da je Srbija tokom debate imala snažnu podršku Francuske, uprkos tome što se Pariz u prethodnom periodu pozicionirao kao jedan od glavnih kočničara širenja EU na Balkan.
Francuska je upozorila da bi odluka da se ne otvori nijedno poglavlja poslala lošu poruku regionu i mogla da ima posledice na dijalog Beograda i Prištine, prenose izvori u Briselu.
Sedam zemalja članica ostalo je, međutim, čvrsto pri stavu da je napredak Srbije u ključnim oblastima vladavine prava već duže vreme nedovljan da bi omogućio pozitivnu odluku o otvaranju poglavlja.
U dosadašnjem toku pregovora koji su započeli u januaru 2014. godine, Srbija je otvorila 18 poglavlja od ukupno 35.
Najkompleksnija su poglavlja 23 i 24 koja su posvećena pravosuđu, osnovnim pravima, pravdi, slobodi i bezbednosti. Upravo zbog toga je Evropska unija odlučila da je najbolje početi pregovore otvaranjem ovih poglavlja kako bi država imala više vremena da se prilagodi standardima Evropske unije u ovim oblastima.
Prema pravilima pregovora Srbije i EU, napredak u poglavljima 23 i 24 određuje i tempo napretka u svim drugim poglavljima, a zemlje članice mogu da uspore ili čak suspenduju pregovore u celini ako u ovim ključnim oblastima nema napretka.
Prva poglavlja – Poglavlje 32 o finansijskom nadzoru i Poglavlje 35 o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine otvorena su početkom decembra 2015. godine. Šest meseci kasnije otvorena su još dva – Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost.
Krajem 2016. godine doneta je odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 5 koja se tiču javnih nabavki i Poglavlje 25 posvećeno nauci i istraživanju.
U februaru 2017. u Briselu otvorena su Poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika i Poglavlje 26 o obrazovanju i kulturi.
Na Šestoj međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu u junu 2017. doneta je odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 7 – Pravo intelektualne svojine i poglavlje 29 – Carinska unija.
Zatim su krajem 2017. otvorena poglavlje 6 – Pravo privrednih društava i poglavlje 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom, a šese meseci kasnije i Poglavlje 13 o ribarstvu i Poglavlje 33 o finansijskim i budžetskim pitanjima.
U decembru 2018. otvorena su još dva poglavlja: Poglavlje 17 posvećeno ekonomskoj i monetarnoj politici i Poglavlje 18 koje se bavi statistikom.
Prošle godine su otvorena samo dva poglavlja, početkom godine Poglavlje 9 koje se bavi finansijskim uslugama, a poslednji put u decembru 2019. godine poglavlje 4 o slobodnom kretanju kapitala.
U tehničkom smislu za otvaranje su u ovom trenutku, pored poglavlja 2 koje danas nije otvoreno, spremna još dva – poglavlje 21 o trans-evropskim mrežama i 14 o politici saobraćaja.
Evropskoj komisiji stoji na raspolaganju mogućnost obustavljanja pregovora u ostalim poglavljima, ukoliko Srbija ne ostvaruje napredak u sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare