Sud za zločine boraca OVK u Hagu produžio je za još dva meseca pritvor bivšem komandantu te albanske paravojske Hašimu Tačiju, optuženom za zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99. Odluke o produženju pritvora Tačiju, kao i glavnom obaveštajcu OVK Kadriju Veseljiju, prvi put je donelo raspravno veće predsedavajućeg Čarlsa Smita, koje će im suditi.
Zajedno sa Tačijem i Veseljijem, optuženi su još Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi optuženi su u sudskom pritvoru u Sheveningenu od prvih dana novembra 2020, kada su uhapšeni u Prištini.
U odluci objavljenoj na internet stranici suda, raspravno veće je konstatovalo da i dalje postoji rizik da bi Tači, ukoliko bi bio privremeno pušten iz pritvora, opstruisao rad suda i ponovo počinio krivična dela.
Tači, po veću, i dalje ima veliki uticaj i mnogo pristalica na Kosovu, a s približavanjem početka suđenja povećava se rizik da će ih iskoristiti za ometanje procesa i uznemiravanje zaštićenih svedoka čiji će mu identiteti tek biti obelodanjeni.
Taj rizik ne može se umanjiti kućnim pritvorom na Kosovu ili u trećoj državi, kako je predlagala odbrana, već samo u sudskom pritvoru, utvrdilo je raspravno veće.
Sudije su prihvatile argument odbrane da ne postoji rizik od Tačijevog bekstva, između ostalog i stoga što je pre i tokom hapšenja sarađivao sa sudom.
Uz skoro identično obrazloženje raspravno veće je produžilo pritvor i drugooptuženom Veseljiju.
Veće američkog sudije Smita planira da suđenje Tačiju i saoptuženima počne 1. marta, ako sve proceduralne pripreme budu obavljene na vreme.
Dva pripremna ročišta, raspravno veće je zakazalo za 18. januar i početak februara 2023.
Posle uvodne reči kojom će otvoriti proces, tužioci nameravaju da u spis uvrste iskaze 319 svedoka tokom 709 radnih sati.
U veću koje će suditi Tačiju i trojici saoptuženih su, pored predsedavajućeg Smita, sudije Ginel Metro iz Švajcarske, Kristof Bart iz Nemačke i rezervni sudija Fergal Gejnor iz Republike Irske.
Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima optuženi su i članovi Glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Tači (53), Veselji (54), Seljimi (50) i Krasnići (70) optuženi su za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade, od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Cilj tog zločinačkog udruženja, po optužnici, bilo je preuzimanje kontrole nad Kosovom počinjenjem zlodela nad svima koje je vrh OVK proglasio neprijateljima ili političkim protivnicima.
Svi optuženi uhapšeni su na Kosovu, 4. i 5. novembra 2020, i od tada su u sudskom pritvoru u Sheveningenu.
U prvom pojavljivanju pred sudom, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, optuženi su, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili da nisu krivi za zločine iz optužnice.
BONUS VIDEO: Snimak puštanja iz pritvora Dragana Milovanovića Crnog