0
Više od 40.000 građana promenilo je prebivalište u dva navrata tokom 2022. godine. Svi oni su za novi grad izabrali Beograd i na njih se ne odnosi novi Zakon o jedinstvenom biračkom spisku koji je deo opozicije tražio i na kraju i dobio. Kako se ispostavilo problem „fantomskih glasača“ time nije u potpunosti rešen, a njihov broj može da napravi razliku između pobede i poraza.
Na prethodnim izborima u Beogradu, održanim 17. decembra, Srpska napredna stranka predvođena Aleksandrom Vučićem osvojila 367.239 glasova podrške, dok je drugoplasirana lista na izborima bila opoziciona „Srbija protiv nasilja“ koja je osvojila 325.429.
Razlika od 41.810 glasača, koliko je SNS dobio više od SPN, neretko se dovodi u vezu sa preseljenjem birača, odnosno fantomskim glasačima koji su glasali u glavnom gradu Srbije, iako tu ne žive.
Mada nije poznata tačna cifra onih koji su namenski „prebacivani“ u najveći grad Srbije kako bi glasali za vladajuću stranku, ono što se sasvim sigurno za jeste da je između februara i marta, odnosno septembra i oktobra 2022. godine, više od 40.000 građana „preselilo“ u Beograd, stoji u podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) dostavljenih kopredsedniku stranke „Zajedno“ Nebojši Zelenoviću početkom januara ove godine.
Inače, pomenuti podatak je bitan u kontekstu novousvojenog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku kojim se zabranjuje glasanje na novom prebivalištu ukoliko je ono promenjeno posle 3. jula 2023. godine. U taj zakon nisu ušle promene pre jula prošle godine, a podatak koji je MUP dao Zelenoviću precizno daje informaciju oko promena prebivališta koje su se desile pre dve godine.
Početkom ove godine, tačnije 5. januara 2024. godine bivši narodni poslanik i kopredsednik Zajedno Nebojša Zelenović dobio je od MUP-a odgovore na pitanje koliki je broj građana koji je prijavio prebivalište ili boraviste u Beogradu od 1. februara – 31. marta 2022. godine, odnosno 1. septembra- 31. oktobra 2022. godine.
U pitanju su podaci koji su traženi i između ostalog jer su u aprilu 2022. godine održani beogradski i parlamentarni izbori, pa je pitanje promene prebivališta, boravišta i menjenja biračkog spiska bilo od velikog značaja.
Šta se navodi u podaci MUP-a koji su dostavljeni
U odgovoru je navedeno da je ukupan broj građana koji je prijavio prebivalište ili boravište na teritoriji grada Beograda u opštinskim odeljenjima unutrašnjih poslova u periodu od 1. februara do 31. marta 2022. godine je 20.035 prebivališta, a boravišta 831.
Zelenović je dobio i precizne podatke po opštinama.
Kada je reč o periodu od 1. septembra do 31. oktobra 2022. godine, taj broj je 20.512 što se tiče prebivališta, a boravišta 771.
U zbiru u pomenuta dva intervala promenjeno je ukupno 40.500 prebivališta u Beogradu. O ovom broju novopridošlih Beograđana već se pričalo u opoziciji još u decembru 2023. godine.
Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović izjavio je da je na izborima 17. decembra „na hiljade ljudi, preko 40.000 birača, bez ikakvog pravnog osnova nelegalno dovedeno u Beograd da glasa.
Stefanović je za televiziju N1 tada izjavio da koalicija „Srbija protiv nasilja“, na čijoj je izbornoj listi SSP učestvovao na izborima, ima „veoma dokumentovane, potvrđene dokaze“ o tome i da su ih članovi iz opozicije Gradske izborne komisije predali GIK-u.
U aprilu ove godine, Pokret obnove Kraljevine Srbije saopštio je da je podneo krivične prijave protiv savetnika predsednika Srbije za regionalnu saradnju Adama Šukala i državne sekretarke u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Maje Mačužić Puzić zbog, kako navodi, „organizovanja upisa više od 40.000 glasača iz Bosne i Hercegovine sa lažnim prebivalištima u Srbiji u birački spisak u Beogradu i još nekim gradovima“.
PROČITAJTE JOŠ:
Podsetimo, poslanici u Skupštini Srbije izglasali su u petak sa 153 glasa „za“ dopunu Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koja predviđa da građani koji su promenili prebivalište u proteklih 11 meseci neće moći da glasaju na novoj adresi, a ograničenje važi za one koji su prebivalište promenili od 3. jula 2023. do 3. juna 2024. godine.
Izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku dogovorene su između parlamentarnih grupa, a na predlog 37 poslanika opozicije.
Glasanju je prethodila rasprava narodnih poslanika u Skupštinskom plenumu.
BONUS VIDEO: Ko su Beli Preletačevići na junskim izborima?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
