Poslanica Evropskog parlamenta o sličnosti vlasti Mađarske i Srbije, ali i o tome šta je potrebno za smenu vlasti

Gost nove epizode podkasta „Svetionik“ Beogradskog centra za bezbednosnu politiku bila je Katalin Čeh, poslanica Evropskog parlamenta, koja je govorila o demokratskom nazadovanju i zarobljavanju države, sličnostima između režima u Mađarskoj i Srbiji, kao i o ulozi Evropske unije u situaciji jačanja neliberalnih režima u Evropi.

Govoreći o parlamentarnim izborima u Mađarskoj koji su održani u aprilu 2022. godine, Čeh je istakla da su postojala velika očekivanja od mađarske opozicije, koju čini i partija Momentum u čijem je osnivanju učestvovala, te da razočaranje zbog neuspele promene na izborima ne jenjava.

Čeh je navela da je građanima potrebna jasna i stabilna vizija u vremenima konflikta i agresije, koji se trenutno dešavaju u našem komšiluku. Dok ekstremne struje jačaju, nije lako biti u centru političkog spektra i predstavljati glas razuma i napretka. Zato je neophodno ponuditi građanima bolju alternativu i koncentrisati se na jaču poruku.

Od 2010. godine dogodile su se brojne promene u Mađarskoj. Stanje u medijima, pravosuđu i proces zarobljavanja države koji potpuno guši mogućnost javnih debata, čine borbu za promenom i za demokratiju veoma teškom.

Na pitanje kako smeniti vlast i započeti proces „odrobljavanja“ države, Čeh smatra da je ujedinjavanje opozicije sa svih strana političkog spektra i formiranje nekonvencionalne političke i socijalne koalicije, samo tehničko pitanje koje nije nužno za svrgavanje režima.

Neophodno je na institucionalnom nivou uspostaviti stabilne i dugotrajne garancije za poštovanje ljudskih prava i sloboda. Međutim, za promenu je ključna i smena generacija. Potrebni su novi ljudi, sa novim vizijama i svežim načinom razmišljanja.

Čeh smatra da Evropska unija nedovoljno koristi mehanizme koje ima na raspolaganju kako bi zaustavila demokratsko nazadovanje država članica i država kandidata. Problem vidi u tome što se u procesu pristupanja Evropskoj uniji ne pridaje dovoljno značaja zaštiti vladavine prava, ljudskih prava i demokratije.

„Put ka Evropskoj uniji treba da bude utaban garancijama ovih vrednosti koje zaslužuju građani Srbije, i koje treba da budu u srži procesa evropskih integracija. Komesar za proširenje EU, Oliver Varhelji, treba mnogo više da radi po tom pitanju i da se zalaže za evropske vrednosti, jer on predstavlja Evropsku komisiju, a ne svoju državu članicu (Mađarsku). Jedini način da EU ostane jak, stabilan i kredibilni akter na globalnoj sceni jeste ako svoje vrednosti postavi kao centralne i najvažnije u svim akcijama koje preduzima, kako unutar zajednice tako i u spoljnim poslovima. Zajedno možemo da se izborimo za snažnu EU koja se zalaže za demokratiju na globalnoj sceni“, navodi ona.

Na pitanje zašto vladajući režim u Mađarskoj održava bliske odnose sa Rusijom u kontekstu rata u Ukrajini, Čeh je podsetila na slične događaje iz mađarske istorije, poput revolucije 1956. kad su Mađari tražili pomoć sa zapada kako bi se usprotivili komunističkoj vladi i sovjetskoj represiji.

„Zato je veoma poražavajuće gledati kako trenutna vlast u Mađarskoj ne želi da pomogne narodu koji proživljava rusku agresiju, već je stala na stranu agresora,“ rekla je Čeh.

Međutim, ovakav stav mađarske vlade je u velikoj meri prihvaćen od strane mađarske javnosti, što je rezultat medijske kampanje protiv Ukrajine koja traje već mesecima. Čitava izborna kampanja je izgrađena oko teme rata u Ukrajini i oko laži koje je premijer Orban širio, a koje su potpuno u saglasnosti sa ruskom propagandom. Iskorišćavanje javnog prostora radi promene mišljenja građana Mađarske je uticalo na to da samo 3% onih građana koji podržavaju vladu veruje da je Rusija odgovorna za rat u Ukrajini.

Tome svakako doprinosi činjenica da odnos između premijera Orbana i predsednika Putina nije ustanovljen tokom rata u Ukrajini, već negovanje tih odnosa traje skoro deceniju.