2
"Dalji tempo Srbije u pristupnim pregovorima biće uslovljen napretkom u oblasti vladavine prava i normalizacijom odnosa sa Prištinom”, izjavila je za portal European Western Balkans (EWB) portparolka Evropske komisije Ana Pisonero.
Iz Evropske komisije kažu da su pregovori o normalizaciji uz posredovanje EU sastavni deo pregovora, a da su “mir, pomirenje i ekonomski razvoj ključni preduslovi za ubrzani napredak regiona Zapadnog Balkana ka EU”, prenosi EWB.
“Kako je naveo Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost u Ohridu, sporazum o normalizaciji odnosa je pre svega u interesu naroda Srbije i Kosova, za širu regionalnu stabilnost i kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima“, izjavila je Pisonero.
Na pitanje kako bi pregovori mogli da budu ubrzani s ozbirom na konkretne zamerke i kašnjenja u oblastima koje nisu povezane sa Kosovom, Pisonero podseća da se proces proširenja zasniva na “pravičnoj i rigoroznoj uslovljenosti i principu zasluga”
“To podrazumeva očekivanje da zemlje kandidati sprovode reforme u različitim klasterima i poglavljima, počevši od ‘osnova’, što uključuje vladavinu prava. Ovo su prva poglavlja koja se otvaraju u procesu pristupanja i poslednja koja se zatvaraju, u skladu sa unapređenom metodologijom”, izjavila je Pisonero.
Ona je ocenila da je Srbija napravila važan korak ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa usvajanjem ustavnih amandmana prošle godine, zajedno sa pravosudnim zakonima.
“Srbija sada treba brzo da nastavi sa efikasnom primenom zakona, kako bi se što pre uspostavili Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, kroz brz izbor istaknutih pravnika. Takođe očekujemo da Srbija pruži rezultate i u drugim ključnim prioritetima u oblasti vladavine prava, uključujući borbu protiv korupcije i slobodu medija. S tim u vezi, akcioni plan medijske strategije treba da se sprovede bez daljih odlaganja”, rekla je Pisonero.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti na sastanku u Ohridu održanom 18. marta dogovorili su implementaciju evropskog predloga o normalizaciji odnosa koji je prihvaćen na susretu u Briselu ranije tog meseca. Zvaničnici iz Evropske unije više puta su ponavljali da je jedan od ciljeva prihvatanja evropskog plana ubrzanje procesa evropskih integracija Srbije i Kosova.
Iako Vučić i Kurti nisu potpisali nikakav dokument, sve ono što je dogovoreno postalo je sastavni deo procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji u okviru poglavlja, 35 koje se odnosi na dijalog Beograda i Prištine. Poglavlje 35 je nastalo 2015. godine, kao rezultat briselskog dijaloga, i predstavlja pored poglavlja 23 i 24 koje se odnose na vladavinu prava, jedno od blokirajućih poglavlja u procesu pristupanja. To u praksi znači da ukoliko nema napretka u ova tri poglavlja, neće biti napretka ni u ostalim.
#related-news_1
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je prošle nedelje da je svaki pokušaj da se dovede u pitanje sporazum Srbije i Kosova uzaludan.
“Dogovor je usaglašen, mora da se sprovede i nema mesta za biranje šta se hoće, a šta ne”, poručio je Borelj uoči ministarstkog sastanka u Briselu. On je, kako navodi Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), rekao da je “sporazum celina” i da svi njegovi delovi treba da se sprovode.
Šefovi država i vlada zemalja članica Evropske unije pozdravili su dogovor koji su lideri Srbije i Kosova postigli 18. marta u Ohridu.
„Evropski savet pozdravlja Sporazum o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije i Aneks o implementaciji, koji je postignut u dijalogu uz posredovanje EU koji je predvodio visoki predstavnik, kao sastavni deo njihovih puteva ka Evropi, i poziva obe strane da na odgovarajući način primene i u dobroj veri ispune svoje obaveze“, navodi se u zaključcima objavljenim na sajtu EU.
BONUS VIDEO: Pet zemalja EU i dalje ne priznaje Kosovo. Interesi i pritisci
