4
Izdajnički režim Aleksandra Vučića zadao je početkom oktobra, za samo nedelju dana, dva ozbiljna udarca srpskim nacionalnim interesima.
Pročitajte još:
Pođimo redom. Sredinom septembra, prećutnim odobravanjem srpskog režima, počeo je da stupa na snagu sporazum o „slobodnom kretanju“ između Prištine i Beograda. Ilegalne kosovske vlasti počele su u praksi da primenjuju sporazum 20. septembra. Šta je to u praksi značilo? Pošto Srbija ne priznaje RKS tablice, Priština se odlučila za „reciprocitet“. Tzv. kosovska policija je 20. septembra upala sa specijalnim jedinicama ROSU na sever Kosova i počela da oduzima tablice vozilima sa registarskim oznakama iz Republike Srbije. Osim vozila iz centralne Srbije, pogođeni su bili i Srbi sa severa Kosova, gde najveći deo stanovništva i dalje ima srpske registracije. To je bio čin provokacije prema zvaničnom Beogradu, ali i još jedan udar na svakodnevni život srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
Tenzije su eskalirale u najkraćem roku, a Aleksandar Vučić je standardno postupio u ovoj krizi: iako je glavni krivac njegov režim koji je potpisao navedene sporazume, on je prvo pobegao iz zemlje na nekoliko dana da bi učestvovao na samitu o porodici u Budimpešti, zatim je po povratku, kada je uvideo da je nezadovoljstvo i zabrinutost u narodu ogromna, uradio ono što jedino zna – histerisao na svojim tabloidnim televizijskim emisijama, čak je i pretio upadom vojske.
Inače po slovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, Srbija ima pravo da zvanično zatraži povratak 999 pripadnika svojih bezbednosnih snaga na Kosovo i Metohiju, radi zaštite spoljnih granica, srpske populacije ili kulturne baštine. Vučić nikada nije pokrenuo takav zahtev.
Dan posle tabloidne histerije, uradio je drugu stvar koju najbolje zna – podvio je rep. Sastao se sa ambasadorima pet zapadnih zemalja (pritom otkazavši susrete sa ruskim i kineskim ambasadorom), te nakon toga poslao svog izaslanika Petra Petkovića u Brisel, da sa prištinskim kolegom „ispregovara“ rešenje krize. Sve to, iako je samo par dana ranije zapretio da se nikakvi pregovori neće nastaviti dok se ROSU ne povuče sa severa Kosova.
Na sastanku sa zapadnim ambasadorima je takođe pristao da pregovorima u Briselu prisustvuje (komanduje) i američki pomoćnik zamenika državnog sekretara Gabrijel Eskobar. Pokret Oslobođenje odmah je reagovao i zatražio da se Rusija zvanično i po istom principu pozove u pregovore, zarad zaštite srpskih interesa. Naravno, do toga nije došlo. Vučić je marioneta zapada kojoj nije stalo ni do srpskih interesa, ni do Kosova i Metohije, ni do odnosa sa Rusijom. Stalo mu je samo do podrške zapada za njegovu neograničenu vlast.
Već posle jednog dana pregovora u Briselu, postignut je sporazum (čitaj: kapitulacija). Srpska strana je pristala na to da se svim tablicama iz Srbije prelepljuje grb i ime zemlje po ulasku na Kosovo. Neshvatljiva odluka sa stanovišta Ustava Srbije, Rezolucije 1244, ali i života Srba na Kosovu i Metohiji. Samo par dana pre toga, u Beogradu i drugde slavio se dan zastave, praznik koji je Vučićev režim naprasno uveo od ove godine, kićenjem institucija i zgrada državnom zastavom. A onda je Vučić pristao na to da se na zvaničnom delu teritorije Srbije srpski državni simboli skrivaju nalepnicama. Pristali su na sve što je Priština zatražila i što je želela da postigne. ROSU specijalci su se povukli,a barikade su uklonjene. A Vučić? On je opet uradio svoje – pobegao u Dubai na nekoliko dana, da bi otvorio štand sa keksom na tamošnjem sajmu.
Ovakav rasplet nažalost nije bio neočekivan. Vučić je ranijih godina Albancima već predao pravosuđe, tužilaštvo, policiju, energetiku i telekomunikacije na Kosovu i Metohiji, a njegova „Srpska lista“ učestvuje u radu tzv. kosovskog parlamenta i deo je tzv. kosovske vlade. Ni za vreme ove krize, Srpska lista nije zapretila rušenjem vlade u Prištini.
Pod okriljem postignutog sporazuma, ostalo je nejasno šta će se dešavati sa desetinama hiljada Srba sa Kosova i Metohije koji i dalje imaju srpske tablice. Oni su izostavljeni iz sporazuma i kako se može čuti iz tih sredina, biće primorani da uzmu tablice tzv. nezavisnog Kosova u narednim mesecima.
Vučićevi tabloidni mediji su u danima nakon novog Briselskog dogovora proglasili veliku pobedu i građane Srbije ubeđivali u ogroman diplomatski uspeh, jer su kosovski specijalci napustili sever pokrajine. Nisu im rekli da će srpski grb od sada biti prelepljivan, kao i da će Srbi sa Kosova i Metohije izgubiti pravo na srpske tablice.
Druga kapitulacija desila se 6. oktobra, i povezana je sa Republikom Srpskom, drugom stvari na geopolitičkoj agendi čije rešenje je Vučić obećao zapadu i zbog koje ga podržavaju. Naime, već dva meseca u toku je blokada zajedničkih institucija u Bosni i Hercegovini od strane srpskog entiteta, izazvana ilegalnim postavljanjem Visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH.
Do sada je Visoki predstavnik uvek biran u redovnoj proceduri Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Međutim, ranije ove godine, zapadne ambasade u Sarajevu odlučile su da izaberu novog Visokog predstavnika, nemačkog političara Kristijana Šmita, bez saglasnosti Saveta bezbednosti – i pre svega, bez saglasnosti Rusije. Ovakav potez je nametnut u nameri da se dodatno centralizuje BiH i radi na daljem ukidanju srpskog entiteta. Srbi u BiH su reagovali burno, povlačeći se iz zajedničkih institucija, što Aleksandar Vučić nije podržao. Od samog početka je davao izjave u prilog Šmitovom izboru (iako je svestan da se radi o ilegalnoj proceduri), a čak ga je i ugostio u Beogradu početkom avgusta.
Najzad, 6. oktobra, na samitu Evropske narodne partije (EPP) u Sloveniji, usvojena je deklaracija kojom se svi političari u BiH pozivaju da sarađuju sa Šmitom. Time je jasno podržan njegov izbor, a osuđeni su svi oni akteri koji to dovode u pitanje. Deklaraciju je podržao i Aleksandar Vučić, prisutan na samitu. Tako je Vučić ubio nekoliko muva odjednom, a sve na štetu dugoročnih interesa srpskog naroda: Republika Srpska je stigmatizovana, odnosi sa Rusijom (koja se takođe protivi Šmitovom izboru) su ugroženi, a zapadu se prikazao još jednom kao partner vredan pažnje, koji će ispuniti svaki zadatak protiv svog naroda.
I to je sve što treba da se zna o Vučiću i njegovim spoljnopolitičkim pobedama. Njemu interesi Srba i suverenitet Srbije više nisu bitni. On trguje Kosovom i Metohijom, ali i Republikom Srpskom, samo zarad produženja sopstvene vlasti. A Ustav Srbije, Rezolucija 1244, Rusija, srpski narod? To su samo prepreke u njegovim političkim mahinacijama.
BONUS VIDEO: Na Jarinju počeo „Stiker sistem“, stvorene kilometarsle kolone
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
